Порекло презимена, село Штаваљ (Сјеница)

Порекло становништва села Штаваљ, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Štavalj

Штаваљ је смештен у средишњем (најнижем) делу Сјеничке котлине, 12 км источно од Сјенице и са њом је повезан асфалтним путем. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и налази се са обе стране магистралног пута Сјеница – Дуга Пољана – Нови Пазар. Смештен је у висинској зони 1.070-1.120 м, између брда Бојиште и Попове главице. Кроз атар села протиче река Вапа, којој притиче Штаваљски поток. У оквиру села налазе се засеоци Каличани, Радуловићи и др. Површина сеоског атара износи 1.789 ха, а катастарске општине 3.776 ха, која обухвата и атаре села Богути (795 ха), Вишњице (397 ха), Кнежевца (596 ха) и Кокошића (199 ха). Село је 1921. године имало 60 домова и 624 становника. Према попису 2002. године Штаваљ је имао 312 становника. Штаваљ је највеће село на територији Сјеничког краја.

Атар села Штаваљ одликује се оскудношћу у површинским водама и изворима јер воде пониру у руднику угља у. Штављу. Од природних реткости у селу се издваја Штаваљска мочвара, која настаје од потока Вилујака и Врела. Мочвара се налази поред пута Сјеница – Нови Пазар, на 1.050 м надморске висине, и дуга је око 500 м. Обрасла је травом и барском вегетацијом, тако да је на почетку XXI века зарасла, смањена је и једва се примећује. У њој се вода скоро и не види и једва се уочавају меандри потока. У центру села налази се чесма Туркача. Недалеко од Штавља налази се врело Белан, које настаје од десетак извора и храни водом поток Вилујак.

На територији села, у Штављанској котлини, налазе се површине под ливадама, од којих су познатије ливаде под именом Бојиште. Западно од Штавља, у близини пута Сјеница – Нови Пазар, налази се чиста састојина беле и црне ухе, познате као Штаваљска бреза, на површини око 100 ха.

Истраживања на терену показују да је Штаваљ, старо насеље. У атару села има археолошких локалитета из ХIV-ХV века. Утврђени су археолошки локалитети за које се не зна поуздана старост. На основу истраживања Драгице Премовић-Алексић, у атару села постоји неколико локалитета. Са западне стране извора Белан налази се старија некропола, за коју мештани тврде да су то били споменици. Данас је то њива у којој нема ни трагова од некрополе. Северно од рудника “Штаваљ” налази се брдо које мештани називају Молитва. Мештани тврде да су се ту окупљали за време одређених празника (не знају којих) и да су о тим празницима место похађале “крстоноше”. Северозападно од ссла, непосредно пре улаза у клисуру испод Лисе, налазе се остаци старије некрополе, познате као “Латинско гробље”. Нешто даље од некрополе “Латинско гробље” налази се локалитет “Црквина”. На нешто уздигнутијем платоу једва су уочљиви трагови зидова цркве. Д. Премовић-Алексић сматра да Латинско гробље и Црквине чине једну целину. С обе стране улаза у клисуру звану Лиса, којом протичс речица Врело, простиру сс обрадиве површине које мештани називају “Грчке њивс”. Део овог простора се и данас обрађује, а мештани тврде да приликом тога налазе гар, горело жито и разне друге ствари, али без могућности сазнања о чему се ради. Испод овог локалитета налазе се поменута два локалитета. Исти аутор каже да се у данашњем насељу Штаваљ, на имању Радослава Каличанина, налазе остаци старијег насеља. У непосредној близини овог локалитета је извор за који мештани тврде да је озидан циглом. У самом центру села уздиже се брдо (тај део насеља је лоциран на овом брду), која мештани називају “Гаврови” или Карличића брдо. На врху брда се налазе остаци некрополе за коју се сматра да је формирана преко већег тумула. Северозападно од села, на једном од четири купаста брда, налази се локалитет “Молитве”, исти као поред рудника “Штаваљ”. Са десне стране пута Сјсница – Дуга Пољана, непосредно пре моста на Штављанској реци, налази се потес познат под називом “Ханови”. Ту је њива на којој се налазе остаци хана који је порушен – спаљен за време Јаворског рата (1876-1878. године). Био је то Јусуф-агин хан, највећи на путу од Сарајева до Косова [Премовић-Алексић, 1989, 83-87]. Александар Гиљфердинг (1859. године) каже: „Ту на путу стоји хан каквог нисам видео од Сарајева. Кућа је сазидана од камена и покривена црепом. Издалека сам помислио да стижем до европског хотела.” [Гиљфсрдинг, 1972, 122-123] На десној страни Брњичке реке, на југоисточним падинама брда Смиљевац, налази се извор Маринкова вода. Недалеко од извора, у правцу истока, налази се увала, коју мештани називају “Црквина код Маринкове воде”. Д. Премовић- Алексић, на основу истраживања која је извршила, сматра да су то остаци мањег насеља, и да време њиховог постанка није утврђено [Премовић-Алексић, 1989, 87].

Под овим именом село се јавља 1455. године, и тада је у њему било 17 домова [Премовић-Алексић, 1997, 44]. Назив потиче од речи “штаваљ”, што је прасловенско име биљке назване по киселом соку, киселици, која се употребљавала са кисељење – штављење коже у води [Недељковић, 1999, 113]. Мештани села сматрају да је село добило име по биљци (трави) штаваљ која се употребљава за исхрану људи. Једино је село са овим називом у Србији.

У селу се налази рудник мрког угља “Штаваљ”, са 450 запослених радника. Рудник је почео са радом 1966, док је производња у старом угљенокопу код села Ступ (који је почео са радом 1952. године) прекинута исте године. Далеководом је од ХЕ “Сопоћани” 1953. доведена струја, али само до рудника Штаваљ, а село је струју добило 1955. године. У Штављу је пошта подигнута 1978, а од 1969. године постоји и асфалтни пут. Село је телефонске везе добило 1987, а остала домаћинства 1990, док је водовод почео да функциониште 1953. године (село је прикључено на водовод који користи рудник). Експлоатација угља одразила се неповољно на издашност извора у селу. „Рудник је исушио село, нема воде ни потока.” Главна занимања су сточарство и ратарство.

О административно-територијалним изменама Месне заједнице Штаваљ забележили смо казивања Јевта Вучковића: „Штаваљ треба поимати као село које се помиње још у другој половини XV века, и као административно-територијалну јединицу – општину, која је формирана 1912. године и која је обухватала села: Штаваљ, Драгојловиће, Градац, Кнежевац, Богути, Кокошиће, Ступ, Вишњице, Весковиће, Распоганче, Врсјенице, Брњица, Врапце и Сушицу. Године 1920. Врсјенице су ушле у састав општине Раждагиња, 1955. у састав општине Дуга Пољана ушли су Брњица, Врапци и Сушица.

Седиште општине формиране 1912. године налазило се у згради која је била у селу Кнежевац, поред реке Кнежице. Зграда је изгорела септембра 1943. године када су запаљена и села Драгојловиће, Градац, Кнежевац, Кокошиће, Штаваљ и Распоганче. Тада је центар локалне власти, тада општине, премештен у село Распоганче, у кућу Милана Средојевића, а потом у кућу Уроша Кањевца у Ступу, па у кућу Пере Марковића у Весковићима. После изградње задружног дома 1950. године у селу Кокошиће, локална власт, тада Месни народноослободилачки одбор, смештена је у просторије задружног дома, где се од 1952. до 1955. налазио народни одбор општине Штаваљ, потом месна канцеларија од 1959. године и месна заједница од 1964. године.”

Прва основна школа за подручје општине Штаваљ такође је отворена у селу Кнежевац, и то 1893, у приватној кући, до изградње прве школске зграде 1962. године, такође у Кнежевцу. Школа је подигнута поред цркве Христовог Вознесења, грађене од 1873. до 1877. године. Школа у Штављу почела је да ради – без дозволе и илегално – у кући Лазара Мировића, потом у кући Стефана Грбовића, а када је парох Радоје Поповић 1893. године без дозволе почео да гради школу у порти цркве, турске власти су га позвале на одговорност [Вучковић, 2003, 274]. Осмогодишња школа, отворена 1960, почела је са радом у селу Ступ, а од 1966. у општинском задружном дому (подигнут 1952. године) до изградње нове школске зграде 1969. године такође у Кокошићима, а за подручје Месне заједнице Штаваљ.

Све институције: осмогодишња школа, здравствена станица (отворена 1978.), пошта (1983. године), месна канцеларија, месна заједница, задружни дом, продавнице) у Месној заједници Штаваљ налазе се на подручју села Кокошиће. У Штављу је и “МИНЕЛ” имао свој погон, који не ради (имао је само пробни рад). У селу се налази и фабрика за производњу пластичних канти, која је почела са радом 2004. године.

У периоду 1978-1987. годинс на територији села Кокошиће налазило и насеље омладинских радних бригада које су вршиле пошумљавање голети на подручју општине Сјеница. Први хектари пошумљених пашњака 1978. године били су на атару села Кокошиће, на брду Смиљевац. Од 1982. године тај простор се зове Властина шума, по имену Власта Парезановића, родом из Ивањице, који је дао највећи допринос акцији пошумљавања. На бетонској плочи у Властиној шуми пише: “Властина шума, инж. Властимир Парезановић (1920-1982) ОРА ПЕШТЕР”. На простору названом “Штављанска бреза”, лево од пута Сјеница-Нови Пазар, постављена је плоча са натписом: На овом месту је 31. августа 1985. године пошумљен 100.000 хектар у СР Србији, подстицајним средствима Републике. Радови су извршени 1973-1985. године радом омладинских радних бригада, покрета горана, припадника ЈНА и шумарских организација.

Дневне мигранте у Штављу чини 5 радника, 8 ученика средњих школа и 15 ученика основне школе.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година        Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                      830                                       118                                                7,03

1953.                       911                                       140                                                 6,50

1961.                      844                                        147                                                 5,74

1971.                       574                                        131                                                 4,38

1981.                       455                                        112                                                4,06

1991.                        351                                         96                                                 3,65

2002.                       312                                      108                                                 2,88

Штаваљ је највише становника имао 1953. године. У периоду 1948-1953. године број становника је порастао за 10%. Од тада до 2002. број становника је у сталном опадању, и у овом периоду се смањио за 66%. Број домаћинстава је порастао у периоду 1948-1961. за 25% да би до 1991. годиие опао за 35%, али се у последњој пописној деценији повећао за 13%. Просечан број чланова домаћинства опада од 1948, па је 1991. евидентирано 31 домаћинство са 5 и више чланова (32,29%), а 2002. године 21 (19,44%).

Домаћинства у Штављу:

1.Каличанин Вујадин

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 2 траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Гемаљевићи.

    2.Карличић Иван

Домаћинство има 3 члана. Од основне школе и аутобуске станице је удаљено 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао.

Род: Заграђани.

3.Грбовић Радинко

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а 2 траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Род: Каличанини.

  4.Каличанин Миљојко

Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе и аутобуске станице је удаљено 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, 1 тражи посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Гемаљевићи.

   5.Славковић Звонимир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Баве се узгојем оваца и говеда.

Род: Каличанини.

6.Дашић Крстивоје

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Ракоњци.

   7.Каличанин Вукајло

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 1 тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Слијепчевићи, Карличићи.

  8.Радуловић Милорад

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, једно тражи посао, једно је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

9.Каличанин Велибор

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Нема запослених лица, а 4 члана домаћинства траже посао. Једно лице је ученик основне школе, а 2 похађају средњу школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића. У Штаваљ су се доселили 1820. године.

Род: Слијепчевићи, Карличићи.

10.Заграђанин Јагош

Домаћинство има 17 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Пет лица је запослено (једно у родном селу, 2 у Сјеници и 2 ван територије Сјеничког краја). Баве се узгојем оваца, говеда и живине. Један члан домаћинства тражи посао, а 4 члана су ученици основне школе.

Род: Грбовићи.

   11.Радуловић Часлав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала поседује воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених. Баве се земљорадњом.

12.Радуловић Србислав

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства траже посао. Баве се земљорадњом.

            13.Радуловић Милорад

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен као радник у родном селу.

14.Радуловић Радислав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

15.Радуловић Ђука

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

16.Каличанин Милорад

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Два лица похађају основну школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

       17.Каличанин Грујо

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

  18.Каличанин Ивко

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Три члана домаћинства су запослена (2 у родном селу, 1 у другим насељима Сјеничког краја), а 1 члан тражи посао. Носилац домаћинства је просветни радник.

19.Каличанин Предраг

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

20.Каличанин Вукомир

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

     21.Каличанин Вукоман

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се земљорадњом.

    22.Каличанин Видоје

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се земљорадњом.

23.Каличанин Исидор

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

24.Каличанин Влајко

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Два лица похађају основну школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

25.Каличанин Милан

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства се бави земљорадњом.

     26.Каличанин Стоја

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства похађају основну школу. Носилац домаћинства је домаћица.

27.Каличанин Велибор

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

  28.Каличанин Остоја

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је ученик средње школе, а 2 лица су студенти. Баве се земљорадњом.

29.Каличанин Драгић

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 је пензионер.

30.Каличанин Вујадин

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Једно лице похађа основну школу. У домаћинству је 1 пензионер. Баве се земљорадњом.

    31.Каличанин Миладин

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је пензионер. Баве се земљорадњом.

32.Каличанин Милош

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

   33.Каличанин Станислав

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и није опремљена водом и санитарним уређајима. Домаћин тражи посао и бави се земљорадњом.

  34.Каличанин Радомир

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Два лица похађају основну, а једно средњу школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

     35.Заграђанин Радета

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. У домаћинству је 1 пензионер.

36.Заграђанин Десимир

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

37.Заграђанин Милован

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је студент, а 1 је пензионер.

  38.Заграђанин Милорад

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 је пензионер.

       39.Заграђанин Милан

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 у осталим насељима Сјеничког краја.

40.Мировић Радоња

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Баве се земљорадњом.

41.Каличанин Станимирка

Једночлано старачко домаћинство.

42.Каличанин Родољуб

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и не поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

43.Каличанин Драгомир

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је пензионер.

44.Каличанин Тодор

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Пет чланова домаћинства тражи посао.

  45.Каличанин Љиљана

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и не поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је пензионер.

  46.Каличанин Јован

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 2 члана траже посао. Једно лице похађа средњу школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

     47.Славковић Звонимир

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

   48.Славковић Дринка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је пензионер.

          49.Славковић Драган

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од чврстог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Једно лице је ученик основне школе, а једно је студент. Носилац домаћинства је пензионер.

50.Мировић Андријана

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

  51.Слепчевић Драго

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од чврстог материјала, опремљена санитарним уређајима и водом. Једини члан домаћинства је пензионер.

52.Карличић Младена

Једночлано домаћннство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

  53.Карличић Јованка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је пензионер.

   54.Карличић Љубомирка

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица траже посао. Носилац домаћинства је домаћица.

      55.Карличић Радованка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

56.Карличић Росанда

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

57.Каличанин Вукашин

 

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је запослен у родном селу.

58.Каличанин Милинко

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је ученик основне, а 2 члана средње школе. Баве се земљорадњом.

59.Каличанин Милорад

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Три члана домаћинства су запослена у родном селу. Баве се земљорадњом.

60.Каличанин Радивоје

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је студент. Баве се земљорадњом.

61.Каличанин Станисава

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Носилац домаћинства је пензионер.

        62.Каличанин Михаило

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства су запослена (1 на територији Сјеничког краја, а 1 ван), а 2 лица траже посао. Носилац домаћинства је пензионер.

63.Каличанин Славица

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у општини Сјеница, а 1 студира. Носилац домаћинства је пензионер.

   64.Каличанин Микота

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 2 су ученици основне школе. Носилац домаћинства је пензионер.

  65.Каличанин Родољуб

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

       66.Каличанин Загорка

Домаћинство има 10 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Четири члана домаћинства су запослена у родном селу, 1 тражи посао, а 1 је ученик основне школе. Носилац домаћинства је домаћица.

     67.Каличанин Миланка

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, 2 лица траже посао и 2 лица похађају основну школу. Носилац домаћинства је домаћица.

    68.Грбовић Радоман

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент.

  69.Грбовић Десимир

Домаћинство има 4 члана, Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

  70.Грбовић Селимир

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик основне школе. Баве се земљорадњом.

   71.Грбовић Милисав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер.

     72.Грбовић Савета

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства траже посао, а 1 похађа основну школу. Носилац домаћинства је пензионер.

         73.Каличанин Селимир

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно је ученик основне школе. Носилац домаћинства је пензионер.

            74.Грбовић Млађен

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Носилац домаћинства је пензионер.

75.Грбовић Велимир

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно у другим насељима Сјеничког краја. У домаћинству је и 1 ученик основне школе.

    76.Грбовић Ранђија

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима.

Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент. Носилац домаћинства је пензионер.

77.Грбовић Чале

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је пензионер.

         78.Грбовић Пуниша

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу. Носилац домаћинства је пензионер.

      79.Грбовић Петроније

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у општини Сјеница. Носилац домаћинства је пензионер.

80.Карличић Илија

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер.

      81.Дашић Стојана

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је домаћица.

Исељеници из Штавља:

     1.Каличанин Раица

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Чачак 1990. године ради женидбе. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар). Породична слава: Митровдан.

   2.Каличанин Драгован

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Крагујевац 1975. године из неодређених разлога. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Митровдан.

     3.Грбовић Горан

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Лазаревац 1991. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Св. Алимпије.

       4.Радуловић Раденко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево 1977. године ради женидбе. Носилац домаћинства има средњу школу (ТВ механичар). Породична слава: Св. Лука.

       5.Каличанин Милош

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1986. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (машински техничар). Породична слава: Митровдан.

        6.Слијепчевић Бане

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1963. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Лука.

  7.Карличић Радивоје

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Смедерево 1981. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Св. Лука.

8.Дашић Владета

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Зрењанин 1984. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет. Породична слава: Св. Јован.

      9.Заграђанин Бранимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Београд 1985. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио гимназију. Породична слава: Св. Пантелија.

     10.Каличанин Гаврило

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево 1978. године, ради запослења. Породична слава: Дмитровдан. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар).

11.Карличић Радослав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Чачак 1985. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (стругар). Породична слава: Св. Лука.

    12.Каличанин Микаило

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар). Породична слава: Митровдан.

     13.Славковић Љубивоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Ниш 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио Правни факултет. Породична слава: Св. Никола.

На основу података изнетих у претходном тексту, становништво из Штавља се исељавало према Краљеву, Београду, Чачку, Лазаревцу, Крагујевцу, Смедереву, Нишу и Зрењанину.

У периоду 1991-2002. године број становника до 19 година старости је смањен за 14%, а преко 60 година живота повећан за 14%. Индекси старења су 1991. били 1,20, а 2002. године 1,60 индексних поена. Преко 15 година живота било је 1981. године 381, 1991. године 295 и 2002. године 263 становника. Презентовани показатељи указују на то да је и ово насеље захваћено процесом депопулације и старења.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  348      99,14

муслимани     2          0,58

остали             1          0,28

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               312      100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису из 2002. године у Штављу су живели Срби (100%), чији су се преци доселили у XVIII веку из Црне Горе. Највећи број домаћинстава слави Св. Луку, Св. Алимпија, Св. Јована, Св. Николу, Св. Стефана, Св. Пантелију, Кириловдан, Ђурђиц и Митровдан.

У периоду 1981-2002. године смањен је број становника без школске спреме за 51%, са 4 разреда основне школе за 55% и са основном школом 31%, а повећао се број са средњом школом за 74%. Са вишом школом и факултетом било је 1981. године 5, 1991. године 4 и 2002. године 6 лица. Према подацима из 1991. било је 35 неписмених лица (11,86%), а 2002. године 28 (10,64%).

Структура земљишног и сточног фонда указују на то да би пољопривреда требало да буде доминантна привредна грана. Имајући у виду локацију Штавља, Багачића, Горње и Доње Вапе, Чедова и Гоња (то су села око Сјенице и у Сјеничком пољу), говедарство је заступљено пре свега због близине тржишта. У овим селима, али и у Доњим Горачићима и Раждагињи, у новије време се гаји семенски и меркантилни кромпир. Током 1981. године доминирало је овчарство са 891 грлом. Одмах иза је било говедарство са 824 грла. Подаци из 2002. године указују на интензиван пад у области сточарства, где је овчарство забележило драстичан пад.

Подаци показују да домаћинства највећи приход остварују из непољопривредних грана, што је и разумљиво када се има у виду чињеница да се у селу налази рудник, у коме су многи мештани нашли запослење. У Сјеничком басену лигнитно-мрког угља су до сада утврђене резерве процењене на око 213 милиона тона. Расположиви подаци указују на то да је економска вредност угља у овом басену велика и да представља значајну енергетску базу за развој привреде не само Сјеничког краја, већ и читавог Старог Влаха [Павловић и др, 2002/2003].

Месечна производња у руднику креће се од 3.500 до 4.500 тона угља. Да би рудник позитивно пословао, неопходно је остварити месечну производњу од 10.000 тона, а за остваривање минималне зараде неопходна је месечна производња од 12.000 тона угља. Стање у производном процесу резултат је укупног броја запослених и директно везаних за производњу. Рудник има 485 запослених радника, од тога 160 рудара, при чему је само 130 јамских радника. Подаци јасно говоре са којим је проблемима суочен рудник [Павловић и др, 2006].

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (25)

Одговорите

25 коментара

  1. Иван Карличић

    Пошто је реч о мом селу и родном селу моје мајке дужност ми је исправити неке грешке које се у тексту појављују.

    Струја у Штављу је уведена тек 1965, а не 1955. како је погрешно наведено у тексту. Били смо запостављена и угњетавана област и касно смо добили струју. Моја мајка Ранка Каличанин и њена сестра близнакиња Станка Цана Каличанин удата Славковић рођене су 1942.године у Штављу, наздравље њима и мени, могу и сада да посведоче да су цело детињство и рано девојаштво провеле без струје и водовода, дакле нема говора о томе да је струја у Штављу уведена 1955, него се то десило врло касно, 1965.године. Водовод је уведен тек 1963.године, а не 1953. како је овде погрешно унето.

    За рудник угља “Штаваљ” је овде погрешно уписано да је отворен тек 1966.године, а отворен је много раније, 1948.године о чему ми је у разговору 28.августа 1995. сведочио први директор рудника угља “Штаваљ” Ћирко Славковић (1910-2004) који се на положају директора рудника налазио осам година од 1948. до 1956. После Ћирка је као некакав стручњак за директора доведен Словенац Гарбери којег неки памте под скраћеним изговором Гарбер. Покојни Ћирко Славковић је као дете запамтио да су већ за време аустро-угарске окупације (1915-18), у народу зване Шваба, чињени од тих истих аустро-угарских окупатора такозваних Шваба први озбиљни покушаји ископавања руде угља у Штављу тако да се први светски рат може узети као претеча оснивања рудника, а после другог светског рата комунисти су знали за то и сећали су се тога па је зато рудник угља у Штављу почео са радом, како рекох, већ 1948.године.

    Приметио сам да за пошту у Штављу аутор неодлучно тврди час да је основана 1978, а час да је основана 1983.године. За пошту ми тренутно није позната тачна година када је основана па бих волео да се аутор по том питању поузданије определи.

    Аутор не поштује изворне називе у нашем селу и народни говор нашег села који припада зетско-сјеничком дијалекту касније названом зетско-јужносанџачки дијалекат. Штављани не зову своје брдо Смиљевац са С већ Цмиљевац са Ц. Могуће је да је на бетонском натпису назив шуме уписан на шумадијско-војвођански начин Властина шума, али ми изговарамо правилније Властова шума у духу зетско-сјеничког наречја те нико нема право да нам намеће шумадијско-војвођански начин изговарања мушких имена нити шумадијско-војвођански начин граматичке промене мушких имена.

    Неправилно је рећи “кућа Пер-Е Марковића” јер је реч о српском имену црногорског типа Перо, а не шумадијско-војвођанског типа где је номинатив Пера као код женског имена. У шумадијско-војвођанском говору мушка имена се често завршавају на -а као женска и мењају се као женска, номинатив је Пер-А, генитив је Пер-Е, а у нашем црногорско-рашком говору уобичајено је име Пер-О које се у генитиву изговара Пер-А, дакле каже се кућа Пера Марковића, а не Пер-Е. У присвојном придеву се каже Перова кућа док се у шумадијско-војвођанском говору каже Перина кућа јер се код њих често мушка имена мењају као женска. Пера је у Штављу женско име. Зато кажемо Властова шума, Перова кућа…

    На овај медијски притисак насилног наметања шумадијско-војвођанског говора, посебно насилног наметања исквареног београдског говора, скренуо је пажњу велики глумац пок. Стево Жигон (1926-2005) гостујући у телевизијској емисији “Променада” Милорада Црњанина на другом каналу РТС-а 1996.године. Нагласио је, исправљајући водитеља, да генитив његовог имена Стево није Стев-Е Жигона (на искварени београдски начин) него Стев-А Жигона. И ја сам те године као гимназијалац у Крагујевцу истицао да не треба рећи “књижевно дело Ив-Е Андрића” него “књижевно дело Ив-А Андрића” пошто Иво Андрић није Шумадинац који се зове Ива са А на крају имена, него се зове Иво са О на крају имена. И данас сам згрожен упорним медијским насиљем којим се свугде тежи наметнути београдски изговор.

    Истине ради, ваља нагласити да постоје и у Рашкој области и Црној Гори српска мушка имена која се завршавају на А и мењају као женска, али се она изговарају кратким нагласком, а не дугоузлазним као шумадијско-војвођанска имена.

    Још два су примера таквог про-београдског наметања својствена за писмени састав овог аутора. Пишем овај коментар баш на дан крсне славе моје мајке Дмитровдан, а ту исту славу аутор помиње под шумадијско-војвођанским називом Митровдан тежећи ваљда да нам попује како треба да зовемо своју крсну славу. У Рашкој области и Црној Гори се не каже Митровдан без слова Д на почетку него Дмитровдан са Д на почетку имена ове крсне славе. Моја слава по оцу је Лучиндан, она носи такав изворни српски пагански назив, а не византоидни назив Свети Лука који нам аутор силом усађује пресађујући ово име из шумадијско-војвођанског наречја.

    Повремено писац погрешно уписује презиме Слепчевић екавски, а треба Слијепчевић јекавски. Лично говорим екавски, али јекавица се мора чувати и поштовати јер је манија насилног гушења јекавице и наметања екавице узела маха од страховладе шумадијских регионалних шовиниста у режиму регента Александра Карађорђевића који се погрешно назива “краљ Александар” пошто никад није био крунисан као краљ. Тежње шумадијских регионалних шовиниста да загосподаре свим осталим Србима и искорене јекавицу виделе су се тада у наредби регента Александра да сва места морају имати силом наметнут екавски назив па је накарадно уписивано Бело Поље уместо Бијело Поље, Препоље уместо Пријепоље, а и данас има таквих хегемонистичких склоности па се новопазарска села Бијеле Воде и Црна Ријека насилно екавски прекрштавају у називе Беле Воде и Црна Река, и тако редом.

    Аутор је изнео погрешне податке о пореклу презимена моје мајке Каличанин, најбројнијег презимена у Штављу. Није тачно да су дошли 1820. из Каленице, него су дошли 1829. из Калице код Рожаја и то најпре на пусту зараван Рудо Поље код планине Лисе, па су се тек 1832. населили у Штављу. Лиса је планина, а не клисура како аутор наводи. Каличани нису од Васојевића – како аутор погрешно наводи – него су од Куча, дошли су из Куча у Калицу 1774.године и променили славу од Никољдана у Дмитровдан јер је у новој постојбини слава Дмитровдан била распрострањена, али никад, упркос животу у пределу Васојевића, нису узели славу нити племенски назив Васојевића него су били напротив прогањани, пљачкани и злостављани од бројчано јаких Васојевића који су, иако православни, у својој бахатости удружени са потурченим Србима вршили зверства и силовања над слабијим српским православним братствима. О овим немилим збивањима сведочанство су забележили академик Петар С. Јовановић и др Милисав Л. Лутовац у научном раду “Иванградска (Беранска) котлина” (Српска академија наука, посебно издање, 1957, Географски институт, књига 11). Насиље Васојевића удружено са насиљем потурчених Срба било је један од кључних узрока сеобе Каличана из Калице у Штаваљ, према томе не може бити говора о томе да су Каличани били део племена Васојевића како греше често многи писци.

    Упућујем читаоце да ближе о пореклу Каличана прочитају мој опширан чланак на порталу “Од А до Ш – Порекло” где ће под словом К и у колони презимена на -ин пронаћи презиме Каличанин и неколико мојих чланака/коментара о томе, а на истом порталу могу да виде и моје чланке и полемике о пореклу мог презимена Карличић које такође постоји у Штављу.

    Аутор погрешно пише да су се садашњи становници Штавља доселили у 18.веку из Црне Горе. После Карађорђевог повлачења 1809.године потурчени Срби и Шиптари су у сјеничком крају, а посебно у Штављу извршили геноцид над православним Србима, неке су поклали, а неки су избегли у Шумадију. Сав Штаваљ је тада опустео, његови становници исељени у Шумадију се данас презивају Штављанин, Штаваљ је био пуст све до доласка Каличана као првих нових насељеника 1832.године. Када су Каличани дошли у Штаваљ у њему је била само једна кућа потурчених Срба, сви претходни становници православни Срби су протерани 1809, а сва остала садашња презимена у Штављу су се доселила после доласка Каличана 1832.године, неки су дошли тек 1852-53.године и не може бити говора о томе да су данашња презимена дошла у Штаваљ у 18.веку – нико није дошао пре 1832.године. Једино ако би било могуће заћи у дубље порекло нашло би се да су можда неки наши преци у кружењу становништва можда ту живели још у 15.веку, али о томе засада нема доказа.

    Погрешно је рећи да су дошли из Црне Горе. Дошли су из Брда, држава Црна Гора тада није обухватала Брда већ само уско подручје око Цетиња под диктатуром породице Петровића која је била вечито крволочна и непријатељски расположена према нашим прецима из Брда.

    Додаћу нешто и о историјском развоју села Штаваљ и обликовању имена овог села. Село се у доступним изворима помиње 1455.године, али је много старије и настањивано је још у доба српског племена Илира и њиховог ужег огранка Аутаријата, много пре 4.века пре Христа само што није познат тадашњи назив села. Пошто је сјенички крај са планином Нинајом прозваном по српском цару Нину Беловом из 21.века пре нове ере – завичајно и почасно место овог српског цара лако је закључити да је и село Штаваљ било насељено већ у 21.веку пре нове ере. У то доба цела Европа, тачније Јереба, била је насељена искључиво Србима, а амерички научник Кенет Нортвед је признао да је пет векова пре Христа већина становника Европе говорила српским матерњим језиком. Српски пагански храм на Пештери који је открила последњих година археолог Драгица Премовић-Алексић био је главни пагански храм европског континента, заправо тадашњег српског континента, али праву старост и истински значај овог храма Драгица Премовић-Алексић не сме јавно да саопшти застрашена притисцима послушне бечко-берлинске школе историчара у Србији који све пишу и цензуришу као колонијални чиновници по диктату Енглеске, Немачке и Ватикана, традиционалних непријатеља српског народа.

    Недалеко од Штавља, у близини села Врсјенице, је и древни српски град Достиница, погрчено много касније називан Дестиника, који је највероватније основао српски цар Нино Белов (Нимрод) у 21.веку пре нове ере, а утврдио га је изнова у 4.веку пре нове ере српски цар Александар Велики Карановић Македонски. Достиницу или Дестинику код данашњих Врсјеница помиње и ромејски цар Константин Порфирогенит у 10.веку као један од шест најзначајнихих српских градова мада је град био већ опустошен у бугарском геноциду над Србима 924.године и после тога није више коришћен.

    Све до 1700.године село се звало Штавна или Штавина. До око 1600.године било је важније од данашњег града Сјенице, тадашњег села Стрмац на месту данашње Сјенице, јер се све до тада раскршће Дубровачког и Цариградског друма налазило у Штавини, данашњем Штављу, а не у Сјеници. Због великог српског устанка у Кучима и Банату 1593. и тзв. Дугог рата који је потом уследио у сарадњи Срба са католичким државама против турских поробљивача, – Турци су око 1600.године вештачки преместили раскршће Дубровачког и Цариградског друма из Штавне/Штавља у Стрмац који се почео развијати у касабу Сјеница, статус касабе је добио око 1630, а око 1670. за касабу је преовладао тадашњи екавски назив Сеница по области Сенице (назив области је гласио у множини). Тако се од око 1600.године Сјеница развија на штету Штавља јер је добила повластице пошто је у њој преовлађивао потурчени живаљ.

    У току Бечког рата, 1688.године је избио против Турака устанак у оближњем селу Врсјенице, тада званом екавски Врсенице, и у том устанку су узели учешћа тадашњи становници села Штавине, каснијег Штавља и допринели су удруженом српско-аустријском ослобођењу Сјенице које је кратко трајало током 1689. и 1690.године. После повратка турске власти и Велике сеобе Срба 1690. село Штавина је опустело. Први нови насељеници које су Турци довели овде у ланцима 1700.године су непокорни устаници против Турака, али језички помућени пошкипљени покатоличени Срби Клименте-Малисори који се често због губитка српског језика погрешно сматрају арбанашким/шиптарским племеном.

    Доведене Клименте су име села Штавина изговарали по шиптарски Штавин без “а” на крају као што иначе Шиптари и женска имена изговарају често без “а” на крају те за женско муслиманско име Игбала кажу рецимо кратко Игбал. Први српски насељеници после Чарнојевићеве сеобе из 1690. дошли су тек 1737.године. Били су то доведени Кучи, расељени после угушене познате буне Куча из 1737.године коју је предводио братоножићки војвода Павић Матијашевић.

    Ови Срби доведени 1737. у данашњи Штаваљ нису имали никаквих додира са Србима који су из Штавља протерани 1690.године, близу пола века пре тога – и зато нису знали прави назив села Штавина. Чули су да Клименте изговарају на шиптарски начин Штавин без “а” на крају па су то протумачили по своме да треба рећи Штаваљ по биљци штаваљ или киселици коју су још дубровачки трговци у нашем селу у средњем веку користили за штављење кожа, а коришћена је још увек и у 18.веку. Тако се од доласка Куча 1737.године усталио назив Штаваљ за наше село уместо ранијих потиснутих назива Штавна и Штавина.

    Али и ово српско становништво које је населило Штаваљ 1737. је расељено после повлачења Карађорђа 1809. и од њих је презиме Штављанин у Шумадији. Сва садашња презимена у Штављу почев од мојих Каличана 1832.године на даље – су досељена после 1832.године како сам већ објаснио.

    • Урош Радуловић

      Поштовани господине Карличићу,
      велики поздрав и велико хвала за низ, за мене, нових и интересантних информација. Како видите моје презиме је Радуловић, рођен сам и живим у Нишу, где ми се доселио деда Радивоје, син Кирилов. Можда грешим, али мислим да смо са породицом Каличана у кумовској вези. У Штаваљ одлазим с времена на време, како ми то обавезе дозволе, јер је остало нешто мало Радуловића горе, па их радо посећујем. О мом братству, Рацко Радуловић написао је књигу, где има лепих података и о Штављу и том крају уопште. Са радошћу сам му помагао у писању и прикупљању података.
      Пошто видим да одлично познајете историјске податке око насељавања Штавља са почетка 19. века, замолио бих вас да ми кажете да ли знате ишта о досељавању Радуловића, тј. Пејчиновића, пошто од њих потичемо.
      Најстарији предак о коме имамо податке и чији се гроб налази у Штављу јесте Видак Пејчиновић, отац Радулев, по коме презиме носимо. Претпоставка је да се он са породицом доселио у Штаваљ почетком 19. века. Раније се веровало да смо од племена Роваца, али осим Св. Луке, наше крсне славе, ништа на то не указује. Наишао сам у неким књигама на податке да Пејчиновићи долазе из Полице код Берана, из села Горажде, а да они сами нису припадали Васојевићима, већ је то староседелачка породица пре настанка племена (тако је у тој књизи писало).
      Да ли ви, којим случајем, знате нешто што би ми било од користи у даљим истраживањима?
      Хвала!

      • Иван Карличић

        Уроше,

        то је тема која залази у домен моје необјављене књиге и не бих јавно овде да износим пре објављивања књиге да неко не би својатао моја истраживања. Зато ми остави овде своју мејл адресу и у приватној поруци ћу ти рећи оно што знам. Не замери што сам са великим закашњењем тек данас видео твоје питање, имао сам доста обавеза.

        Велики поздрав!

      • Sladjana Pantovic

        Svaka Vam cast! Tata mi je rekao kad mu ovo procitah ” Svaka mu cast to je Ljutov sin” . Pozdrav od Pantovica, iz Graca, brata pokojnog Batrica Pantovica Vaseg druga iz gimnazije. Podrska Vama i Vasem radu!

        • Иван Карличић

          Нисам Љутов син, Љутовог сина Миљкана политичара се грозим јер ме је издао у тешким тренуцима у животу када сам био неправедно прогоњен, ја сам син економског техничара Ранке Каличанин из Штавља, наздравље мојој мајци и нама, и инжењера геодезије покојног Вујадина Карличића из Брњице (отац ми је месец дана у првом сазиву скупштине Србије 2004. био народни посланик у Панчеву). Ујак ми је покојни Вито Каличанин (1931+2019), оснивач и дугогодишњи први директор гимназије у Сјеници. Поздрав и Вама, моја снаја Винојла је од Пантовића из Граца, кћер Предрага и Ратке, жена мог брата од ујака Радивоја Каличанина, сина мог ујака Славољуба Слава Каличанина (1929+1997). Хвала на добром мишљењу о мом раду.

  2. vojislav ananić

    Господине Карличићу,најпре Вам хвала на допунама. Зато и постојимо на овом порталу, да бисмо дошли до праве истине. Друго, ја нисам аутор овог текста, већ сам само приредио наведену студију Миле А. Павловић “Села сјеничког краја”. Значи, ако је било тих нетачних података како тврдите, грешке нису до мене.
    С поштовањем,
    В. Ананић

  3. Ivane Karličiću,
    Hvala ti na ovim ispravkama koje si učinio stručnjacima sa Fakulteta iz Beograda.Možeš da zamisliš kakvo je bilo njihovo istraživanje kada su napisali ovakav tekst.Sve navedeno po meni je površno i skorio nestručno.
    Valjda mi koji smo rođeni u Štavlju znamo neke stvari bolje i tačnije od obnih koji dođu u selo, nađu nekoga ko voli da priča i smatra da sve zna i počnu istraživanja.
    Ja sam 1981 godine radio Diplomski rad na Geografskom Fakultetu /PMF) u Beogradu sa temom “NOVIJI PRIVREDNI RAZVOJ SJENICE”.Zadatak mi je bio da na licu mesta popišem i zabeležim činjenično stanje.Dobro si primetio, skoro sve navedene godine su pogrešne.
    Nemam više potrebe pisati o naućčnim radovima pojedinaca, ali je neophodno reći da su sastavljeni od pogrešnih podataka sa mnogo grešaka.
    Vidimo se u Štavlju naljeto 2017 godine.
    Vlado Dašić Zrenjanin

  4. Goran

    Veliki pozdrav za gosp.Karlicica i za sve njegove rodjake Kalicane.Jako dobar tekst ste napisali o Stavlju,Sjenici kao i o istoriji Pesteraca.Koliko sam ja cuo i dosada procitao 80procenata zitelja pesterskih sela,posebno Sjenickih,potice od doseljenika iz Brda,plemena Kuci,Bratonozici i Klimenti.U vreme Velike Seobe Srba 1690god.Srbi sa Pestera i Starog Vlaha otisli su u Srem i u Dalmaciju,te je Pester tad sav opusteo.Ti Srbi,koji su pre seobe ziveli na Pesteru,dosli su sa Kosova i od Skadra i po neki iz Raske.Posle njih,u njihova sela i selista u18veku.dolaze Klimenti i Kuci,kao i mnogi Asani od Budimlje.I u drugoj seobi su skoro svi oni sa Pestera otisli u Srem i Sumadiju,ali su se mnogi od njih kasnije vratili Sjenici i Dugoj Poljani,Pesteru jer su samo tu imali slobodu.I moji su Saponjici sa Pestera,iz Sjenice otisli za Novu Varos,Komarane,a odatle se raseljavali svud po Srbiji.Jos u 17veku od Klimenata iz okoline Skadra otisli za Decane i Budimlju,a odatle za Sjenicu i Novu Varos.Neki ostanu u Sjenici a neki odu u Stari Vlah.I danas moj rodjak,poznati novinar Kurira Zoran Saponjic skoro svakodnevno pise o Pesteru i Sjenickim selima,o svim problemima Pesteraca,i na svoj nacin putem stampe bori se za sve zitelje Pestera,i upoznaje svu Srbiju sa Sjenickim seljacima i njihovim zivotom.Pisao je i o Klimentima i Kucima na Pesteru.Molim sve Pesterce da pisu istoriju svoje familije na Pesteru i istoriju Sjenice. Veliki pozdrav Stavljanima.Saponjic Goran Nova Varos.

  5. Иван Карличић

    Поздрављам своје земљаке Влада Дашића и Горана Шапоњића и захваљујем се на вашој подршци мени и вашем доприносу у научном истраживању нашег породичног завичаја. Биће прилике да сарађујемо и разменимо сазнања.

  6. Goran

    Postovani Gosp.Karlicicu,nadam se da napisete Vasa saznanja o potomcima iz plemena Kuca i Klimente u Sjenickim selima koja su to prezimena danas u Stavlju,Dugoj Poljani,dali ih ima i kod Nove Varosi,Stari Vlah.Znate li mozda nesto vise o Cosovicima iz Duge Poljane,oni su posrbljeni Klimenti koji su se vratili pravoslavlju.Dali je bilo jos takvih porodica na Pesteru.Pozdrav Ivane,Saponjic Nova Varos.

  7. Иван Карличић

    Горане,

    да бих одговорио на то питање морам да средим своје опширне списе, али знам за враћање православљу случај Каралића из Дуге Пољане и околине. Они су од потурице Кара-Алије који је имао везу са православном Српкињом, родила му је дете, али он није живео с њом те је она дете крстила и прозвала га презименом Каралић по муслиману Кара-Алији, сви православни Каралићи потичу од тог Кара-Алије. За Куче ме питаш, моји Каличани су од Куча као и Чукановићи и многи други, не могу их све побројати. О Ћосовићима се најбоље обавести у књизи Фикрета Себечевца о Дугој Пољани, има доста добрих података, иначе ми је познато да су Петровиће из Шушура муслиманске аге другачије звали Ћосовићи јер им је било мрско да изговоре презиме Петровић пошто их је подсећало и на српску династију из Црне Горе и на Карађорђа Петровића и на више руских царева који су носили име Петар (Петар Велики је 1711-12. подстакао истрагу потурица у српској покрајини Црној Гори).

    Посрбљених Климента је много у околини Сјенице јер је то повратан процес. Клименте су до 16.века били Срби па су пошкипљени и онда када су у ланцима доведени на Пештер 1700.године у њима се природно будило сећање на своје српско порекло и свој српски језик када су се опет нашли у окружењу где српски језик преовлађује. Знамо, како доказује др Божидар Митровић, да су Шиптари део Срба који је по-енглежен, по-англичен, англицизован, они су вештачка творевина енглеског двора у дослуху са турском владом и са Бечом, а јединствен “албански” језик је вештачки склепала Аустро-Угарска тек 1890-тих, тако да су Шиптари увек били флотантна маса, ево и данас глас “р” изговарају у неким случајевима слично као што се изговара у енглеском језику, а лингвистику и историју језика добро познајем пошто сам дипломирани професор енглеског језика и књижевности.

    У поглављу о презимену моје мајке Каличанин појаснио сам више о племенском пореклу Куча и о вештачком стварању сатанистички настројеног племена Шиптара као српско-хазарских мутаната те о томе тамо ближе се обавестите на овом истом порталу.

    Сумња се и за Карађорђевог оца Петра да није Васојевић него је ванбрачни син потурченог српско-шиптарског мелеза Горанца Мркоњића, то је разлог што Карађорђевићи дуго нису могли да се определе ни коју ће славу да славе нити су дозвољавали да се чачка око њиховог порекла, а Карађорђев унук Петар је узео конспиративни (заверенички) псеудоним Мркоњић као пара-војни вођа у устанку 1875-78. баш по овим прецима Горанцима Мркоњићима (о Карађорђевићима више види у поглављу о њима на овом порталу где сам једини ја смео о њима нешто да напишем).

    Поздрављам и Влада Дашића, сада је лето 2017. које сте најавили у обраћању, сада сам у Сјеници тренутно па можемо да се видимо и разменимо сазнања када Ви будете расположени за то.

  8. GORAN

    Veliki pozdrav Gospodine Karlicicu.Iskreno se nadam da napisete jos vasih tekstova o Sjenickim selima,Dugoj Poljani,Stavlju, Vapi.Mojih Saponjica je inace bilo dosta u selu Boguti kraj Vape,i u selu Sare i Sugubine,odakle su jedni otisli za levac u Sumadiji,18vek.Znam da su u ova sela na Pesteru,naseljavali Klimenti 1700god.Cosovici su citavo bratstvo iz sela Vuklji koji su odande od Gusinja,prebegli za Sjenicu,u Vukljima se vise njihova mahala nepominje.Nadam se da poznajete i istoriju Starog Vlaha i Nove Varosi.Tu ima mnogo porodica poreklom od Kuca i Klimenata,izmesanih sa doseljenim Hercegovcima,koji imaju vrlo maglovita znanja o precima,koji su se vesto posakrivali u neka smesna prezimena.Iste te porodice sa Zlatara kad odu za Sjenicu,vrlo brzo se sete ko su im preci i odakle su dosli u Novu Varos.Nadam se dami Gosp.Karlicicu ovo malo prokomentarisete.Veliki Pozdrav.Saponja,Nova Varos.

  9. Милан

    Иване, да ли би могао да напишеш име тог америчког научника на енглеском. Нисам нашао на интернету Кенета Нортведа (куцао сам Kenneth Northwed) и у којој књизи/новинском чланку си пронашао да је признао да је пет векова пре Христа већина становника Европе говорила српским језиком.

    ” У то доба цела Европа, тачније Јереба, била је насељена искључиво Србима, а амерички научник Кенет Нортвед је признао да је пет векова пре Христа већина становника Европе говорила српским матерњим језиком.”

  10. Иван Карличић

    Милане, у емисији „Људовање“ у којој је гостовао професор доктор Јован И. Деретић, а која се може погледати на јутјубу на линку https://youtu.be/2OKlqwjHV-4 померите временску ознаку минута и секунди на 45:20 и чућете да Деретић каже следеће, цитирам:

    „Један од америчких научника који се зове Кенет Нортвед, професор државног универзитета у Монтани, чувени археолог, лингвиста и генетичар, посебно слови као специјалиста за динарске гене, он је написао да је објављено и на интернету: „ПЕТ ВЕКОВА ПРЕ ХРИСТА СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ БИО ДОМИНАНТАН У ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ“. То није написао један Србин ни Словен, то је написао један Англосаксонац, угледни професор, и он је први написао да су Динарци – пошто је он специјалиста за Динарце – и Лепенци: један исти народ.“

    Крај цитата. Име Кенет Нортвед се пише Kenneth Leon Nordtvedt:. Препоручујем у недостатку нађеног извора ове линкове у вези истраживања Кенета Нортведа serbijana.weebly.com/1051107710871077108510941080-10… и oldeuropeanculture.blogspot.com/p/nuclear-family-was-place-where-original.html .

    Ову реченицу коју др Деретић цитира засада нисам успео да нађем у писаној форми јер много има на гуглу резултата претраге везано за Нортведа стога сам др Деретићу веровао на реч јер сам се по његовој марљивости испитивања артефаката уверио да је 80 % у праву што се тиче античке историје Срба. Пошто овде не пишем докторску дисертацију него коментаре о историји своје породице и родног села моје мајке, моје тетке – сматрао сам да није преко потребно да перфекционистички чепркам по фуснотама, а када будем писао докторску дисертацију свакако ћу и тај део посла прецизно одрадити.

    Када ви провокатори из редакције не бисте били извршни орган Ватикана, Беча, Берлина и Лондона, када бисте ублажили свој загрижени непријатељски став према нашем великом борцу за истину и правду др Јовану И. Деретићу, када бисте га примили да буде сарадник форума „Порекло“ – тада бисте ЛИЧНО ОД ЊЕГА, А НЕ ОД МЕНЕ могли уредно да сазнате све његове изворе, артефакте и чврсто утемељену аргументацију па бисте били мање самоуверени у свом спрдању и исмејавању сопствене прошлости. Питајте њега и он ће вам прецизно дати фусноте и изворе.

    Да не идем у ширину, довољно је да подсетим да на глиненој плочици из Тартарије из око 5700.године пре Христа стоји исписана дешифрована српска реченица: ДЈЕДЕ, СИН ТВОГА СИНА ХОЋЕ СКИПТАР. Име Срби се помиње већ мало после 2000.године пре Христа на глиненим плочицама у Ниниви које је прочитао британски археолог Арчибалд Сајс, а тамо пише: УР НИНА САР СЕРБУРЛА, у преводу: ГОСПОДИН НИНО, ЦАР СРБА. Германи и Романи се појављују тек две хиљаде година касније од ове плочице из Ниниве, односно пет хиљада година касније од плочице из Тартарије, а латински језик је пре реформе из 3.века нове ере био само дијалект српског језика. Британски археолог Петри је утврдио да се Винчанском Србицом писало у Старом Египту у време Прве династије. Читајте више оно што је забрањено и потиснуто, а мање верујте извиканим званичним „ауторитетима“. Ослободите се наметнутих комплекса потчињених варвара.

    Ако ме питате како сам дошао до тога да се Европа звала Јереба у време када је била етнички чист српски континент, то није Деретићево откриће, већ МОЈЕ ЛИЧНО, плод мојих дугогодишњих упоредних истраживања превода сумерских, асирских и грчких извора те не бих да се сада овде у ту анализу упуштам јер је овде реч превасходно о селу Штављу.