НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре
Порекло становништва села Шушуре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Шушурс су село које јс удаљено 5 км од Сјенице. Кроз атар села пролази асфалтни пут Сјеница – Нова Варош, са којим је повезано макадамским путем. Сврстава сс у сеоска насеља разбијеног типа. У оквиру села издвајају се засеоци: Уњеве, Чукари, Ћосовићи (Петровићи), Гобељићи и Страњани. Смештено је у висинској зони 1.200- 1.340 м у подножју Радишића брда. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 1.200 ха. Према попису 2002. године, у Шушурама је живело 25 становника.
Село је 1921. године имало 24 дома и 154 становника.
Од природних реткости истиче се Чукарско врело. Делови села су пошумљени боровом шумом. У атару села се налазе скијашки терени, поред Увца, омиљено излетиште Сјеничана.
Мештани сматрају да је село добило име због пошумљеног терена и шуштања лишћа. Село је настало у XVII веку и једино је насеље са овим именом у Србији.
У селу је постојала четвороразредна школа, која је радила од 1945. до 1976. године, када је затворена због малог броја ученика. Село је струју добило 1982, телефон 2006. године. Мештани се водом снабдевају индивидуално, са извора, а део села воду добија водоводом са Чукарског врела. Остали значајнији извори су: Шушуранска врела, са којих се одводи вода до школе у Шушурама и формира Воденички поток, који је имао три воденице; Велико врело у засеоку Гобељићи;
Врело Лапавац у засеоку Петровићи (Ћосовићи), од чије се воде и воде Великог врела (Гобељићи) формира Ћосовића поток, на коме су такође постојале воденице; извор Грозничавац, за чију се воду верује да лечи од грознице; и извор Студенац на северној страни Радишића брда, од кога је у другој половини XIX века била доведена вода до градске тврђавс у Сјеници и турских касарни, грађених 1892. године. Због постављених чункова за воду, простор од Студенца према Сјеници назван је Чункови. Село је макадамским путем дужине 5 км повезано са асфалтним путем Сјеница – Пријепоље и ту је аутобуска станица. У селу постоји спомен плоча ратницима изгинулим од 1914. до 1918, подигнута 1988. године.
Најважније занимање становништва је сточарство (узгој оваца и говеда).
У Шушурама је у периоду 1948-1953. број становника порастао за 11%, а затим се, до 2002. године, смањио 92%. Број домаћинстава је порастао у периоду од 1948. до 1961. године 55%, а затим се смањио до 2002. године за 73%. Од 1953. просечан број становника у домаћинству је у опадању, а 1991. су евидентирана 2 домаћинства са 5 и више чланова (15,38%), а 2002. године само једно (8,33%).
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 265 29 9,13
1953. 294 36 8,16
1961. 271 45 6,02
1971. 167 36 4,63
1981. 66 22 3,00
1991. 34 13 2,61
2002. 25 12 2,08
Домаћинства у селу Шушуре:
1. Гобељић Радојко
Дмаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 5 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници, једно је ученик основне, а 2 средње школе. Домаћинство гаји говеда. Одсељени су у Сјеницу – лети бораве у Шушурама и обрађују имање.
Порекло: досељени су у XVII веку из околине Гацка.
Род: Вучковићи, Словићи.
2. Радуловић Драгојле
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници, а 2 траже посао. Један члан домаћинства је студент. Одсељени су у Сјеницу – лети привремено бораве у Шушурама и обрађују имање.
Порекло: доселили су се почстком XIX века из околине Никшића.
Род: Петровићи и Павићевићи.
3. Аврамовић Вељко
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобуске станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјеници. У домаћинству је 1 ученик средње школе и 2 студента. Баве се узгојем говеда и живине. Одсељени су у Сјеницу – лети бораве у Шушурама и обрађују имање.
Порекло: доселили су се почетком XIX века из Пиве (племе Конатари).
Род: Вучковићи и Петровићи.
4. Гобељић Милун
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 5 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Три лица траже посао, а једно је ученик основне школе. Домаћинство гаји говеда.
Порекло: досељени су у XVII веку из околине Гацка.
Род: Гричићи, Ракоњци.
5. Радуловић Иван
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и основне школе 7 км, а од аутобускс станице 8 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Два лица су запослена у Сјсници, једно је ученик основне, а две средње школе. Домаћинство гаји говеда.
Порекло: досељени су почетком XIX века из околине Никшића.
Род: Петровићи, Заграђани.
6. Вучковић Душан – 4 члана домаћинства;
7. Алексић Стефан – 2 члана;
8. Гобељић Јездимир – једночлано;
9. Гобељић Вук – 2 члана;
10. Гобељић Љутомир – 6 чланова;
11. Гобељић Драго – 2 члана.
Исељеници из села Шушуре:
Гобељић Милутин
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Белошевац код Крагујевца 1969. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (вк возач). Породична слава: Лазарева субота
Радуловић Мирчета
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Будву 1981. године ради бољег живота. Носилац домаћинства је завршио факултет физичке културе. Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Владимир
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Лучане 1972. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу педагошку школу. Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Радојле
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Белошевац код Крагујевца 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (аутолакирер). Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Ратомир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Долово (Војводина) 1954. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу школу (аутомеханичар). Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Антоније
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Ивањицу 1965. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу педагошку школу. Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Славко
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу трговачку школу. Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Исидор
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу механичарску школу. Породична слава: Св. Јеремија.
Радуловић Радоје
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Судрук (Војводина) 1959. године ради бољег живота. Носилац домаћинства има средњу месарску школу. Породична слава: Св. Јеремија.
Алексић Живко
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Рибницу код Краљева 1976. године ради бољег живота. Носилац домаћинства је завршио вишу управну школу. Породична слава: Св. Алимпије.
11. Алексић Ранко. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
12. Радуловић Војимир. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
13. Петровић Живко. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу.
14. Петровић Јеремија. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу.
15. Петровић Драгомир. Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Чачак.
16. Петровић Борисав. Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Чачак.
17. Петровић Срдан. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд.
18. Петровић Веља. Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу.
19. Петровић Милорад. Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу.
20. Петровић Миодраг. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Крагујевац.
21. Петровић Страхиња. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Београд.
22. Петровић Радојко. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Лазаревац.
23. Петровић Милан. Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
24. Петровић Михајло. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак.
25. Петровић Радмило. Једночлано домаћинство. Иселио се у Сјеницу.
26. Петровић Бранислав. Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
27. Петровић Душан. Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
28. Петровић Миломир. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
29. Петровић Здравко. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
30. Петровић Светомир. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Крагујевац.
31. Петровић Милисав. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак.
32. Вучковић Радомир, исељен у Крагујевац;
33. Вучковић Јевђен, исељен у Крагујевац.
Наведени подаци са терена указују на то да су се житељи села Шушуре исељавали највише у Сјеницу, Крагујевац, Чачак, Сурдук (Војводина) и Београд.
У периоду од 1971. до 2002. године број лица до 19 година старости се смањио 92%, а са 60 и више година повећао 6%. Индекс старења је 1971. износио 0,30, 1991. године 5,25 и 2002. године 3,80 индексних поена. Наведени подаци указују на то да село нема демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 34,00 100,00
муслимани – –
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 25 100,00
Бошњаци – –
Муслимани – –
Остали – –
У селу живе Срби. Насељавање Шушура почело је почетком XVII века досељеницима из Црне Горе. Становништво слави Св. Николу, Св. Ђорђа и Св. Стефана, Св. Јеремију, Св. Алимпија и Лазареву суботу.
У Шушурама је 1961. било 211 становника са преко 15 година старости, 1981. године 53, 1991. године 30 и 2002. године 24. У периоду од 1981. до 2002. године број лица без школе смањио се 48%, са 4 разреда основне школе 65% и са основном школом 50%. Према подацима из 1961. била су 4 лица са средњом школом, 1981. године 2, 1991. године 2 и 2002. године једно лице. Подаци из 1961. указују да је у селу било 40 неписмених становника (18,95%), 1991. године 11 (36,66%), а 2002. године 8 (33,33%).
Ово село живи од пољопривреде и становиици се углавном баве сточарством. У селу је 72,00% активног и 24,00% издржаваног становништва.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
25. фебруар 2015. у 12:26
Саша Петровић
Поштовани,
све похвале г-дину Војиславу Ананићу, као и г-ђи др Мили Павловић.
Захваљујући овом тексту употпунио сам сазнања о кретању моје фамилије.
Наиме, познато ми је било само да се породица настанила у с.Шушуре где су променили презиме Ћосовић у Петровић и да су касније наставили са кретањем. Ја сам потомак Петра Ћосовића.
Ако постоји било ко из фамилије Петровић (Ћосовић) или неко ко некога познаје, замолио бих да ме контактира.
Са жељом за даљим проширењем сајта,
поздрав од Саше.
27. фебруар 2015. у 11:39
Goran Saponjic
Veliki pozdrav za Sasu Petrovica i sve Petrovice koji poticu iz sjenickog kraja.Molio bih ako mozete da mi kazete nesto vise o poreklu Vasih Petrovica i familije Vuckovic,dali poticu od Vasih Petrovica.Koliko sam video Vasi Petrovici slave sv arhidjakona Stefana,stevanjdan.I u selu bacije Petrovici takodje slava stevanjdan.Moji Saponjici takodje slave Stevanjdan i ziveli su u selima Vapa i Krstac gde i sad ima saponjica u selu krstac.Mislim da smo mi familija sa Petrovicima i vuckovicima,da su neki Petrovici ziveli na Vapi po njoj prozvani Saponje.Posle su odatle odlazili na Uvac a jedni u sjenicu i pod javor sugubine.Ako mozete reci nesto vise o Vasim Petrovicima Cosovicima odakle su dosli u sjenicka sela.Moguce da su moji Saponjici s Vama rodjaci Ziveli smo dugo na reci Vapi i selo bacije gde ima puno Petrovica.
9. април 2017. у 19:03
Miroslav B Mladenovic Mirac
Nisam se bavio etimoloski prezimenima i RODOVIMA ovoga kraja, ali na osnovu iskustva u bavljenju RODOVA u drugom delu, krače nja jugu Srbije; imam i određena svoja iskustva, koja će možda nekome i pomoći da se snađu u ovim “zamrsotinama” oko slava i rodova.
Mahom se rod PETROVIĆ kod nas uzima prema nekom pretku po nazivu PETAR, a ROD VUČKOVIĆ prema imenu nekog pretka VUČKO. I to nije sporno, ali mnoge čudi da u različitim selima ima istih PREZIMENA sa istim ili različitim prezimenima, kao i iste rodove a različita prezimena. Kod nas na jugu Srbije sam otkrio da u razmaku 1841-1885.godine su se prezimena kod rođrewa deta uzimalo po dedi ili paradedi ili čukun dedi. Izgleda kada su su se iz Crne Gore ili Hercegovine iz raznoraznih razloga naseljavali u planinski deo Sjenice(kao dobro mesto da se sačuva živa glava bilo od pobuna ili učešća u nekoj osveti)-menjala su se i imena i prezimena i krsne slave. Ako se želelo da se u “podelbini” imati svoja slava, onda je svaki brat mewao krsnu slavu. Naročito kod nas je uzimana krsna slava iz “podelbine” STEVANOVDAN i ĐURĐIC. Ako se napravi neka OSVETA ili ubije Turčin, često i najćešće sebežalo 2preko potoka” gde vas prema turskim tadašwim zakonima ništa nije obavezalo. Ukoliko vas neko prepozna onda se ode daqe pa eto od Hercegovine i Crne Gore do Sjenice a ima čak od Sjenice do VLASINE na jugu Srbije i u Grdeličkoj klisuri, tamo gde je bila divljina i neprohodnost za poteru od strane Turaka ili osvetnika.
Imao sam prilike da ni današnje generacije u vlasotinaćkom kraju (a i ja sa njima) još nism saznao za POREKLO mnogih RODOVA, jer su se plašćei OSVETA od ZULUMA ili “krvnih osveta”-menjala i imena i preyimena i slava pa i vera.
Ovde sam pročitao da posle ubistav Turčina je uzeta krsna slava Sv. Alimpije(“posna” Sveti Đorđa” 9 decembar). Eto i na taj način se i hrana i slava 2prilagođavala2 turskom naćinu življenja da bi se skrivala porodica od osvete.
Mnoge porodice do dana današwega(u vreme socijalizma je to bilo zabranjeno da se 2čačka2 zbog “bratstva i jedinstva” i “veze sa religijom”)-kod nas na jugu Srbije su skoro otvorene crkvene knjige.
POLIMLJE, RAŠKA, SJENIČKI KRAJ-za sve nas je neistraženo, jer sam putem pevanja starinskih pesama na slavama i veseljima u mladosti sredinom 20 veka uvidjao da je u duši čoveka barem preko starih pesama kada se malo popije iskazivan osećaj njegov KORENI i kada se zbog toga gubila glava.
Čak pre nekoliko godina jedan iz roda sa titulom doktora nauka mi je tražio savet kako da dođe do svoga porekla. Ništa nisam odgovarao jer se zbog toga još na jugu Srbije(a i dan danas to traje) napisati prava istina o poreklu svakoga roda do čijih se podataka dolazilo istraživanjem iz usmenih ili pisanih dokumenata.
LJudi vole da prema POREKLU kod nas na jugu Srbije(neznam kako je u drugim krajevima) budu ono što žele da budu radi “važnosti” svoga STATUSA, čak i stideći se svoga potomstva pa i odricanja od svojih korena. Zbog toga sam i još imam neprilike, pa se često i napravi ZASTOJ u istraživanju.
Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istpričar iz Vlasotinca, jug Srbije
3. март 2015. у 10:42
Goran Saponjic
Selo SUSURE i selo Bacije kod SJENICE ako moze neko da kaze nesto vise o familiji PETROVIC DA LI SU ISTI PETROVICI U OVA DVA SELA KOJA IM JE SLAVA I ODAKLE SU PETROVICI IZ SELA BACIJE.Gospodine Ananicu mozete li bar jednom nesto vise da odgovorite o familijama iz sjenickih sela jer je skroz nejasno koje kome rod i sta slavi i odakle su FAMILIJE SA ISTIM PREZIMENIMA,PETROVIC,VUCKOVIC,A ZIVE U RAZLICITIM SELIMA,NAVODITE I DA SU IM RODBINA FAMILIJE KOJE SE UOPSTE I NEPOMINJU U SJENICKIM SELIMANAPR. ZA PETROVICE PAVICEVICI.GOSP.ANANICU MOLIM MALO POJASNITE OVE TEKSTOVE.
3. март 2015. у 10:50
Јовица Кртинић
Поштовани Горане,
сарадник портала Порекло Војислав Ананић приређује текстове за сјеничка села из наречене књиге Миле А. Павловић. Дакле, он није истраживао ова села и родове да би Вам могао дати одговоре. Наравно, остаје свакоме ко има било какву информацију о родовима које помињете да их подели са свима нама. Хвала на разумевању.
3. март 2015. у 12:04
Goran Saponjic
GOSPODINE UREDNICE VAMA VELIKI POZDRAV I VELIKO HVALA ZA OVAJ PREDIVNI PORTAL.JA SE SAMO NADAM DA SVIMA POMOGNETE DA NADJU SVOJE KORENE KO SU I ODAKLE SU I DA STO VISE LJUDI PRATI VAS RAD I OVAJ PORTAL.SAMO ZELIM DA BUDE JOS VISE TEKSTOVA I O NOVOJ VAROSI I STAROM VLAHU BJELOM POLJU I POLIMLJU I DA LJUBITELJIMA POREKLA POMOGNETE DA PRONADJEMO POREKLO PORODICE I PREZIMENA I SAZNAMO PRAVE ISTINE O SVOJIM KORENIMA.POZDRAV SVIMA KOJI PRATE POREKLO
16. децембар 2016. у 15:28
Goran
Petrovici iz ovog sela poticu od Cosovica koji su kao vece bratstvo doselili u Susure iz Vusanja kod Gusinja.Cosovici su Klimenti a ne iz Kuca.Mnogi su Klimenti iz okoline Gusinja iPlava kad su otisli na pester vratili pravoslavlju oni koji nisu nikako hteli da prihvate islam.Bilo je i Cosovica koji su otisli u selo Saronje kod Novog Pazara od njih su Saronjici Korita.Klimenti koji su se vratili u pravoslavlje u Srbiji odmah po doseljenju su menjali prezimena po prvom prebegu kao Cosovici po Petru da im se turci i poturceni klimenti na pesteru nebi svetili.Inace krsna slava prvog klimente u Malesiji je bila sv arhidj.stefan pre nego su njegovi potomci prihvatili katolicanstvo.Cosovici su vratili staru slavu plemena klimenata koji su poreklom srbi.
9. април 2017. у 15:44
Саша Петровић
Поштовани Горане,
тек сам јуче приметио Ваш коментар о Петровићима из Шушура и опасно се заинтересовао. Поготову, што су нам сазнања о периоду пре доласка у Шушуре, као и сам живот у њему јако оскудна, скоро и да их нема. Покушавао сам да пронађем било шта о Ћосовићима из Медуна, али нисам успео. Тако да Ваше сазнање ми буди наду за неко постојеће решење и то реално.
Хтео бих да Вам се захвалим за коментар и да вас упитам одакле Вам та сазнања. Можете и на приватни мејл да ме контактирате.
Велики поздрав за све људе добре воље.
24. децембар 2016. у 14:02
Ранко
Петар Савов Бубања је, у Блишкову, имао жену о чијој се љепоти причало. У браку су добили сина, коме су, по стрицу који је млад погинуо, дали име Алекса. Свиђала се и Турцима, па су вребали згодну прилику да је уграбе. Петар и супруга једном пођу у шуму да донесу дрва. Турци су их пратили па им поставе засједу; у пушкарању Петар погине, а жену ухвате. Чим су Петрова браћа и синовци чули пуцњаву и женско запомагање, дотрче, убију два Турчина и спасу снаху. Плашећи се одмазде, она се са сином Алексом одселила у Шушуре близу Сјенице. Њихови потомци су по претку Алекси узели презиме Алексић. Славе св. Алимпија Столпника.
17. април 2017. у 11:12
Goran
Za Sasu Petrovica.Imate sajt na internetu crnogorska prezimena pod c cosovic iz sela Vuklji Klimenti.To je brtstvo Vukelje kao i Selce od Selaci samo modifikovano po albanski kao i nikaci nikci.Imate na wikipediji povelik tekst Kelmendi Tribe na engleskom sa navedenim brojnim bratstvima i prezimenima medju njima i cosovic ili quosai po albans.Sve su to srpska prezimena kasnije modifikovana na albans.Onaj najstariji Kliment i njegovi sinovi direktna braca sa Selakovicima u Gor.Moraci i Jokanovicima iz Trebinja.Klimentovim praunucima je u 16veku na Skadru nametnuto Katolicanstvo.Tvoj predak Cosovic mozda pobegao od neke krvne osvete na Pester.Susure.Ili kad su u 18veku Klimenti preseljavani izBrda na Pester
17. април 2017. у 11:34
Goran
U selu Knic prezimena imas navedene Petrovice kao stara familija dosli u Knic pre Prvog ustanka iz sela Vape tj Saponja na Uvcu.Slave Stevanjdan.Rod su sa navedenim porodicama u knicu koji su iz Saponja.Mnogi su Klimenti naselili planinu Rudnik nisu otisli u Srem i oni se neki vratili iz Srema koji su presli u pravoslavlje.Koreni Klimenata su u Hercegovini reka Buna kod Mostara pa Mincevac kod Trebinja pa u Moracu odatle u Kuce pa Drivast vojnici cuvari puteva derbendzije kod Skadra.Potomci posle pokatoliceni odu u Brda pa Plav i Gusinje.
9. мај 2017. у 13:42
Goran
Cosovici su naselili i selo Duga Poljana i Sare kod Sjenice gde postoje zaseoci Cosovica mala.Po tome se vidi da je za Sjenicu Duga Poljana otislo vece bratsvo Cosovici iz Vuklji a ne samo dva il tri brata.I danas ima Cosovica u Pesterskim selima.
11. јул 2017. у 18:43
Borivoje Obradović
U potpunosti se slažem sa Goranom. Vidim da prati istorijsku literaturu( ne falsifikovanu).Etnolog Svetlana Radovanović je dala više podataka o Klimentima i njihovom naseljavanju u Srbiji i preko Save u periodu od 1737. do 1739. Postajale su i kasnije migracije,a ,najveća u vreme Karađorđa.Klimenti ,muslimani nisu ratovali protiv Karađorđa,već Kuči muslimani.Još uvek postoji kumstvo muslimanske porodice ,poreklom Klimenti sa Peštera sa porodićom Karađorđević. Oni su bili gosti na svadbi kralja Aleksandra I i kraljice Marije,08. juna 1922.