Порекло презимена, село Лијева Ријека (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лијева Ријека, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Пр Порекло становништва села Лијева Ријека, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Лијева Ријека (Сјеница)

Порекло презимена, село Лијева Ријека (Сјеница)

Порекло становништва села Лијева Ријека, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Лијева Ријека смештено је у висинском појасу 1.160-1.180 м и сврстава се у насеља разбијеног типа. Лоцирано је на падинама Голије, недалеко од Шарског крша, 26 км источно од Сјенице. Смештено је у долини која полази од Белих вода на Голији, па има обележја жупног места, јер је на 200-300 м мањој надморској висини од осталих сјеничких села. Површина сеоског атара износи 889 ха, а део је катастарске општине Шаре, површине 2.865 ха. У Лијевој Ријеци је 2002. године живело свега 14 становника. Северозападним делом села пролази макадамски  голијски пут који повезује више села са путем Сјеница – Нови Пазар.

Југоисточним делом села протиче Леворечка река, која се јужније спаја код Саставака са Поповом реком и гради Људску реку. Село има и површина под ливадама, од којих су најпознатије: Балин гроб, Леворечке стране и Шушичке ливаде. Лијева Ријека је богата изворима и чесмама са којих се мештани снабдевају водом. Познатије чесме су: Леворечка, Уселиште, Аскерска вода и извор Пашуљиште.

У попису 1921. године наводи се као засеок у оквиру дугопољске општине и у статистичким публикацијама пре Другог светског рата наводи се као Лева Река. Мештани сматрају да је насеље настало у XVIII веку и да је назив пренет из Црне Горе, старог завичаја првих досељеника, а оснивача данашњег села. Сматра се да су насеље основале породице Средојевићи и Кањевци. Део мештана тврди да име село носи по потоку, односно Леворечкој реци. поред које је и настало. Статус самосталног насеља добило је 1964. године, када је издвојено из насеља Шаре.

Село је струју добило 1980. године. У Лијевој Ријеци не постоји школа и ђаци иду у школу у Шаре. У селу постоји макадамски пут. Мештани углавном живе од шумарства – продаја механички обрађеног дрвета и дрвета за огрев. Од дневних миграната 1 је ученик основне школе.

Број становника у Лијевој Ријеци је у периоду 1948-1971. порастао 78%, а до 2002. године смањио се 88%. Број домаћинстава опао је од 1971. до 2002. године 74%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953. године. По попису из 2002. године у селу постоји само 7 домаћинстава и једно је било једночлано, 5 двочланих и једно трочлано.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника    Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                63                                     11                                              5,72

1953.                66                                     10                                              6,60

1961.                 64                                     10                                             6,40

1971.                112                                    27                                             4,14

1981.                108                                   23                                             4,69

1991.                   27                                     9                                             3,00

2002.                  14                                     7                                             2,00

Домаћинства у селу Лијева Ријека:

Кањевац Миодраг
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Нема запослених лица, а 1 члан је ученик основне школе.

Порекло: Срби, досељени са Пештера, из села Ступ.

Род: Кањевци.

Луковић Раде
Једночлано домаћинство. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Једини члан домаћинства тражи посао.

Порекло: Србин, досељен на имање свог ујака из села Кијеваца.

Род: Луковићи, који су исељени код Горњег Милановца.

Кањевац Борко
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Нема запослених лица, 2 члана траже посао, а 1 члан је ученик средње школе.

Порекло: Срби, досељени са Пештера, из села Ступ.

Род: Кањевци.

Кањевац Миљка
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Нема запослених лица, а 1 члан тражи посао.

Порекло: Срби, досељени са Пештера, из села Ступ.

Род: Кањевци из Ступа.

Средојевић Миливоје
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица.

Порекло: Срби, досељени из села Распоганче.

Род: Средојевићи и Величковић Миљојко.

Исељеници из Лијеве Ријеке:

1.      Кањевац Благоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1978. године у Крагујевац, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу. Породична слава: Св. Мрата.

Становништво Лијеве Ријеке, у потрази за запослењем и бољим условима живота, селило се претежно у Крагујевац.

Демографску будућност села најбоље одсликава број становника 2002. (14), број становника до 19 година старости (ни једно лице), број лица са 60 и више година живота (57,15%) и индекс старења који је 1991. године износио 2,00 индексна поена. Све ово говори даје село на прагу демографског гашења.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

Православни 27        100,00

Муслимани    –           –

Осгали            –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               12        85,71

Бошњаци        2          14,29

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису из 1991. село је имало 27 (100,00%) становника православне вероисповести. По попису 2002. године у селу је било 12 Срба (85,71%) и 2 Бошњака (14,29%). Српско становништво слави Св. Николу и Ћурђиц.

У селу је преко 15 година старости 1981. било 82 становника, 1991. године 23 и 2002. године 14 становника. Од 1981. до 2002. године број лица без школе се смањио 87%, са 4 разреда основне школе 89% и са основном школом 80%. Неписмених лица 1991. било је 11 (47,83%), а 2002. године 5 (35,71%).

Подаци нам говоре да село нема демографску будућност и да углавном живи од непољопривредних делатности (57,16%). Од пољопривреде живи једно домаћинство, док је од пољопривреде 1991. године живело 7 (77,78%) домаћинстава. Овакво економско стање у селу, је последица исељавања младог и радноспособног становништва, што је условило да су у селу на почетку XXI века, углавном старачких домаћинстава.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (1)

  • M. Ivanović

    Dobar dan. Ja sam iz mesta Gornje Trnava, opština Topola, prestonica vožda Karađorđa.
    Moj najdalji predak
    kog znam, zvao se
    Milivoj Petrović ( ~ 1690. – ~ 17??. )
    On se u Trnavu doselio ~ 1738. godine, sa svojim sinom Čola-Stojkom.
    Njegova je starina bila od Lijeve Reke kod Podgorice, geografski pojam –
    Crna Gora. Smatramo da smo od Vasojevića. Zanima me kako se zvao čovek koji je osnovao selo Lijevu Rjeku kod Sjenice. Kako se zvao imenom i prezimenom? Milivoj, moj predak, prezivao se Petrović, mene zanima, kako su se prezivali njegov otac, deda, pradeda.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top