Порекло презимена, село Доња Црнућа (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Црнућа, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Порекло становништва села Доња Црнућа, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Црнућа (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Доња Црнућа (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Доња Црнућа, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село је на крајњим јужним огранцима рудничких планина. Сеоске куће су растурене по теменима плећатих брда, нарочито качерске површи: Матића Брду и Косовињаку. Али се село увлачи и далеко уз Црнићску Реку и уз Реку према Горњој Црнући а има и кућа на самој гружанској равни до друма и поред самог друма. Крај Косовињак само је једним потоком раздвојен од прњаворских кућа. Село заузима врло велики простор.

Воде.

-Извори, којима се мештани служе, су ови: два Сарића Извора, Живковац, Добра Вода, Ивковача и др. Бунара има мало, јер се вода тешко добија.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Збијене су куће Матића Брду и Косовињаку, док су уз долине река куће веома удаљене једна од друге. На Матића Брду растојање између кућа је 20-50 метара; на Косовињаку по 50, 60, 100 до 150 метара док су куће по доста стрмим странама долине Црнућске Реке по 200-300 метара. Село се дели на четири краја: Матића Брдо, Косовињак, Мала и Велика Река.

Име селу.

Позната је прича по којој су Црнућани овде још од Косова. Та је прича везана за име њиховог села. Према тој причи село се звало Белуће, па пошто је много Белућана изгинуло на Косову, те се по том село назове (Горњом и Доњом) Црнућом.

Старине у селу.

Од старина нема много остатака. Само се прича да је у Ивковачи – код извора била је нека црква по имену Ивка а и неко старо гробље. Сада готово никаквих трагова нема.

Постанак села и порекло фамилија.

Ово село је врло старо и има велики број стариначких фамилија. Мањину чине дошљаци. Најстарији крај је Матића Брдо.

У Матића Брду су ове фамилије:

-Живковићи, старо презиме Матићи. Они су старинци. Славе Аранђеловдан. Једна су фамилија са Милановићима у Великој Реци.
-Марковићи и Антонијевићи су старинци. Славе Аранђеловдан. Фамилија су им Пантелићи и Јевтовићи у Малој Реци.
-Марковићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Ђоновићи су пореклом од Сјенице, одакле су најпре дошли у Севојно код Ужица да би потом дошли – одавно – у ово село. Славе Лазаревдан.

У Косовињаку су ове фамилије:

-Јеремићи и Марковићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Пановићи и Милошевићи су старинци. Славе Стевањдан.
-Ниџићи (Николићи) су старинци. Славе Никољдан.
-Огњановићи су досељени из Горњих Црнућа од тамошњих Огњановића пре 50-60 година.
-Павловићи. Отац дошао из Рамаће пре више од 20 година и као уљез ушао у кућу Пановића а пореклом је из Миронића – срез гружански.

У Малој Реци су ове фамилије:

-Пантелићи и Јевтовићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Радосављевићи (Максимовићи) су старинци. Славе Аранђеловдан.
Тодоровићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Сарићи. Деда данашњих је довела мајка из Грабовице – таковски срез – од тамошњих Трифуновића. У Водњу има од ове фамилије. Славе Стевањдан.
-Радојевићи. Предак дошао одавно као пасторак из Ботуње у Лепеници у фамилију Петровића; до данас шесто колено. Славе Никољдан.

У Великој Реци су ове фамилије:

-Поповићи су старинци. Ово је једна од најстаријих фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Милановићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Марјановићи. Прабаба Петрија довела два сина, Вучића и Марјана из села Кукавице – околина Сјенице. Славе Стевањдан.
-Ђоновићи. О пореклу видети код Ђоновића у Матића Брду. Славе Лазаревдан.
-Гујаница. Отац дошао пре 45 година из Вилова код Нове Вароши у Горњу Црнућу.

Крај око друма зове се Црнућана где живе ове фамилије:

-Михајловићи. Отац дошао из Трна у Бугарској пре 10 година. Славе велику Госпојину.
-Ђорђевићи. Отац дошао пре 40 година из Колашина. Славе Никољдан.

Луковићи, Јеремићи, Марковићи, Радосављевићи, Тодоровићи и Поповићи су једна фамилија.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top