Срби у Будмиру (Мађарска) Reviewed by Momizat on . Будмир (мађ. Nagybudmér) је село у Барањи, смештено североисточно од Шиклоша. Срби су у турско доба населили Велики и оближњи Мали Будмир, а тада су ова села пр Будмир (мађ. Nagybudmér) је село у Барањи, смештено североисточно од Шиклоша. Срби су у турско доба населили Велики и оближњи Мали Будмир, а тада су ова села пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић » Срби у Будмиру (Мађарска)

Срби у Будмиру (Мађарска)

Будмир (мађ. Nagybudmér) је село у Барањи, смештено североисточно од Шиклоша. Срби су у турско доба населили Велики и оближњи Мали Будмир, а тада су ова села припадала санџаку Мохач, односно Сечуј.

Према државном попису из 1695. године у Великом и Малом Будмиру живели су Срби и мањи број Шокаца.

Приликом каноничке визитације, коју је спровела Печујска бискупија 1721. године, прегледане су и српске цркве, али је забележена и описана само црква у Малом Будмиру. Била је начињена од плетера и блата, окречена и покривена трском, а имала је куполу. Црквица је била посвећена светом Ђорђу.

Организованом колонизацијом Немаца у четвртој деценији XVIII века Срби су у многим барањским местима потиснути и расељени. У опису Будимске епархије из средине тога века не појављује се Мали Будмир, а црква Светог Георгија била је или срушена или су је преузели римокатолици. Тада је наведено само село Велики Будмир са 32 српска дома, без цркве и свештеника.

Није познато кад је подигнута садашња црква у Великом Будмиру, али црквене матице постоје од 1790. године, што треба да значи да је и црква из тих година.

Мало је података о Србима у Великом Будмиру у XIX веку. Црква Светог архистратига Михаила обновљена је 1875. године. Године 1905. Велики Будмир јер немачко-српско село у којем је било 225 српских и 301 немачки житељ. Исте године црква је после пожара обновљена, а данашњи иконостас сликао је мало познати путујући иконописац Александар Шуљагић из Србије. Уметничка вредност овог сликарства је незнатна.

ИЗВОР: Динко Давидов, Горња земља, Београд, 2008, стр. 165-166

Попис Систематске комисије из 1715. године

Велики Будмир: Petár Hevesigovacs, Vuisics Ivanovics, Pejo Dogovics, Mitár Miliasovics, Joan Bugadovics, Spán (Stepan) Ivanovics, Milisan Bilasics, Sivko Radanovics, Dragacsan Plasics, Bojvinicsa, Vasil Siskovics.

Мали Будмир: Radusan Vucsetics, Pano Siklocsacs, Stanko Dombolics, Grubacs Radusolics, Milos Vucskovics, Csvio Niemács, Mihalylo Ostovics, Pano Milics, Nyesko Vutkovics, Csiro Dorics, Stanivok Kolard, Nyesko Danisics, Davidisa.

ИЗВОР: Az 1715. évi országos összeírás

Попис Систематске комисије из 1720. године

Велики Будмир: Milisza Kricsicz, Vucsicz Ivanovicz, Pejo Bagojovicz, Mitar Miliasovicz, Jovan Vukadonovicz, Sztipan Ivanovicz, Milisza Belacsicz, Sivko Sztojanovicz, Dragosza Plavcsicz, Boenicza özv., Vaszil Sivkovicz.

Мали Будмир: Milos Moskovicz, Radosza Vujseticz, Grubacs Radoszlovicz, Csvio Niemacz, Mihajlo Osztovicz, Pauo Milicz, Misko Vujkovicz, Csiro Doricz, Sztaniok Kollár, Nesko Damcsicz, Gruicsa Radvicsicz, Sivko Vidicz, Davidicsa özv., Vuk Masikicz.

ИЗВОР: Az 1720. évi országos összeírás

Списак српских оптаната из Великог Будмира (1920-1931)

Агић (5), Бејатић (1), Бертић (1), Бошњак (1), Веменац (1), Видаковић (1), Вудраг (1), Грубић (1), Драгомир (1), Ћелановић (1), Ђађак (1), Елаковић (1), Живановић (2), Здјеларовић (3), Ивановић (9), Илић (1), Исчанин (1), Јеренић (2), Јерковић (2), Јовановић (11), Ковачевић (3), Кресић (1), Лауш (1), Максимовић (4), Миодраговић (3), Михајловић (1), Мишковић (3), Недић (2), Николић (1), Новаковић (2), Павковић (1), Павловић (6), Панић (1), Прекодравац (2), Радановић (2), Радивојевић (12), Секулић (1), Соколовић (1), Стојаковић (2), Стојановић (20), Сујић (1), Трифуновић (1), Цвијановић (1), Цицак (2), Шимуновић (2).

У заградама је наведен број оптиралих домаћинстава по презимену.

ИЗВОР: Гојко Маловић, Сеоба у матицу – списак српских оптаната у Мађарској 1920-1931., Нови Сад, 2010, стр. 282-291

Списак свештеника у Великом Будмиру од 1777. године до данас

Христофор Николајевић (1777-1781), Јован Поповић (1780-), Јелисеј Поповић (1796-1797), Адам Стојановић (1797-1806), Давид Поповић (1806-), Павле Комадиновић (1806-1823), Роман Јовановић (1809-1810), Прокопије Станковић (1812-1814), Михаил Радмановић (1824-1830), Михаил Ћосић (1830-1834), Сава Јанковић (1834-1835), Арон Барбирновић (1835-1836), Михаил Ћосић (1836-1841), Милош Радмановић (1842-1847), Георгије Окановић (1847-1890), Димитрије Грујић (1891-1892), Јован Милић (1892-1895), Димитрије Грујић (1895-1903), Теофан Радић (1903-1911), Лаврентије Томић (1911-), Сергије Јанковић (1912-1915), Милутин Петровић (1916-), Стеван Иванчевић (1916-1920), Урош Мађаревић (1920-), Георгије Голуб (1920-1927), Тимотије Николић (1929-1934), Софроније Живковић (1933-1938), Алексеј Бабић (1939-1941), Лазар Поповић (1942-1947), Љубинко Галић (1947-1949), Илија Минчовић (1949-1993), Милан Дујмов (1993-2004), Радован Савић (2004-2007), Предраг Хајдуковић (2007-2008), Милан Ерић (2009-).

ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 22-23


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top