Порекло презимена, село Љутаје (Сјеница)

15. фебруара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Љутаје, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Љутаје су сеоско насеље разбијеног типа, које је смештено на стрмим долинским странама Људске реке и обронцима Голије. Удаљено је 28 км источно од Сјенице. Лоцирано је у висинском појасу 900-1.000 м. Површина сеоског атара износи 306 ха, а део је катастарске општине Дуга Пољана, чија је површина 1.428 ха. На основу резултата пописа из 2002. године, село је имало 88 становника.

Село је скривено брдима од којих су највећа: Кошковска коса, Клисалиште, Клик и Велико Чадовиште. У атару села преовлађују површине под ливадама (Чадовиште, Врлаје, Узејировина, Медовске ливаде, Ријека, Дугачка Њива, Шехитлуци) и листопадне шуме (Клик, Козник, Медов гај, Сејименска коса итд.). Кроз село протиче и Дугопољски поток. Познати извори и чесме у атару села су: Клађенац, Љутајка (Медагина чесма). На Људској реци биле су и воденице. Све до недавно радила је воденица породице Дробњак.

О постанку имена села постоји неколико предања: по једном, назив води од својства сеоског земљишта. Село се налази на осојној страни, па је због тога земљиште кисело – љуто, слабо рађа. По другом предању, тј. легенди која каже: “За време аустроугарско – турских ратова на простору овог села вођене су борбе између хајдучких група, које су нападале, и турских стража, које су чувале ово подручје. За једну такву битку кажу да је вођена цео дан и да је то био “љути бој”, па по томе село доби име Љутаја. На једној ледини погинуо је хајдучки вођа Ћор Мијат, по коме и данас једно узвишење носи име. Такође, и гробље “шехитлуци” (које се налази поред сеоског пута), приписује се овим сукобима, где су сахрањени турски стражари, погинули у овом боју.” [Себечевац, 1993]

У попису из 1921. године Љутаје се наводе као засеок у саставу дугопољске општине, а статус самосталног насеља добија Статутом општине Сјеница 1964. године, када је издвојено из општине Дуга Пољана.

Најважнија занимања становништва су ратарство, воћарство, сточарство и трговина. Село је струју добило 1982. године. Мештани се водом снабдевају индивидуално са сеоских извора. Љутаје су повезане макадамским путем. Од дневних миграната 2 су радника, 3 ученика средњих школа и 5 ученика основне школе. У основну школу ђаци одлазе у Беле Воде.

У Љутајама број становника је растао у периоду 1948-1961. (19%), а до 2002. године опадао (46%). Број домаћинстава се смањио у периоду 1971-2002. године 33%. Просечан број чланова у домаћинству пратио је промене које су се одвијале у бројчаном кретању становништва и домаћинстава. Године 1991. било је са 5 и више чланова 14 (63,64%), а 2002. године 13 (72,22%) домаћинстава.

Број становннка и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника    Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                138                                   21                                                6,57

1953.                 151                                   22                                                6,86

1961.                 164                                   26                                                6,30

1971.                 127                                   27                                                4,70

1981.                 124                                   26                                                4,76

1991.                  116                                   22                                                5,27

2002.                  88                                   18                                                4,88

 

Домаћинства у селу Љутаје:

1.                  Љајић Изет

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених. Два лица траже посао, а једно је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: бошњачко.

Род: Кицоре.

Анкетни лист за домаћинство попунио је Кицора Изет.

2.                  Дробњак Милинко

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. Један члан породице је ученик основне, а 1 средње школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: српско.

Род: Дробњаци.

Анкетни лист за домаћинство попунио је Дробњак Милинко.

3.                  Љајић Салиха

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. Један члан породице је ученик основне, а 2 лица средње школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: албанско.

Род: Љајићи.

Анкетни лист за домаћинство попунила је Љајић Салиха.

4.                  Кицора Хасим

Једночлано домаћинство. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Једини члан домаћинства није запослен и бави се узгојем говеда.

Порекло: бошњачко.

Род: Кицора.

5.                  Саитовић Арслан

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од основне школс и аутобуске станицс 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опрсмљена санитарним уређајима. Два члана домаћинства су запослена ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. Домаћинство сс бави узгојем говеда и живине.

Порекло: бошњачко.

Род: Саитовићи.

6.                  Руговац Косо

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним урсђајима. Два члана домаћинства траже посао, а 2 похађају основну школу. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: бошњачко.

Род: Руговци.

7.                  Љајић Назим

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 кт. Кућа је грађена од тврдог матсријала и опремљена санитарним уређајима. У домаћинству нема запослених, а 2 лица тражс посао. Један члан јс основац а 1 средњошколац. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: бошњачко.

Род: Љајићи.

8.         Мушовићи, 1 домаћинство,

9.         Јусуфовићи, 2 домаћинства,

10.       Нуховићи, 2 домаћинства,

11.       Рашљани, 2 домаћинство,

12.       Саитовићи, 1 домаћинство,

13.       Хабибовићи, 1 домаћинство.

 

Исељеници из ссла Љутаје:

1.                  Руговац Омер

Једночлано домаћинство. Иселио сс 1970. године у Француску, ради запослења и женидбе. Завршио је осмогодишњу основну школу.

2.                  Татовић Зоран

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1985. године у Лазаревац, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу.

3.                  Љајић Иса Ћемал

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1975. године у Бајину Башту, ради запослења и женидбе. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Руговац Бесим

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1977. године у Француску, ради запослења и женидбе. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.                  Кицора Хидо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1985. године у Нови Пазар, ради запослења и женидбе. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Руговац Сулејман

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1969. године у Нови Пазар, ради запослења и школовања децс. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

7.                  Дробњак Мирко

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1976. године у Београд, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.                  Руговац Иљас

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1980. године у Нови Пазар, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

На основу горњих података са терена, житељи овог села су се исељавали највише у Нови Пазар, Бајину Башту, Београд и иностранство (Француска).

Број становника до 19 година старости од 1991. (32,75%) до 2002. године (40,90%) је незнатно смањен, при чему смањење у истом периоду бележи и становништво са 60 и више година живота – 35%. Индекс старења, такође, се смањује са 0,4 у 1991. години на 0,30 индексних поена 2002. године. Сви ови показатељи указују да становништво овог села припада прогресивном типу.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  6          5,17

муслимани     109      93,97

остали             1          0,86

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               6          6,82

Бошњаци        81        93,18

Муслимани    –           –

Остали            –           –

Село Љутаје по вероисповести насељава муслиманско становништво (93,97%) и православно (5,17%). По националној структури, по подацима из 2002. године доминантни су Бошњаци са 93,18%, док 6,82% становништва чине Срби. Становништво је углавном досељено у XVIII и XIX веку из Херцеговине, за време чувене херцеговачке буне, и из Црне Горе.

У селу је 1981. становника са преко 15 године старости било 95, 1991. године 90, а 2002. године 57. Од 1981. до 2002. године смањио се број лица без школске спреме 74%, са 4 разреда основне школе 32% и са основном школом 35%, а повећао са средњом школом 25%. Неписмених лица било је 1991. године 12 (13,33%) и 2002. године 4 (7,00%).

Домаћинства изворе прихода остварују углавном из пољопривреде, јер је ово данас углавном ратарско село, са занемарљивим сточним фондом (60 грла говеда и 5 оваца) и да је мешовитих домаћинстава 44,44%. Овакав однос је последица тога, што већина мештана живи у селу и после радног времена изворе прихода остварује у пољопривреди.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.