Порекло презимена, село Штаваљ (Сјеница)

Порекло становништва села Штаваљ, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Штаваљ је смештен у средишњем (најнижем) делу Сјеничке котлине, 12 км источно од Сјенице и са њом је повезан асфалтним путем. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и налази се са обе стране магистралног пута Сјеница – Дуга Пољана – Нови Пазар. Смештен је у висинској зони 1.070-1.120 м, између брда Бојиште и Попове главице. Кроз атар села протиче река Вапа, којој притиче Штаваљски поток. У оквиру села налазе се засеоци Каличани, Радуловићи и др. Површина сеоског атара износи 1.789 ха, а катастарске општине 3.776 ха, која обухвата и атаре села Богути (795 ха), Вишњице (397 ха), Кнежевца (596 ха) и Кокошића (199 ха). Село је 1921. године имало 60 домова и 624 становника. Према попису 2002. године Штаваљ је имао 312 становника. Штаваљ је највеће село на територији Сјеничког краја.

Атар села Штаваљ одликује се оскудношћу у површинским водама и изворима јер воде пониру у руднику угља у. Штављу. Од природних реткости у селу се издваја Штаваљска мочвара, која настаје од потока Вилујака и Врела. Мочвара се налази поред пута Сјеница – Нови Пазар, на 1.050 м надморске висине, и дуга је око 500 м. Обрасла је травом и барском вегетацијом, тако да је на почетку XXI века зарасла, смањена је и једва се примећује. У њој се вода скоро и не види и једва се уочавају меандри потока. У центру села налази се чесма Туркача. Недалеко од Штавља налази се врело Белан, које настаје од десетак извора и храни водом поток Вилујак.

На територији села, у Штављанској котлини, налазе се површине под ливадама, од којих су познатије ливаде под именом Бојиште. Западно од Штавља, у близини пута Сјеница – Нови Пазар, налази се чиста састојина беле и црне ухе, познате као Штаваљска бреза, на површини око 100 ха.

Истраживања на терену показују да је Штаваљ, старо насеље. У атару села има археолошких локалитета из ХIV-ХV века. Утврђени су археолошки локалитети за које се не зна поуздана старост. На основу истраживања Драгице Премовић-Алексић, у атару села постоји неколико локалитета. Са западне стране извора Белан налази се старија некропола, за коју мештани тврде да су то били споменици. Данас је то њива у којој нема ни трагова од некрополе. Северно од рудника “Штаваљ” налази се брдо које мештани називају Молитва. Мештани тврде да су се ту окупљали за време одређених празника (не знају којих) и да су о тим празницима место похађале “крстоноше”. Северозападно од ссла, непосредно пре улаза у клисуру испод Лисе, налазе се остаци старије некрополе, познате као “Латинско гробље”. Нешто даље од некрополе “Латинско гробље” налази се локалитет “Црквина”. На нешто уздигнутијем платоу једва су уочљиви трагови зидова цркве. Д. Премовић-Алексић сматра да Латинско гробље и Црквине чине једну целину. С обе стране улаза у клисуру звану Лиса, којом протичс речица Врело, простиру сс обрадиве површине које мештани називају “Грчке њивс”. Део овог простора се и данас обрађује, а мештани тврде да приликом тога налазе гар, горело жито и разне друге ствари, али без могућности сазнања о чему се ради. Испод овог локалитета налазе се поменута два локалитета. Исти аутор каже да се у данашњем насељу Штаваљ, на имању Радослава Каличанина, налазе остаци старијег насеља. У непосредној близини овог локалитета је извор за који мештани тврде да је озидан циглом. У самом центру села уздиже се брдо (тај део насеља је лоциран на овом брду), која мештани називају “Гаврови” или Карличића брдо. На врху брда се налазе остаци некрополе за коју се сматра да је формирана преко већег тумула. Северозападно од села, на једном од четири купаста брда, налази се локалитет “Молитве”, исти као поред рудника “Штаваљ”. Са десне стране пута Сјсница – Дуга Пољана, непосредно пре моста на Штављанској реци, налази се потес познат под називом “Ханови”. Ту је њива на којој се налазе остаци хана који је порушен – спаљен за време Јаворског рата (1876-1878. године). Био је то Јусуф-агин хан, највећи на путу од Сарајева до Косова [Премовић-Алексић, 1989, 83-87]. Александар Гиљфердинг (1859. године) каже: „Ту на путу стоји хан каквог нисам видео од Сарајева. Кућа је сазидана од камена и покривена црепом. Издалека сам помислио да стижем до европског хотела.” [Гиљфсрдинг, 1972, 122-123] На десној страни Брњичке реке, на југоисточним падинама брда Смиљевац, налази се извор Маринкова вода. Недалеко од извора, у правцу истока, налази се увала, коју мештани називају “Црквина код Маринкове воде”. Д. Премовић- Алексић, на основу истраживања која је извршила, сматра да су то остаци мањег насеља, и да време њиховог постанка није утврђено [Премовић-Алексић, 1989, 87].

Под овим именом село се јавља 1455. године, и тада је у њему било 17 домова [Премовић-Алексић, 1997, 44]. Назив потиче од речи “штаваљ”, што је прасловенско име биљке назване по киселом соку, киселици, која се употребљавала са кисељење – штављење коже у води [Недељковић, 1999, 113]. Мештани села сматрају да је село добило име по биљци (трави) штаваљ која се употребљава за исхрану људи. Једино је село са овим називом у Србији.

У селу се налази рудник мрког угља “Штаваљ”, са 450 запослених радника. Рудник је почео са радом 1966, док је производња у старом угљенокопу код села Ступ (који је почео са радом 1952. године) прекинута исте године. Далеководом је од ХЕ “Сопоћани” 1953. доведена струја, али само до рудника Штаваљ, а село је струју добило 1955. године. У Штављу је пошта подигнута 1978, а од 1969. године постоји и асфалтни пут. Село је телефонске везе добило 1987, а остала домаћинства 1990, док је водовод почео да функциониште 1953. године (село је прикључено на водовод који користи рудник). Експлоатација угља одразила се неповољно на издашност извора у селу. „Рудник је исушио село, нема воде ни потока.” Главна занимања су сточарство и ратарство.

О административно-територијалним изменама Месне заједнице Штаваљ забележили смо казивања Јевта Вучковића: „Штаваљ треба поимати као село које се помиње још у другој половини XV века, и као административно-територијалну јединицу – општину, која је формирана 1912. године и која је обухватала села: Штаваљ, Драгојловиће, Градац, Кнежевац, Богути, Кокошиће, Ступ, Вишњице, Весковиће, Распоганче, Врсјенице, Брњица, Врапце и Сушицу. Године 1920. Врсјенице су ушле у састав општине Раждагиња, 1955. у састав општине Дуга Пољана ушли су Брњица, Врапци и Сушица.

Седиште општине формиране 1912. године налазило се у згради која је била у селу Кнежевац, поред реке Кнежице. Зграда је изгорела септембра 1943. године када су запаљена и села Драгојловиће, Градац, Кнежевац, Кокошиће, Штаваљ и Распоганче. Тада је центар локалне власти, тада општине, премештен у село Распоганче, у кућу Милана Средојевића, а потом у кућу Уроша Кањевца у Ступу, па у кућу Пере Марковића у Весковићима. После изградње задружног дома 1950. године у селу Кокошиће, локална власт, тада Месни народноослободилачки одбор, смештена је у просторије задружног дома, где се од 1952. до 1955. налазио народни одбор општине Штаваљ, потом месна канцеларија од 1959. године и месна заједница од 1964. године.”

Прва основна школа за подручје општине Штаваљ такође је отворена у селу Кнежевац, и то 1893, у приватној кући, до изградње прве школске зграде 1962. године, такође у Кнежевцу. Школа је подигнута поред цркве Христовог Вознесења, грађене од 1873. до 1877. године. Школа у Штављу почела је да ради – без дозволе и илегално – у кући Лазара Мировића, потом у кући Стефана Грбовића, а када је парох Радоје Поповић 1893. године без дозволе почео да гради школу у порти цркве, турске власти су га позвале на одговорност [Вучковић, 2003, 274]. Осмогодишња школа, отворена 1960, почела је са радом у селу Ступ, а од 1966. у општинском задружном дому (подигнут 1952. године) до изградње нове школске зграде 1969. године такође у Кокошићима, а за подручје Месне заједнице Штаваљ.

Све институције: осмогодишња школа, здравствена станица (отворена 1978.), пошта (1983. године), месна канцеларија, месна заједница, задружни дом, продавнице) у Месној заједници Штаваљ налазе се на подручју села Кокошиће. У Штављу је и “МИНЕЛ” имао свој погон, који не ради (имао је само пробни рад). У селу се налази и фабрика за производњу пластичних канти, која је почела са радом 2004. године.

У периоду 1978-1987. годинс на територији села Кокошиће налазило и насеље омладинских радних бригада које су вршиле пошумљавање голети на подручју општине Сјеница. Први хектари пошумљених пашњака 1978. године били су на атару села Кокошиће, на брду Смиљевац. Од 1982. године тај простор се зове Властина шума, по имену Власта Парезановића, родом из Ивањице, који је дао највећи допринос акцији пошумљавања. На бетонској плочи у Властиној шуми пише: “Властина шума, инж. Властимир Парезановић (1920-1982) ОРА ПЕШТЕР”. На простору названом “Штављанска бреза”, лево од пута Сјеница-Нови Пазар, постављена је плоча са натписом: На овом месту је 31. августа 1985. године пошумљен 100.000 хектар у СР Србији, подстицајним средствима Републике. Радови су извршени 1973-1985. године радом омладинских радних бригада, покрета горана, припадника ЈНА и шумарских организација.

Дневне мигранте у Штављу чини 5 радника, 8 ученика средњих школа и 15 ученика основне школе.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година        Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                      830                                       118                                                7,03

1953.                       911                                       140                                                 6,50

1961.                      844                                        147                                                 5,74

1971.                       574                                        131                                                 4,38

1981.                       455                                        112                                                4,06

1991.                        351                                         96                                                 3,65

2002.                       312                                      108                                                 2,88

Штаваљ је највише становника имао 1953. године. У периоду 1948-1953. године број становника је порастао за 10%. Од тада до 2002. број становника је у сталном опадању, и у овом периоду се смањио за 66%. Број домаћинстава је порастао у периоду 1948-1961. за 25% да би до 1991. годиие опао за 35%, али се у последњој пописној деценији повећао за 13%. Просечан број чланова домаћинства опада од 1948, па је 1991. евидентирано 31 домаћинство са 5 и више чланова (32,29%), а 2002. године 21 (19,44%).

Домаћинства у Штављу:

1.Каличанин Вујадин

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 2 траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Гемаљевићи.

    2.Карличић Иван

Домаћинство има 3 члана. Од основне школе и аутобуске станице је удаљено 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао.

Род: Заграђани.

3.Грбовић Радинко

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а 2 траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Род: Каличанини.

  4.Каличанин Миљојко

Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе и аутобуске станице је удаљено 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, 1 тражи посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Гемаљевићи.

   5.Славковић Звонимир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Баве се узгојем оваца и говеда.

Род: Каличанини.

6.Дашић Крстивоје

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Ракоњци.

   7.Каличанин Вукајло

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 1 тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића и доселила се из Црне Горе у Штаваљ 1820. године.

Род: Слијепчевићи, Карличићи.

  8.Радуловић Милорад

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, једно тражи посао, једно је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

9.Каличанин Велибор

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Нема запослених лица, а 4 члана домаћинства траже посао. Једно лице је ученик основне школе, а 2 похађају средњу школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Каленице (Црна Гора), од племена Васојевића. У Штаваљ су се доселили 1820. године.

Род: Слијепчевићи, Карличићи.

10.Заграђанин Јагош

Домаћинство има 17 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Пет лица је запослено (једно у родном селу, 2 у Сјеници и 2 ван територије Сјеничког краја). Баве се узгојем оваца, говеда и живине. Један члан домаћинства тражи посао, а 4 члана су ученици основне школе.

Род: Грбовићи.

   11.Радуловић Часлав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала поседује воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених. Баве се земљорадњом.

12.Радуловић Србислав

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства траже посао. Баве се земљорадњом.

            13.Радуловић Милорад

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен као радник у родном селу.

14.Радуловић Радислав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

15.Радуловић Ђука

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

16.Каличанин Милорад

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Два лица похађају основну школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

       17.Каличанин Грујо

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

  18.Каличанин Ивко

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Три члана домаћинства су запослена (2 у родном селу, 1 у другим насељима Сјеничког краја), а 1 члан тражи посао. Носилац домаћинства је просветни радник.

19.Каличанин Предраг

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

20.Каличанин Вукомир

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

     21.Каличанин Вукоман

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се земљорадњом.

    22.Каличанин Видоје

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Баве се земљорадњом.

23.Каличанин Исидор

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

24.Каличанин Влајко

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Два лица похађају основну школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

25.Каличанин Милан

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства се бави земљорадњом.

     26.Каличанин Стоја

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства похађају основну школу. Носилац домаћинства је домаћица.

27.Каличанин Велибор

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

  28.Каличанин Остоја

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је ученик средње школе, а 2 лица су студенти. Баве се земљорадњом.

29.Каличанин Драгић

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 је пензионер.

30.Каличанин Вујадин

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Једно лице похађа основну школу. У домаћинству је 1 пензионер. Баве се земљорадњом.

    31.Каличанин Миладин

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је пензионер. Баве се земљорадњом.

32.Каличанин Милош

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

   33.Каличанин Станислав

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и није опремљена водом и санитарним уређајима. Домаћин тражи посао и бави се земљорадњом.

  34.Каличанин Радомир

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Два лица похађају основну, а једно средњу школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

     35.Заграђанин Радета

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. У домаћинству је 1 пензионер.

36.Заграђанин Десимир

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се земљорадњом.

37.Заграђанин Милован

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је студент, а 1 је пензионер.

  38.Заграђанин Милорад

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 је пензионер.

       39.Заграђанин Милан

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 у осталим насељима Сјеничког краја.

40.Мировић Радоња

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Баве се земљорадњом.

41.Каличанин Станимирка

Једночлано старачко домаћинство.

42.Каличанин Родољуб

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и не поседује воду и санитарне уређаје. Домаћинство се бави земљорадњом.

43.Каличанин Драгомир

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је пензионер.

44.Каличанин Тодор

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Пет чланова домаћинства тражи посао.

  45.Каличанин Љиљана

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и не поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је пензионер.

  46.Каличанин Јован

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 2 члана траже посао. Једно лице похађа средњу школу. Домаћинство се бави земљорадњом.

     47.Славковић Звонимир

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

   48.Славковић Дринка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је пензионер.

          49.Славковић Драган

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од чврстог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Једно лице је ученик основне школе, а једно је студент. Носилац домаћинства је пензионер.

50.Мировић Андријана

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

  51.Слепчевић Драго

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од чврстог материјала, опремљена санитарним уређајима и водом. Једини члан домаћинства је пензионер.

52.Карличић Младена

Једночлано домаћннство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

  53.Карличић Јованка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је пензионер.

   54.Карличић Љубомирка

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала, опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица траже посао. Носилац домаћинства је домаћица.

      55.Карличић Радованка

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

56.Карличић Росанда

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је домаћица.

57.Каличанин Вукашин

 

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једини члан домаћинства је запослен у родном селу.

58.Каличанин Милинко

Домаћинство има 4 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је ученик основне, а 2 члана средње школе. Баве се земљорадњом.

59.Каличанин Милорад

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Три члана домаћинства су запослена у родном селу. Баве се земљорадњом.

60.Каличанин Радивоје

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је студент. Баве се земљорадњом.

61.Каличанин Станисава

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у родном селу. Носилац домаћинства је пензионер.

        62.Каличанин Михаило

Домаћинство има 8 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства су запослена (1 на територији Сјеничког краја, а 1 ван), а 2 лица траже посао. Носилац домаћинства је пензионер.

63.Каличанин Славица

Домаћинство има 3 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у општини Сјеница, а 1 студира. Носилац домаћинства је пензионер.

   64.Каличанин Микота

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 2 су ученици основне школе. Носилац домаћинства је пензионер.

  65.Каличанин Родољуб

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

       66.Каличанин Загорка

Домаћинство има 10 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Четири члана домаћинства су запослена у родном селу, 1 тражи посао, а 1 је ученик основне школе. Носилац домаћинства је домаћица.

     67.Каличанин Миланка

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, 2 лица траже посао и 2 лица похађају основну школу. Носилац домаћинства је домаћица.

    68.Грбовић Радоман

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент.

  69.Грбовић Десимир

Домаћинство има 4 члана, Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Домаћинство се бави земљорадњом.

  70.Грбовић Селимир

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик основне школе. Баве се земљорадњом.

   71.Грбовић Милисав

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер.

     72.Грбовић Савета

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства траже посао, а 1 похађа основну школу. Носилац домаћинства је пензионер.

         73.Каличанин Селимир

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно је ученик основне школе. Носилац домаћинства је пензионер.

            74.Грбовић Млађен

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Носилац домаћинства је пензионер.

75.Грбовић Велимир

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу, а једно у другим насељима Сјеничког краја. У домаћинству је и 1 ученик основне школе.

    76.Грбовић Ранђија

Домаћинство има 7 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима.

Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент. Носилац домаћинства је пензионер.

77.Грбовић Чале

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је пензионер.

         78.Грбовић Пуниша

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у родном селу. Носилац домаћинства је пензионер.

      79.Грбовић Петроније

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једно лице је запослено у општини Сјеница. Носилац домаћинства је пензионер.

80.Карличић Илија

Домаћинство има 2 члана. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер.

      81.Дашић Стојана

Једночлано домаћинство. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је домаћица.

Исељеници из Штавља:

     1.Каличанин Раица

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Чачак 1990. године ради женидбе. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар). Породична слава: Митровдан.

   2.Каличанин Драгован

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Крагујевац 1975. године из неодређених разлога. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Митровдан.

     3.Грбовић Горан

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Лазаревац 1991. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Св. Алимпије.

       4.Радуловић Раденко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево 1977. године ради женидбе. Носилац домаћинства има средњу школу (ТВ механичар). Породична слава: Св. Лука.

       5.Каличанин Милош

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1986. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (машински техничар). Породична слава: Митровдан.

        6.Слијепчевић Бане

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1963. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Лука.

  7.Карличић Радивоје

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Смедерево 1981. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу машинску школу. Породична слава: Св. Лука.

8.Дашић Владета

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Зрењанин 1984. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет. Породична слава: Св. Јован.

      9.Заграђанин Бранимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Београд 1985. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио гимназију. Породична слава: Св. Пантелија.

     10.Каличанин Гаврило

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево 1978. године, ради запослења. Породична слава: Дмитровдан. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар).

11.Карличић Радослав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Чачак 1985. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (стругар). Породична слава: Св. Лука.

    12.Каличанин Микаило

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар). Породична слава: Митровдан.

     13.Славковић Љубивоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Ниш 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио Правни факултет. Породична слава: Св. Никола.

На основу података изнетих у претходном тексту, становништво из Штавља се исељавало према Краљеву, Београду, Чачку, Лазаревцу, Крагујевцу, Смедереву, Нишу и Зрењанину.

У периоду 1991-2002. године број становника до 19 година старости је смањен за 14%, а преко 60 година живота повећан за 14%. Индекси старења су 1991. били 1,20, а 2002. године 1,60 индексних поена. Преко 15 година живота било је 1981. године 381, 1991. године 295 и 2002. године 263 становника. Презентовани показатељи указују на то да је и ово насеље захваћено процесом депопулације и старења.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  348      99,14

муслимани     2          0,58

остали             1          0,28

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               312      100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису из 2002. године у Штављу су живели Срби (100%), чији су се преци доселили у XVIII веку из Црне Горе. Највећи број домаћинстава слави Св. Луку, Св. Алимпија, Св. Јована, Св. Николу, Св. Стефана, Св. Пантелију, Кириловдан, Ђурђиц и Митровдан.

У периоду 1981-2002. године смањен је број становника без школске спреме за 51%, са 4 разреда основне школе за 55% и са основном школом 31%, а повећао се број са средњом школом за 74%. Са вишом школом и факултетом било је 1981. године 5, 1991. године 4 и 2002. године 6 лица. Према подацима из 1991. било је 35 неписмених лица (11,86%), а 2002. године 28 (10,64%).

Структура земљишног и сточног фонда указују на то да би пољопривреда требало да буде доминантна привредна грана. Имајући у виду локацију Штавља, Багачића, Горње и Доње Вапе, Чедова и Гоња (то су села око Сјенице и у Сјеничком пољу), говедарство је заступљено пре свега због близине тржишта. У овим селима, али и у Доњим Горачићима и Раждагињи, у новије време се гаји семенски и меркантилни кромпир. Током 1981. године доминирало је овчарство са 891 грлом. Одмах иза је било говедарство са 824 грла. Подаци из 2002. године указују на интензиван пад у области сточарства, где је овчарство забележило драстичан пад.

Подаци показују да домаћинства највећи приход остварују из непољопривредних грана, што је и разумљиво када се има у виду чињеница да се у селу налази рудник, у коме су многи мештани нашли запослење. У Сјеничком басену лигнитно-мрког угља су до сада утврђене резерве процењене на око 213 милиона тона. Расположиви подаци указују на то да је економска вредност угља у овом басену велика и да представља значајну енергетску базу за развој привреде не само Сјеничког краја, већ и читавог Старог Влаха [Павловић и др, 2002/2003].

Месечна производња у руднику креће се од 3.500 до 4.500 тона угља. Да би рудник позитивно пословао, неопходно је остварити месечну производњу од 10.000 тона, а за остваривање минималне зараде неопходна је месечна производња од 12.000 тона угља. Стање у производном процесу резултат је укупног броја запослених и директно везаних за производњу. Рудник има 485 запослених радника, од тога 160 рудара, при чему је само 130 јамских радника. Подаци јасно говоре са којим је проблемима суочен рудник [Павловић и др, 2006].

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић