Порекло презимена, село Шушуре (Сјеница)

4. фебруара 2015.

коментара: 15

НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре

 

Порекло становништва села Шушуре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Шушурс су село које јс удаљено 5 км од Сјенице. Кроз атар села пролази асфалтни пут Сјеница – Нова Варош, са којим је повезано макадамским путем. Сврстава сс у сеоска насеља разбијеног типа. У оквиру села издвајају се засеоци: Уњеве, Чукари, Ћосовићи (Петровићи), Гобељићи и Страњани. Смештено је у висинској зони 1.200- 1.340 м у подножју Радишића брда. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 1.200 ха. Према попису 2002. године, у Шушурама је живело 25 становника.

Село је 1921. године имало 24 дома и 154 становника.

Од природних реткости истиче се Чукарско врело. Делови села су пошумљени боровом шумом. У атару села се налазе скијашки терени, поред Увца, омиљено излетиште Сјеничана.

Мештани сматрају да је село добило име због пошумљеног терена и шуштања лишћа. Село је настало у XVII веку и једино је насеље са овим именом у Србији.

У селу је постојала четвороразредна школа, која је радила од 1945. до 1976. године, када је затворена због малог броја ученика. Село је струју добило 1982, телефон 2006. године. Мештани се водом снабдевају индивидуално, са извора, а део села воду добија водоводом са Чукарског врела. Остали значајнији извори су: Шушуранска врела, са којих се одводи вода до школе у Шушурама и формира Воденички поток, који је имао три воденице; Велико врело у засеоку Гобељићи;

Врело Лапавац у засеоку Петровићи (Ћосовићи), од чије се воде и воде Великог врела (Гобељићи) формира Ћосовића поток, на коме су такође постојале воденице; извор Грозничавац, за чију се воду верује да лечи од грознице; и извор Студенац на северној страни Радишића брда, од кога је у другој половини XIX века била доведена вода до градске тврђавс у Сјеници и турских касарни, грађених 1892. године. Због постављених чункова за воду, простор од Студенца према Сјеници назван је Чункови. Село је макадамским путем дужине 5 км повезано са асфалтним путем Сјеница – Пријепоље и ту је аутобуска станица. У селу постоји спомен плоча ратницима изгинулим од 1914. до 1918, подигнута 1988. године.

Најважније занимање становништва је сточарство (узгој оваца и говеда).

У Шушурама је у периоду 1948-1953. број становника порастао за 11%, а затим се, до 2002. године, смањио 92%. Број домаћинстава је порастао у периоду од 1948. до 1961. године 55%, а затим се смањио до 2002. године за 73%. Од 1953. просечан број становника у домаћинству је у опадању, а 1991. су евидентирана 2 домаћинства са 5 и више чланова (15,38%), а 2002. године само једно (8,33%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству    

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                265                                    29                                            9,13

1953.                294                                    36                                            8,16

1961.                 271                                    45                                            6,02

1971.                 167                                    36                                            4,63

1981.                  66                                     22                                            3,00

1991.                   34                                     13                                            2,61

2002.                  25                                     12                                            2,08

 

Домаћинства у селу Шушуре:

1. Гобељић Радојко
Дмаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 5 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници, једно је ученик основне, а 2 средње школе. Домаћинство гаји говеда. Одсељени су у Сјеницу – лети бораве у Шушурама и обрађују имање.

Порекло: досељени су у XVII веку из околине Гацка.

Род: Вучковићи, Словићи.

2. Радуловић Драгојле
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници, а 2 траже посао. Један члан домаћинства је студент. Одсељени су у Сјеницу – лети привремено бораве у Шушурама и обрађују имање.

Порекло: доселили су се почстком XIX века из околине Никшића.

Род: Петровићи и Павићевићи.

3. Аврамовић Вељко
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници. У домаћинству је 1 ученик средње школе и 2 студента. Баве се узгојем говеда и живине. Одсељени су у Сјеницу – лети бораве у Шушурама и обрађују имање.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Пиве (племе Конатари).

Род: Вучковићи и Петровићи.

4. Гобељић Милун
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 5 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Три лица траже посао, а једно је ученик основне школе. Домаћинство гаји говеда.

Порекло: досељени су у XVII веку из околине Гацка.

Род: Гричићи, Ракоњци.

5. Радуловић Иван
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобускс станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјсници, једно је ученик основне, а две средње школе. Домаћинство гаји говеда.

Порекло: досељени су почетком XIX века из околине Никшића.

Род: Петровићи, Заграђани.

6. Вучковић Душан – 4 члана домаћинства;

7. Алексић Стефан – 2 члана;

8. Гобељић Јездимир – једночлано;

9. Гобељић Вук – 2 члана;

10. Гобељић Љутомир – 6 чланова;

11. Гобељић Драго – 2 члана.

 

Исељеници из села Шушуре:

Гобељић Милутин
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Белошевац код Крагујевца 1969. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (вк возач). Породична слава: Лазарева субота

Радуловић Мирчета
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Будву 1981. године ради бољег живота. Носилац домаћинства је завршио факултет физичке културе. Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Владимир
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Лучане 1972. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу педагошку школу. Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Радојле
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Белошевац код Крагујевца 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (аутолакирер). Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Ратомир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Долово (Војводина) 1954. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу школу (аутомеханичар). Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Антоније
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Ивањицу 1965. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу педагошку школу. Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Славко
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу трговачку школу. Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Исидор
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу механичарску школу. Породична слава: Св. Јеремија.

Радуловић Радоје
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу месарску школу. Породична слава: Св. Јеремија.

Алексић Живко
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Рибницу код Краљева 1976. године ради бољег живота. Носилац домаћинства је завршио вишу управну школу. Породична слава: Св. Алимпије.

11. Алексић Ранко. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

12. Радуловић Војимир. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

13. Петровић Живко. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу.

14. Петровић Јеремија. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу.

15. Петровић Драгомир. Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Чачак.

16. Петровић Борисав. Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Чачак.

17. Петровић Срдан. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд.

18. Петровић Веља. Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу.

19. Петровић Милорад. Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу.

20. Петровић Миодраг. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Крагујевац.

21. Петровић Страхиња. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Београд.

22. Петровић Радојко. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Лазаревац.

23. Петровић Милан. Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

24. Петровић Михајло. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак.

25. Петровић Радмило. Једночлано домаћинство. Иселио се у Сјеницу.

26. Петровић Бранислав. Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

27. Петровић Душан. Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

28. Петровић Миломир. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

29. Петровић Здравко. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

30. Петровић Светомир. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Крагујевац.

31. Петровић Милисав. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак.

32. Вучковић Радомир, исељен у Крагујевац;

33. Вучковић Јевђен, исељен у Крагујевац.

Наведени подаци са терена указују на то да су се житељи села Шушуре исељавали највише у Сјеницу, Крагујевац, Чачак, Сурдук (Војводина) и Београд.

У периоду од 1971. до 2002. године број лица до 19 година старости се смањио 92%, а са 60 и више година повећао 6%. Индекс старења је 1971. износио 0,30, 1991. године 5,25 и 2002. године 3,80 индексних поена. Наведени подаци указују на то да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  34,00   100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               25        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У селу живе Срби. Насељавање Шушура почело је почетком XVII века досељеницима из Црне Горе. Становништво слави Св. Николу, Св. Ђорђа и Св. Стефана, Св. Јеремију, Св. Алимпија и Лазареву суботу.

У Шушурама је 1961. било 211 становника са преко 15 година старости, 1981. године 53, 1991. године 30 и 2002. године 24. У периоду од 1981. до 2002. године број лица без школе смањио се 48%, са 4 разреда основне школе 65% и са основном школом 50%. Према подацима из 1961. била су 4 лица са средњом школом, 1981. године 2, 1991. године 2 и 2002. године једно лице. Подаци из 1961. указују да је у селу било 40 неписмених становника (18,95%), 1991. године 11 (36,66%), а 2002. године 8 (33,33%).

Ово село живи од пољопривреде и становиици се углавном баве сточарством. У селу је 72,00% активног и 24,00% издржаваног становништва.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. GORAN

    Da,samo sto je ta familija na Pesteru,od Klimenata,iz nekih taktickih razloga,il da ospore vezu sa Klimentima,sebe prozvali Kuc,uzeli kao prezime.A sigurno je dasu njihovi dedovi znali dasu plemenici,odatle je i doslo kumstvo.Bilo je i mnogo Klimenata koji su u vreme druge seobe pod Arsenijem Sakabentom i knezom Raskovicem,saKosova i iz Brda poslo u Srem,ali su ostali na Rudniku,i u levcu,Kragujevcu,bili su katolici,al se vratili pravoslavlju.Njih u Karadjordjevo vreme niko nije dirao ni progonio iz Sumadije niti su se oni kad drugcije predstavljali do Srbi Pravoslavci.U Hrtkovcima i Nikincima,u donjem Sremu,ostali su samo klimenti koji su ostali katolici,dok su oni koji su bili pod komandom pukovnika Raskovica koji se vratili pravoslavlju bili oterani iz Srema u Srbiju,a mnogi se vratili Sjenici i Starom Vlahu i Pesteru,gde ih je Knez Raskovic doveo iz Brda.I ostali su verni pravoslavlju,oni se nigde nisu poturcili,ni vracali latinstvo.Pozdrav od Saponjica Nova Varos.

  2. Strahinja Gobeljic

    Postovani gospodine Ananicu,
    rodjen sam u Susurama dugujem Vam velliku zahvalnost za vas rad koji ste objavilivezano za selo Susure.Mislim da je ovo veliki napor da se nesto otme od zaborava, medjutom ubedjen sam da mogu mnogo da pomognem da se nesto vise kaze o selu i njegovim stanovnicima. Kao gomnazijalc u Sjenici mnogo sam od oca i striceva saznao o Gobeljicima ali nazalost nisam stavio na papir no jos me sluzi memorija pa bih mogao da pomognem u slucaju da zatreba.Maturirao sam na klimi Jugoslavije ali me je put odveo na biologuju moju veliku ljubav koju miusadi davno profesor i direktor Vitomir Kalicanin.
    Stdacno Vas pozdravljam.