Порекло презимена, село Шаре (Сјеница)

16. фебруара 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Шаре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Шаре се налазе 5 км североисточно од Дуге Пољане и 37 км источно од Сјенице, са којом су повезане макадамским путем. Село је смештено на благим падинама Људске реке, у подножју Голије, са просечном надморском висином од 900 м. Припада насељима разбијеног типа, и налази се у висинском појасу 920 до 1.200 м. Село је лоцирано у долини која полази од Белих вода на Голији, па има обележја жупног места, јер је на 200-300 м мањој надморској висини од осталих сјеничких села. Изнад села су узвишења Шарски крш, Миљков крш, Ајдиновски (Гацов) крш, Козник, Плане, Ражиште, Бријег и Клече. По положају својих кућа мештани село деле на Доње и Горње Шаре. Део села Горње Шаре налази се испод Шарског крша, обронци Голије, док се Доње Шаре простиру од Саставака низ Људску реку до ушћа Куртагића потока. У оквиру Шара налазила су се и следећа села, која су статутом општине издвојена у самостална насеља: Црчево (добило име када су од најезде Турака “поцркали” хајдуци), Лева Река (налази се лево од Милићанског потока), Милиће (назив по Милину, који је био најстарији становник у селу), Козник (по терену који је повољан за узгој коза). Површина сеоског атара износи 297 ха. а катастарске општине 2.865 ха, која обухвата и атаре села Козник (површине 395 ха), Лијева Ријека (површине 889 ха), Милићи (површине 494 ха) и Црчево (површине 790 ха). По резултатима пописа 2002. године село Шаре је имало 250 становника.

Засеок Будаковац припада селу Шаре и налази се на стрмим косама јужно од Леве реке, испод Шаранског крша. Некада је издвајан као самостално насеље. На западу, од села преко Крстовог брда води Голијски пут. Пут пролази изнад засеока, поред Шаранског крша и брда Демировац и Јоша. Кроз село протиче Демиров поток који се улива у Леворечку реку. У засеоку се налази и познати извор, “Фатин извор”. Површине под шумама су мале и налазе се испод Шарског крша и познате су под називом Демировац и Велике ливаде. Познатија ливада је Ђоковиште. Испод засеока налази се Грчко гробље и у њему су 1993. године живеле породице Халаковићи (1 домаћинство), Јакуповићи (1 домаћинство) и Хамчовићи (3 домаћинства). На основу података са терена, 2008. године засеок нема становника.

О постанку имена засеока постоји легенда: “први досељеници затекли су се у околини која беше под шумом. Да би могли да изграде куће даноноћно су крчили шуму, а у исто време мукотрпно су вадили крље са жилама. Пошто се у раду нису одвајали од будака Шарани их назваше Будаковцима, а по њима село прозваше Будаковац.” [Себечевац, 1993, 154-155].

Атар села Шаре је под ливадама, од којих су најпознатије: Слана бара, Дудина ливада, Незова ријека, Агина ливада, Аљковача, Ходов бријег, Репушина, Лука, Велика ливада и Дуги дол. На овом простору налазе се и долинска удубљења Думача и Клисура.

У Шарама има доста извора, који се јављају у виду врела, од којих вода потопима отиче према Људској реци. Познатији извори су: Врело, Врелци – Халилов извор, Шарско врело. Поред Људске реке познати су Милићански поток и Крћански поток. У селу постоје и чесме: Халилова чесма, Чесмица испод Чукара, Чорице и Рахова чесма. Шарско врело се налази 20 км источно од Сјенице, у атару овог села. Јавља се на висини од 1.040 м, са температуром воде од 8,5°С. Ово врело сврстава се у ред најиздашнијих врела у околини Сјенице. Од Шарског врела настаје и река, која се после само 700 м тока улива у Људску реку. Како се вода Шарског врела са знатним падом стрмо и слаповито спушта према Људској реци, користила се за покретање 9 ступњевито поређаних воденица, од којих у првој деценији XXI века ни једна не ради. У атару села налази се и Орлова пећина.

На територији села су вршена археолошка истраживања која указују на трагове насељености од давнина. Утврђење на Шарском кршу је лоцирано на стрмој литици, и истраживања на овом локалитету извршена су 1983. године. Истраживања су показала да се живот на овом локалитету одвијао током V и IV века пре наше ере и у III и IV веку нове ере. Западно од утврђења на Шарском кршу, на удаљености око 500 м, на месту Главица, налази се тумул већих димензија. Његова старост се везује за праисторију [Премовић- Алексић, 1985, 49-50]. Трагови материјалне културе указују и на касни средњи век, тј. да је село постојало у доба Немањића (црквиште у центру села). Под овим именом село се јавља у турском попису 1455. године [Шабановић, 1964]. Село Шаре 1455. године било је доста велико и имало је 40 домова [Премовић-Алексић, 1997, 44]. Године 1921. наводи се као село у саставу Дугопољске општине.

О пореклу имена села постоји неколико верзија, а једна од њих је “да село носи име по Муј Шари, познатом бунтовнику који није поштовао ничију власт”. Друга верзија о имену села, изведена је из његове климатске погодности. “Пошто је Шаре ниже од осталих суседних села, микроклима је топлија, раније долази пролеће и снег се махом раније отопи у односу на села на падинама Голије. Тако се измешају отопљене и снежне површине, тако да прошарају околину чије се шаре виде из далека и по њима село доби назив Шаре.” [Себечевац, 1993, 168].

У селу се налази четвороразредна основна школа, која је прво отворена 1937. у селу Милиће, где је радила до 1941. године. Године 1945. поново је почела да ради у Милићима, да би 1946. била премештена у Шаре, где је школска зграда саграђена 1955. године. Од 1970. до 1975. године школа је радила као петоразредна. На почетку XXI века школа има 12 ученика. Село је струју добило 1972, макадамски пут 1946, а телефон 2006. године. Џамија је саграђена 1997. године. У селу је постојала и црква која је саграђена пре доласка Турака, али је данас руинирана. Мештани се снабдевају водом са локалних чесми, јер не постоји сеоски водовод.

Основна занимања становништва су ратарство и сточарство. Дневне мигранте чини 12 ученика основне школе.

Од 1948. године до 1953. број становника у Шарама је порастао за 9%, да би све до 1981. године се смањивао и остварио смањење 50%. У периоду 1981-1991. се повећао за 65% и у последњој пописној деценији (до 2002. године) поново се смањио за 42%. Оваква динамика кретања броја становника утицала је и на сва остала демографска кретања у селу. Број домаћинстава у периоду 1948-1981. се смањио 53%, да би се 1991. повећао 68%, а до 2002. године поново смањио 19%. Просечан број чланова у домаћинству је неуједначен и пратио је промене броја становника. Са 5 и више чланова 1991. било је 48 (69,57%), а 2002. године 30 (53,57%). Смањује се и број домаћинстава са 8 и више чланова. Године 1991. било их је 18, а 2002. године само 5.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству  

Година      Број становника     Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   487                                    88                                             5,53

1953.                   530                                     83                                            6,38

1961.                    515                                     79                                             6,51

1971.                    272                                    48                                             5,66

1981.                    263                                    41                                             6,41

1991.                    434                                    69                                             6,28

2002.                   250                                    56                                             4,46

Домаћинства у селу Шаре:

1. Долићанин Смајо
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 36 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 1 тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: досељени су из села Долиће, али година досељавања није позната.

Род: Долићани.

2. Демировић Месуд
Домаћинство има 6 чланова. Удаљени су од Сјенице 37 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Приходе остварују узгајањем говеда.

Порекло: досељени су од реке Лепенице (источна Србија), али година досељавања није позната.

Род: Демировићи.

3.         Ајдиновићи, 2 домаћинства,

4.         Баиловићи, 2 домаћинства,

5.         Бекташевићи, 3 домаћинства,

6.         Брничани, 2 домаћинства,

7.         Вејселовићи, 2 домаћинства,

8.         Демировићи, 1 домаћинство,

9.         Долићани, 1 домаћинство,

10.        Јаховићи, 1 домаћинство,

11.        Каралићи, 1 домаћинство,

12.        Каришици, 1 домаћинство,

13.        Кицоре, 3 домаћинства,

14.        Лекпек, 4 домаћинства,

15.        Малићевићи, 2 домаћинства,

16.        Никулићи, 2 домаћинства,

17.        Нушевићи, 2 домаћинства,

18.        Хазировићи, 1 домаћинство,

19.        Халиковићи, 1 домаћинство.

Исељеници из села Шаре:

1.                  Бекташевић Бајазит

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1996. године, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

2.                  Лекпек Мурат

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Нови Пазар 1996. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

3.                  Заховић Рифмт

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Нови Пазар 1999. године, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

4.                  Величковић Милован

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Краљево 1987. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Петка.

5.                  Кањевац Радослав

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево 1995. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Мрата.

Теренска запажања указују да су се житељи села Шаре селили највише у Нови Пазар, Краљево и Сјеницу.

У периоду 1991-2002. године број становника до 19 година старости смањио сс 50%, а са 60 и вишс година живота 9%. Индекс старења је у порасту, 1991. износио је 0,29, а 2002. године 0,53 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  1          0,23

муслимани     432      99,54

остали             0,23

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        250      100,00

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У селу је по всроисповести, по подацима из 1991, било 100% муслимана, а 2002. године, по националној припадности, 100% Бошњака. На основу истраживања на терену, становништво порекло води из Црне Горе, и на ове просторе је досељено у XVIII веку.

У Шарама становника са преко 15 година старости 1981. било јс 179, 1991. године 320 и 2002. године 194. Од 1981. до 2002. године број становника без школе смањио се 13%, са 4 разреда основне школе 47%, а повећао сс са основном школом 115%. Године 1991. са вишом школом било је 7 лица и једно са факултетом, док 2002. године једно лице је имало вишу школу, а ни једно факултет. Неписмено је 1991. било 32 (10,00%), а 2002. године 39 становника (20,10%).

Из података се види да су домаћинства 1991. углавном била мешовита (53,62%), а 2002. године тај однос је уједначен па изворе прихода остварују из пољопривреде (30,36%), непољопривреде (32,14%) или су мешовита (32,14%). Иако су услови за развој сточарства веома повољни, 2002. године у селу је било свега 137 грла говеди и ниједна овца.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Иван Карличић

    Из села Шаре је потекао наш легендарни Сјеничак и певач Нусрет Долићанин Нуки, ненадмашни вокал фолк састава “Нервозни поштар” од 1986. до 1989, који је састав својим веселим пародичним песмама и моћним бравурозним гласовима извођача, као и јединственом духовитом мешавином народне музике и хеви метала, “разбио бившу Југу” како су то новинари у шали говорили јер је ова група побрала масовне симпатије публике и ширила позитивно одушевљење и лепо расположење у предвечерје верског рата и распада тадашње државне творевине. Овом приликом поздрављам Нукија и све чланове музичке групе “Нервозни поштар” са жељом да се опет окупе и опет нас обрадују хитовима који би били слични оним некадашњима у доба мог детињства.