Порекло презимена, село Стубал (Краљево)

11. марта 2015.

коментара: 0

Порекло становнитва села Стубал, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Свете Петке, фото: www.svpetkastubal.org
Манастир Свете Петке, фото: www.svpetkastubal.org

Положај села – топографске прилике.

Село се налази, главним делом, уз долину Стубалске Реке и потока Лучице а мањи део се шири и по блажим косама испод Равног Лаза. У поменутим долинама куће су редовно везане за уске подове, остатке тераса.

Воде.

У селу је извор Дубачица у Старом Селу а поред насипа Чешме.

Земље и шуме.

Сеоске шуме су им на местима званим: Милојкова Коса, Беличак, Јасење, Збеговиште, Клик, Липари, Лештари, Шупља Стена и Орењак.

Тип села.

Сеоске куће, које нису стешњене у долине, растурене су као и обично по гружанским селима. Али распоред кућа у долинама даје сасвим дугачији тип селу, различит од досадашњег, који смо сретали у Гружи. Ту су куће размакнуте једна од друге 20-30 метара – ретко више. Тек између махала може бити растојање и по више стотина метара. Према томе ово село је по типу слично селима Западне Мораве, даље на истоку. Сеоске махале су: Старо Село (Стубал), Велика Чајина, Мала Чајина и засеок Лучица.

Старине у селу.

На Ковалуку је била Црквина и гробљиште. И у Старом Селу има једно гробљиште.

Постанак села и порекло становништва.

За оне старе фамилије кажу да су „сви из Турске“. Најстарије фамилије су биле настањене у Старом Селу. Засеок Лучица има и данас свога кмета. За време Кочине Крајине стубалске куће биле су све у брду, више Лучице; бежало се горе у шуму од Турака.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Радовци. Прадед се доселио из Турске; били су најпре у Врњицима. Славе Ђурђиц.
-Полугићи су одавно досељени али не знају одакле. Славе Ђурђевдан.
-Крљари. Доселио се прадед; прешли из Грачаца, где има још 7 кућа Крљара. Фамилија су са Радоњићима у Чукојевцу. Славе Никољдан.
-Павловићи и Јакоковићевићи. Прадед се доселио из ужичког округа; звали их Ерама. Славе. Св. Петку.
-Расулићи су стара фамилија. Славе Ђурђиц.
-Чајићи су били овде сигурно у време Милошево, дошли су „озго“. Славе Ђурђевдан.
-Пљакићи су старији дошљаци. Славе Аранђеловдан.
-Брђани су дошли преко Мораве – пореклом су, кажу, од Васојевића. Славе Јовањдан.
-Ђоковићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Ђурђиц.
-Миљићи су стара фамилија; не знају за своје порекло. Славе Ђурђиц.
-Живковићи су стара фамилија; не знају за своје порекло. Славе Ђурђиц.
-Дмитровићи. Дошао дед Дмитар из Врњаца. Славе Ђурђиц.
-Ђорђевићи. Предак се доселио 1860. године из села Стојчевца – околина Трна у Бугарској. Раније путовао по Србији као дунђерин док се није овде настанио и предузео земљорадњу. Славе Никољдан.
-Николићи су се доселили пре 25 година из Планинице у Левчу. Славе Никољдан.
-Шибалићи су од ових из Мале Чајине.
-Мандићи су од оних из Лучице.

У Великој Чајини су ове фамилије:

-Дреновци су давно досељени „озго“. Славе Св.Петку.
-Јанковићи. За њих се само зна да су се овде изродила три колена. Славе Ђурђиц.
-Ковачевићи. Дед сошао из Гледића од фамилије Ћусића. Славе Св. Петку.
-Павловићи. Отац дошао пре 11 година из Лободера у фамилију Полугића. У Лободеру су им фамилија Миленковићи, чији је дед дошао из Подунаваца у Подибру. Славе Лучиндан.

У Малој Чајини су ове фамилије:

-Костићи су старинци. Славе Никољдан.
-Маркићевићи су одавно досељени; не знају одакле. Славе Никољдан.
-Вучковићи су старија фамилија; не знају за своје порекло. Славе Ђурђиц.
-Павловићи су фамилија са Вучковићима. Славе Ђурђиц.
-Васиљевићи су од Брђана. Славе Јовањдан.
-Цајовићи су стара фамилија; не знају за своје порекло. Славе Св. Василија-Нову Годину.
-Дрвениковићи су старија фамилија. Градили су колибу од дрвеника и по томе добили презиме. Славе Аранђеловдан.
-Шибалићи су непознатог порекла. Славе Св. Враче.
-Миленковићи. Отац им дошао из Левча. Славе Аранђеловдан.
-Лукићи. Отац дошао пре 16 година из Рајинца у Левчу. Славе Никољдан.
-Николићи су се доселили пре 15 година из Раванице. Славе Митровдан.

У Лучици су ове фамилије:

-Јовићи су се доселили од Пећи; до данас шесто колено. Славе Никољдан.
-Цакићи су давно досељени – пре Брајковића али не знају одакле. Славе Ђурђиц.
-Радомировићи, старо презиме Влајковићи. Чукундед дошао из Грачаца – пре Брајковића. Тамо има још 15 кућа Влајковића. Славе Никољдан.
-Брајковићи. Дошао чукундед Вучко из Брајковца близу Пећи пре Првог српског устанка. Славе Аранђелован.
-Мандићи су давно досељени – после Брајковића; не знају за своје порекло. Славе Св. Александар.
-Сагонићи. Прадед дошао од Новог Пазара – дошао на мираз. Славе Лучиндан.
-Станушићи су из села Планице; тамо су им фамилија Кесеге. Старином су од Новог Пазара. Славе Никољдан.
-Петковићи. Дед дошао из Угљарева. Славе Лучиндан.
-Козићи. Дед дошао са планине Гоча. Славе Аранђеловдан.
-Јоксимовићи. Отац дошао из Угљарева. Славе Јовањдан.
-Вуловићи. Отац се доселио из Трстеника. Славе Лучиндан.
-Вучковац. Пре 30 година дошао на мираз из Вучковице. Славе Аранђеловдан.
-Михаиловићи су пре 30 година дошли из Рајинца у Левчу. Славе Алимпијевдан.
-Петровићи су дошли пре 20 година из Лободера. Славе Св. Петка.
-Пачићи су дошли пре 20-30 година из Рајинца. Славе Никољдан.
-Стевановићи су дошли пре 20 година из Љубића. Славе Никољдан.
-Петровићи су дошли пре 30 година из Калудре у Левчу. Славе Илиндан.
-Ћирићи су дошли пре две године из Рајинца у Левчу. Славе Св. Петку.

У Срмушњаку – махала угљаревска – у којој живе две стубалске породице:

-Терзићи су доељени из Петровца код Крагујевца. Славе Ђурђевдан.
-Бабићи су досељени из Плоча у Жупи, где имају још фамилије а такође и у Новом Селу у Угљареву. Славе Никољдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.