Порекло пезимена, село Грабовац (Кнић)

Порекло становништва села Грабовац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографске прилике.

-Велики и главни део села налази се на рипањској и качерској површи, које су изражене у еруптивном брду Боди. Ту су крајеви Дуго Поље, Витковача и Врбљани. Супротна страна овог брда, према Гружи и у осоју није насељена; насељена је дакле само присојна страна, према Рибежу. Али узрок је у томе више пластични него климатски, јер је страна према Гружи стрма, клисураста долина Груже, док су на рибешкој страни изражене језерске терасе; Витковачу раздваја поток Витковача од других двеју махала. Са леве стране Рибежа, на централној равни рипањске површи је крај Шумари, који се простире до Љубићског Потока, који се у доњем току зове и Дебељак, као и цело поље око њега и Рибежа и друмско насеље Слепак.

Воде.

-У Махали Врбљанима постоји само један извор – Божанића Извор и у Слепаку – Бубан, иначе се служе бунарима.

Земље и шуме.

-Сеоске шуме су на Зеленици и Чукари.

Тип села.

-Село је разбијеног типа. Крајеви Витковача, Дуго Поље и Врбљани су са десне стране Рибежа а Шумари и Слепак са леве Рибежа. Слепак је скорашње насеље, настало од пре 30 и неколико година.

Старине у селу.

-Од старина прича се да у Језеру, испод Слепака, постоје трагови од неке „вароши“ а има трагова од старе калдрме. Причају да се „варош“ звала Красојевац или Грасовац.

Постанак насеља и порекло становништва.

-Народ зна да су све фамилије досељене; само за четири веле да су биле ту, када су остале почеле са насељавањем. У те четири спадају и три изумрле фамилије у крају Шумарима, а за четврто не знају поуздано која је.
Стари Грабовац није имао првобитно данашњи свој положај. Данас је главни део села са десне стране Рибежа. Најстарије куће грабовачке биле су на Селишту, у пољу, која сада припада Честину. Када се народ почео досељавати у Гружу и заузимати земљу, староседеоци грабовачки су заузимали земљу, где су сада махале Витковача, Дуго Поље и Врбљани, ту су оснивали своја домаћинства а старо село су напустили са становањем и заузели као своје поље. На тај начин су спречавали да нови досељеници заузимају много земље. Доцније су поље, где им је било старо село продали Честину.
Из овог села су, како изгледа, многе фамилије бежале су у Срем због турског зулума, нарочито Врбљани. Причају о тамошњем животу, где су морали јести шишарке; сав им је мрс био лој намазан на пшенички хлеб.

У махалама са десне стране Рибежа су фамилије:

-Врбљани (Јанковићи, Петровићи, Васиљевићи, Ђоковићи, Симовићи и Срећковићи). Опширну биографију ове фамилије дао је члан исте, господин Тодор Симовић пензионисани судија из Крагујевца. У споменици – читуљи осниивач ове породице је прадед Тодоров – Петар. Петар се доселио из Врбе у Подибру са братом Пантом и названи су „Врбљанима“. Када су се поделили Панти припадне земља у Честину и од њега су тамошњи Врбљани а Петар је остао у Грабовцу. Рачуна се да је Петар умро између 1760. и 1766. године, према чему је морао доћи овамо у првој половини 18. века. У Врби је остало још од те фамилије. Славе Јовањдан.
-Милошевићи и Миљићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Стевовићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Папићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Св. Агатије.
–Милосављевићи („Белоње“ – овај надимак су добили отуда што су им стари носили бело одело) је стара фамилија. Пореклом су из „Старе Србије“. Славе Јовањдан.
-Марићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Михољдан.
-Бранковићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Јовањдан.
-Јањићи су стара фамилија, на знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Ђокићи. Били су фамилија изумрлим Еровићима; звали су их Ерчугама или катранџијама; вероватно да су из околине Ужица. Славе Ђурђиц.
-Пауновићи су стара фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Шундовићи су стара фамилија. Бежали су у Срем. Славе Никољдан.
-Величковићи и Новаковићи су најстарија фамилија; биле су им кућа најпре у Селишту. Славе Никољдан.
-Николићи (Божанићи) су стара фамилија. Славе Никољдан.
-Караилићи су фамилија са Антонијевићима у Шумарима. Славе Св. Петку.
-Маринковићи. Дед се доселио од фамилије Жероња (Маринковићи) из Горње Црнуће; дошао „на мираз“ у кућу Радичевића. Радичевићи су били од најстаријих у селу. Славе Стевањдан.
-Туцаковићи. Дед им се доселио из Честина, од тамошњих Туцаковића, на женино имање. Славе Никољдан.
-Марићи. Дед дошао на женино имање, не знају одакле. Славе Лазаревдан.
-Вучићевић. Отац им се доселио из Пајсјевића од фамилије Мандопарића. Славе Ђурђевдан.
-Костићи. Отац се доселио пре 45 година из Надрља у Левчу. У Надрљима их има око 30 кућа и тамо се презивају Костадиновићи. Славе Св. Петку.
-Милосављевићи. Пре 32 године се доселили из Корита. У Книћу су им фамилија Чампаревићи и Бусарци. Ову фамилију је доселио Карађорђе из Корита и настанили се на Бумбаревом Брду; када је Србија пропала 1813. године Турци су позвали дошљаке да се врате натраг, те се и од ових неки врате у Корита, само Бусарци оду у Кнић. Када се за авреме српко-турског рата пронео глас, да ће се свима дошљацима одузети земља, онда се ови поново поврате у Србију, једни у Кнић, други у Грабовац. Славе Св. Агатије.

У Шумарима су фамилије:

Најстарије су фамилије биле овде, а сада изумрле:
-Ћумуровићи и Јевтовићи;
-Кованџићи, који су били пореклом из Каравлашке („од Каравлашко“), од којих има само једно дете у Губеревцу – Матовић.
-Ђоковићи. Они су од Врбљана – Јанковића.
-Андровићи су стара фамилија. Славе Мратиндан.
-Вуковићи. Доселили су се пре 32 године из Корита. Фамилија су са Милосављевићима.
-Петровићи. Овде су дошли из Умчара а пореклом су из „Старе Србије“. Славе Малу Госпојину.
-Петровићи. Они су такође дошли из Умчара а старином су из Црне Горе. Славе Св. Петку.
-Јовановићи и;
-Дамњановићи су од Врбљана.
-Павловићи. Једна су од фамилија са Глувчевићима у Липници и Врбљанима у овом селу. Славе Јовањдан.
-Антонијевићи. Доселио се дед Антоније али се не зна одакле. Славе Св. Петку.
-Савићи, непознато порекло а не каже се коју славу славе.

У Слепаку су ове фамилије:

-Петковићи (механџија). Дошли пре 30 година из Куманова. Славе Ђурђиц.
-Тијанићи су дошли 1880. године из Гледића од тамошњих Тијанића. Старином су из Колашина. Славе Св. Петку.
-Златићи су од честинских Златића, дошлипре 35 година. Славе Илиндан.
-Аћимовићи (дућанџија). Дошли су 1890. годне из Липнице од Штављана. Слаев Никољдан.
-Маринковићи. Дошли пре 15 година из Грабовца (?). Славе Лучиндан.
-Гавриловићи (механџија). Родом су из Гугља код Овчара. Славе Ђурђевдан.
-Босићи. Отац дошао пре 10 година из Крагујевца а старином су од Куршумлије. Славе Никољдан.
-Максовићи су дошли пре две године из Честина. Славе Аранђеловдан.
-Костадиновићи су дошли из Крагујевца пре две године а пореклом су из Борче у Банату. Славе Митровдан.
У Шумарима има 4 куће Цигана-Рома. Баве се свирачином и коритарством. Дошли су 1878. године из Кнића.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан.