Порекло презимена, село Бухача (Цетинград)

5. фебруара 2015.

коментара: 1

Презимена у селу Бухача/Бувача (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године:

Buhaca


Презимена у селу Бухача према попису становништва СР Хрватске 1948. године:

Бадрић 3 (1)
Бараћ 4 (1)
Бркић 1 (1)
Булић 21 (5)
Цветичанин 6 (1)
Грба 6 (1)
Јурјевић 25 (6)
Ковачевић 3 (1)
Крмар 3 (1), Јовандан
Крњета 4 (1)
Кукурузовић 9 (2)
Кужет 1 –
Маћешић 1 –
Момчиловић 14 (3)
Пилиповић 8 (2)
Рибић 3 (2), Никољдан
Савић 4 (1)
Смрзлић 2 (1)
Станковић 1 –
Врањеш 1 (1)
Вуксан 1 –

Напомена: 1) Број испред заграде означава колико је било становника села са неким презименом, а број у загради означава у колико домаћинстава су живели. Уколико иза броја стоји знак -, реч је о становницима који нису имали сопствено домаћинство.

Извор: “Лексик презимена СР Хрватске”, аутори др Шимуновић Петар и др Путанец Валентин


 

Жртве Другог Светског рата:

Током Другог Светског рата живот је изгубило 188 становника села Бухача, од чега 15 бораца НОБ-а, 156 жртава усташког терора и 17 умрлих од тифуса и других болести.

Пали борци

  1. БАРАЋ Николе МИЛОШ, 1922, сељак, Србин. Ступио у НОВ 10. 8. 1942, борац 1. бриг. 8. див. Погинуо у Широкој Ријеци 20. 12. 1943.
  1. БАРАЋ Васиља НИКОЛА, 1901, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. кухар 3. чете 2. бит. 2. КПО. Заробљен 14. 5. 1942, у Петровој гори. Убијен у Земуну.
  1. БАРАЋ Петра СТАНА, 1916, кројачица, Српкиња. Члан КПЈ од 1941. Погинула код Чачка 1943.
  1. БРКИЋ Јанка МИЛИВОЈ, 1911, сељак, Србин. Ступио у НОВ 19. 8. 1942. Командир вода 2. бриг. 8. див. Погинуо код Плашког 30. 11. 1944.
  1. БУЛИЋ Петра МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Ступио у НОВ 21. 1. 1943. Погинуо као борац 8. бриг. 7. див. јуна 1943. код Сутјеске.
  1. ЦВЈЕТИЋАНИН Николе МИЛИВОЈ, 1924, сељак, Србин. Ступио у НОВ 10. 8. 1942, борац 1. бриг. 8. див. Погинуо у Жумберку 27. 1. 1943.
  1. ЈУРЈЕВИЋ Милоша ЂУРО, 1920, сељак, Србин. Ступио у НОВ 5. 12. 1942, борац 2. бриг. 8. див. Рањен 31. 12. 1944. код Ваганца, подлегао ранама на Сицилији 1945.
  1. ЈУРЈЕВИЋ Дмитра РАНКО, 1922, сељак, Србин. Ступио у НОВ 15. 1. 1942, борац 3. чете 2. бат. 2. КПО. Погинуо у Петровој гори 14. 5. 1942.
  1. ЈУРЈЕВИЋ Ђуре ТОДОР, 1907, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Погинуо као борац 8. бриг. 7. див. јуна 1943. код Сутјеске.
  1. КРМАР Миле ИЛИЈА, 1924, сељак, Србин. Ступио у НОВ 10. 8. 1942, борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Госпића 29. 8. 1943.
  1. КРЊЕТА Јанка НИКОЛА, 1907, сељак, Србин. Ступио у НОВ 21. 1. 1943. Погинуо као борац 8. бриг. 7. див. код Сутјеске јуна 1943.
  1. НОВАКОВИЋ Милоша ПЕТАР, 1917, сељак, Србин. Априлски војник. Погинуо у Црвенки (Војводина) 12. 4. 1941.
  1. РИБИЋ Илије МИЛОШ, 1920, радник, Србин. Члан СКОЈ-а од 1. 12. 1941. Заробљен 14. 5. 1942. у Петровој гори и убијен у Старој Градишки.
  1. САВИЋ Симе ГОЈКО, 1921, сељак, Србин. Ступио у НОВ 19. 8. 1941, у одред »Широка Ријека« борац 1. бриг. 8. див. Погинуо 25. 8. 1943. код Дабра.
  1. СМРЗЛИЋ Ђуре МИЛИВОЈ, 1928, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 10. 1944. Погинуо као борац Војвођанске бригаде на Сремском фронту 1945.

 

Жртве усташког и фашистичког терора

  1. БАДРИЋ Саве ЉУБИЦА, 1916, сељанка, Српкиња. Ухваћена у Петровој гори и убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  2. БАДРИЋ Саве МАРКО, 1918, сељак. Србин. Убиле га усташе у Маљевцу 12. 5. 1942.
  3. БАРАЋ Николе ДРАГАН, 1934, дијете, Србин. Ухваћен у Петровој гори 14. 5. 1942. и убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  4. БАРАЋ Николе ЈЕЛЕНА, 1880, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  5. БАРАЋ Миле МИЛАН, 1930, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  6. БАРАЋ Николе МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  7. БАРАЋ Миле МИЛОШ, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  8. БАРАЋ Василија НИКОЛА, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1942.
  9. БАРАЋ Николе РАДЕ, 1927, дијете, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1942.
  10. БАРАЋ Николе РАНКА, 1930, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.*
  11. БАРАЋ Милоша СТАНКО, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  12. БРКИЋ Ђуре БОСИЉКА, 1927, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Бухачи 3. 8. 1941.
  13. БРКИЋ Миле ДРАГАН, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  14. БРКИЋ Ђуре ДРАГИЦА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  15. БРКИЋ Миле ДРАГИЦА, 1935, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  16. БРКИЋ Петра ЂУРО, 1926, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  17. БРКИЋ Јанка ЈЕЛЕНА, 1913, сељанка, Српкиња. Умрла од посљедица логора у Маљевцу 19. 12. 1944.
  18. БРКИЋ Ђуре ЉУБА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Бухачи 3. 8. 1941.
  19. БРКИЋ Јанка ЉУБА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  20. БРКИЋ Марка МИХОЉКА, 1884, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Бухачи 3. 8. 1941.
  21. БРКИЋ Миле МИЛА, 1928, дијете, Српкиња. Убиле јц усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  22. БРКИЋ Јанка МИЛЕ, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 20. 10. 1944.
  23. БРКИЋ Миле МИЛКА, 1937, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  24. БРКИЋ Николе МИЛОВАН, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  25. БРКИЋ Јанка НИКОЛА, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1944.
  26. БРКИЋ Миле РАНКА, 1932, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  27. БРКИЋ Петра РАНКА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  28. БРКИЋ Драгића СОФИЈА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  29. БРКИЋ Лазе СОФИЈА, 1872, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  30. БРКИЋ Станка СТАНА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Бухачи 3. 8. 1941.
  31. БУЛИЋ АНА, 1875, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  32. БУЛИЋ ДРАГАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1943.
  33. БУЛИЋ Миливоја ДРАГИЦА, 1914, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  34. БУЛИЋ Ђуре ДРАГИЋ, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  35. БУЛИЋ Јанка ЂУРО, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1943.
  36. БУЛИЋ Марка ЂУРО, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  37. БУЛИЋ Миливоја ЉУБА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  38. БУЛИЋ Јанка МИЛА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  39. БУЛИЋ Миливоја МИЛАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  40. БУЛИЋ Ђуре МИЛЕ, 1933, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  41. БУЛИЋ Јована МИЛЕ, 1877, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1942.
  42. БУЛИЋ Петра МИЛКА, 1924, сељанка, Српкиња. Убили је Нијемци у Босанском Петровцу 16. 3. 1943.
  43. БУЛИЋ Јована НИКОЛА, 1885, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  44. БУЛИЋ Миливоја НИКОЛА, 1941, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  45. БУЛИЋ Јанка ПЕТАР, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1942.
  46. ЦВЈЕТИЋАНИН Миле НИКОЛА, 1900, цестар, Србин. Убиле га усташе у Таборишту 31. 7. 1941.
  47. ГРБА Јанка МИЛАН, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  48. ГРБА Јанка МИЛЕ, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  49. ГРБА Јанка МИЛКА, 1923, сељанка, Српкиња. Ухваћена 14. 5. 1942. у Петровој гори, а убијена у Њемачкој 18. 5. 1944.
  50. ИВАНЧЕВИЋ Стеве БОЖО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1942.
  51. ИВАНЧЕВИЋ Боже ДРАГА, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  52. ИВАНЧЕВИЋ Марка МИЦА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  53. ИВАНЧЕВИЋ Николе МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  54. ЈУРЈЕВИЋ Марка АНКА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  55. ЈУРЈЕВИЋ Милоша БОРИВОЈ, 1930, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  56. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја БОСИЉКА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  57. ЈУРЈЕВИЋ Николе ДЕСАНКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  58. ЈУРЈЕВИЋ Милоша ДРАГАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  59. ЈУРЈЕВИЋ Миле ДРАГИЦА, 1939, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  60. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја ДРАГИЦА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  61. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја ДУШАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  62. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЉУБИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  63. ЈУРЈЕВИЋ Миле ЉУБИЦА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином Стању 5. 8. 1941.
  64. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941, два сата послије порода.
  65. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИЛА, 1906, селањка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  66. ЈУРЈЕВИЋ Милоша МИЛАН, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  67. ЈУРЈЕВИЋ Теодора МИЛАН, 1926, сељак. Србин. Убиле га усташе у Маљевцу 18. 3. 1942.
  68. ЈУРЈЕВИЋ Дмитра МИЛАН, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1943.
  69. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИЛКА, 1936, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  70. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЛОШ, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  71. ЈУРЈЕВИЋ Милана МИЛОШ, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  72. ЈУРЈЕВИЋ Миле МИЛОШ, 1894, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  73. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИРКО, 1941, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941. (Заједно с мајком Милом 2 сата након порода.)
  74. ЈУРЈЕВИЋ Милића ПЕТАР, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  75. ЈУРЈЕВИЋ Драгића РАНКА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  76. ЈУРЈЕВИЋ Миливој РАНКА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  77. ЈУРЈЕВИЋ Николе СТАНА, 1889, сељанка, Српкиња. Погинула приликом њемачког бомбардирања код Дрвара 15. 3. 1943.
  78. ЈУРЈЕВИЋ Јована ВАСИЛИЈА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  79. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЖИВКО, 1941, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  80. КОЈИЋ Које САВО, 1906, православни свештеник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  81. КОЈИЋ ДАРИНКА, 1910, служавка, Српкиња. Убиле је усташе у Понору код Батноге 5. 8. 1941.
  82. КОРАЋ Јанка МИЛА, 1886, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  83. КОРАЋ Јована МИЛЕ, 1882, сељак, Србин. Убиле га усташе у Земуну 1943.
  84. КОВАЧЕВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1909, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  85. КОВАЧЕВИЋ Милоша ЉУБА, 1919, сељанка. Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  86. КОВАЧЕВИЋ Ђуре МИЛКА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  87. КРМАР Ђуре БОСИЉКА, 1926, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  88. КРМАР Марка ЦВИЈЕТА, 1908, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  89. КРМАР Ђуре ДЕСАНКА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  90. КРМАР Николе ДЕСАНКА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  91. КРМАР Николе ДУШАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  92. КРМАР Миле ЂУРО, 1909, сељак. Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  93. КРМАР Ђуре МАРИЈА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  94. КРМАР Николе МАРКО, 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  95. КРМАР Николе МИЛАН, 1929, дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  96. КРМАР Ђуре МИРКО, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  97. КРМАР Ђуре СТЕВАН, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  98. КРМАР Миле СТЕВАН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  99. КУЖЕТА АНЂЕЛИЈА, 1882, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  100. КУКУРУЗОВИЋ Милана ЉУБА, 1918, сељанка, Српкиња. Интернирана 14. 5. 1942. у логор Стара Градишка, а умрла у логору у Њемачкој 1943.
  101. МАТИЈЕВИЋ Раде МИЛА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Маљевцу 18. 3. 1942.
  102. МАТИЈЕВИЋ Миле РАДЕ, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  103. МАТИЈЕВИЋ Раде РАНКА, 1937, дијете, Српкиња. Убиле и спалиле је усташе у Бухачи 18. 3. 1942.
  104. МОМЧИЛОВИЋ Јанка БОСИЉКА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  105. МОМЧИЛОВИЋ Миле ДРАГИЋ, 1912, сељак. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  106. МОМЧИЛОВИЋ Милоша ДЕСАНКА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  107. МОМЧИЛОВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  108. МОМЧИЛОВИЋ Петра ЂУРО, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  109. МОМЧИЛОВИЋ Јанка КАТА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Бухачи 18. 3. 1942.
  110. МОМЧИЛОВИЋ Миле ПЕТАР, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташеу Петровој гори 14. 5. 1942.
  111. МОМЧИЛОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  112. МОМЧИЛОВИЋ Јанка РАНКА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  113. МОМЧИЛОВИЋ Максима СТАНА, 1891, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  114. МРЂА Николе ПАНТЕЛИЈА, 1886, жандар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  115. МРЂА Јосипа САВА, 1896, сељанка, Српкиња. Убили је ноћни пљачкаши у Мрацељи 15. 8. 1941.
  116. НИНКОВИЋ Јандре БОЈА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  117. НИНКОВИЋ Драгића ДРАГИЦА, 1919, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  118. НИНКОВИЋ Јована ЂУРО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Бухачи 30. 7. 1941.
  119. НИНКОВИЋ Данила ЉУБА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  120. НИНКОВИЋ Петра МИЛА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  121. НИНКОВИЋ Николе МИЛЕ, 1919, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  122. НИНКОВИЋ Николе МИЛИВОЈ, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Бухачи 30. 7. 1941.
  123. НИНКОВИЋ Јована НИКОЛА, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  124. ПИЛИПОВИЋ Николе МАРИЈА, 1918, сељанка, Српкиња. Убили је Нијемци у Аушвицу 14. 5. 1943.
  125. ПИЛИПОВИЋ Миле МИЛОШ, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 14. 5. 1942.
  126. ПИЛИПОВИЋ Костадина НИКОЛА, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 18. 3. 1942.
  127. ПИЛИПОВИЋ Николе СТАНА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  128. ПОЋУРКА Петра АНКА, 1924, сељанка, Рускиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  129. ПОЋУРКА Стеве ПЕТАР, 1888, жандар, Рус. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  130. ПОЋУРКА Петра СТАНА, 1922, сељанка, Рускиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  131. РИБИЋ Миле АНЂЕЛИЈА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  132. РИБИЋ Стојана АНЂЕЛИЈА, 1873, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  133. РИБИЋ Раде БРАНКО, 1916, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  134. РИБИЋ Марка ДРАГАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  135. РИБИЋ Милана ДРАГАН, 1926, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  136. РИБИЋ Милоша ЉУБАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  137. РИБИЋ Илије МАРКО, 1911, сељак, Србин. Убиле га усташе у Таборишту 31. 7. 1941.
  138. РИБИЋ Ђуре МИКА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  139. РИБИЋ Лазе МИЛКА, 1871, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  140. РИБИЋ Милоша МИЛКА, 1921, сељанка, Српкиња. Убијена у Њемачкој 1943.
  141. РИБИЋ Николе МИЛКА, 1899, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  142. РИБИЋ Дмитра НИКОЛА, 1882, сељак, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  143. РИБИЋ Лазе НИКОЛА, 1873, сељак, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  144. РИБИЋ Милана НИКОЛА, 1935, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  145. РИБИЋ Милана ПЕТАР, 1928, дијете. Србин. Убиле га усташе у Старој градишки 1942.
  146. РИБИЋ Милоша СОФИЈА, 1906, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14. 5. 1942.
  147. РИБИЋ Теодора СОФИЈА, 1902, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  148. САЏАК Милана БОСИЉКА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Старој Градишки 1942.
  149. САЏАК Љубана МИЛАН, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Старој Градишки 1942.
  150. САНАДАР (Санадер) Јандре СТАНА, 1867, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Кладуши 7. 4. 1943.
  151. САВИЋ Јована МИЛАН, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  152. САВИЋ Јована СИМО, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Бухачи 18. 3. 1943.
  153. СМРЗЛИЋ Раде ЉУБИЦА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  154. ТРИФИЋ Миле МИЛАН, 1926, сељак. Србин. Убиле га усташе у Маљевцу 18. 3 .1942.
  155. ТРИФИЋ Петра РАНКА, 1942, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој Гори 14. 5. 1942.

Умрли од тифуса и других болести

  1. БУЛИЋ Лазе ЈАНКО, 1876, сељак, Србин. Умро у Крстињи 13. 4. 1943.
  2. ПИЛИПОВИЋ Николе ДРАГА, 1923, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 6. 6. 1944.
  3. ПИЛИПОВИЋ Костадина МАРКО, 1888, сељак. Србин. Умро у Бухачи 16. 5. 1943.
  4. ПИЛИПОВИЋ Ђуре ОЛГА, 1898, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 16. 5. 1943.
  5. ЈУРЈЕВИЋ Миле АНЂЕЛИЈА, 1894, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 27. 3. 1943.
  6. ЈУРЈЕВИЋ Миле ИЛИЈА, 1908, сељак, Србин. Умро у Брусовачи 7. 4. 1942.
  7. КРМАР Стевана МАРИЈА, 1939, дијете, Српкиња. Умрла у Крстињи 17. 4. 1943.
  8. КРМАР Петра МИЛЕ, 1868, сељак, Србин. Умро у Петровој гори 20. 3. 1942.
  9. КРМАР Стевана НИКОЛА, 1925, сељак, Србин. Умро у Свињцима 17. 5. 1943.
  10. КУКУРУЗОВИЋ Миле МИЛИЦА, 1888, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 17. 7. 1943.
  11. КУКУРУЗОВИЋ Петра СОФИЈА, 1885, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 13. 6. 1943.
  12. МОМЧИЛОВИЋ Миливоја ДРАГИЦА, 1914, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 10. 5. 1943.
  13. МОМЧИЛОВИЋ Ђуре ПЕТАР, 1873, сељак, Србин. Умро у Крстињи 17. 10. 1943.
  14. НИНКОВИЋ Николе ДРАГИЋ, 1940, дијете, Србин. Умро у Бухачи 16. 4. 1943.
  15. РИБИЋ Илије АНКА, 1890, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 13. 5. 1943.
  16. РИБИЋ Николе МИЛАН, 1898, сељак, Србин. Умро у Маљевцу 17. 3. 1943.
  17. САВИЋ Јована ЈЕКА, 1883, сељанка, Српкиња. Умрла у Бухачи 16. 4. 1943. 1943.

Извор: “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој револуцији”, Хисторијски архив Карловац


Становници овога села и околине село називају Бувача. Село је смештено на самој граници Републике Хрватске и Босне и Херцеговине. У селу се налази Српска православна црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, саграђена 1800. године (види књига крштених за 1827. годину – црква Светих апостола Петра и Павла на Бухачи). Тренутно је у јако лошем стању. Становништво села је изразито страдало током Другог Светског рата, као последица геноцидне политике спровођене према српском народу на територији “НДХ”. Живот је током овог рата изгубило 188 становника Бухаче (15 припадника Народно-ослободилачке војске, 156 цивила страдалих највише јула/августа 1941. године на масовном стратишту званом Мехино/Ме’ино стање, које се налази поред самог села, као и маја 1942. године за време усташке офанзиве на Петрову гору на самој Петровој гори и у логору Стара Градишка, и 17 жртава које су преминуле од тифуса и других болести током рата – извор “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у”, Ђуро Затезало, Хисторијски архив Карловац). На попису 1948. године село је бројало само 124 становника, тако да је имало натполовичан губитак становништва у рату. На попису становништва 2001. године село је имало 29 становника (нема Срба). Данас, према попису становништва Р Хрватске из 2011. године, село има свега 36 становника, углавном Бошњака досељених из суседне општине Велика Кладуша тј. из Босне и Херцеговине.

Знамените личности:

Милан Вујаклија (Бухача, 27. новембар 1891. — Београд, 16. децембар 1955.) је био писац и преводилац, аутор Лексикона страних речи и израза

Милан Вујаклија је рођен 15. новембра 1891. године (по старом календару) у месту Бухача поред Слуња, ондашња Аустроугарска, сада Хрватска. Отац Петар је био православни свештеник а мајка Јелена домаћица.

Основну школу похађао је у Босанској Костајници а гимназију у Загребу, Сремским Карловцима и Београду. Матурирао је 1911. године у Првој мушкој гимназији у Београду а затим уписао Филозофски факултет у Београду (немачки језик, књижевност и филозофија). Ратови на просторима Србије прекидају његово студирање.

Као добровољац од 1912. године учествује у Балканским ратовима а затим и у Првом светском рату. У току ратова био је на ратиштима од Београда преко Ниша, Скопља, Приштине, Албаније, Солуна, све до 9. фебруара 1919. године када је демобилисан. Тек после рата завршава факултет.

Од октобра 1919. године почиње његово службовање прво у листу „Демократија“ а касније ради у Министарству просвете. Иако је радио као писар а касније и као саветник у Министарству просвете, бавио се писањем и преводима познатих дела са немачког језика. Његово највеће ангажовање је било на лексикографији како између два рата тако и после Другог светског рата.

Умро је у Београду 1955. године

Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела и лексикографијом а његови радови су и дан-данас веома цењени. Преводио је дела Артура Шопенхауера која је превео и објавио у периоду од 1922. до 1928. г. „О религији“, „О писању и стилу“, „Метафизика лепог“ и „О генију“. Поред тога, преводио је дела Е. Т. А. Хофмана и Џ. Ф. Купера („Кожна чарапа“). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика Шилерово дело „Баладе“.

Суделовао је у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности.

Ипак, његово најзначајније дело је Лексикон страних речи и израза (прво издање: Београд, 1936. у две књиге А–К и Л–Ш). За његова живота овај лексикон штампан је други пут 1954. (у редакцији Светомира Ристића и Радомира Алексића) и отада до 2009. у издању је београдске Просвете.

Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1936. код чувеног издавача Геце Кона. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године. Ова књига је постала синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи наводи као извор Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. У Хрватској је такав успех имао Рјечник страних ријечи, израза и кратица Братољуба Клаића од 1951. године.

Прва два издања Лексикона много пута су доштампавана и прерађивана. Било је неминовно правити нова издања, с додатком нових речи, јер су се у језику стално појављивале (и користиле) нове стране речи и изрази. Најновије издање Лексикона, под називом „Нови Вујаклија“ приредио Драго Ћупић, изашло је 2011. године и добило нове издаваче (Штампар Макарије из Београда и Октоих из Подгорице). То је његово 11. допуњено и редиговано издање.

Године 2006. познати Лексикон замењен је обимнијим и поузданим Великим речником страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке.

ИЗВОР: Википедија.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Вујаклија, Милан П., преводилац, лексикограф (Бухача код Слуња, Хрватска, 28. XI 1891 — Београд, 16. XII 1955)

    Родио се у породици православног свештеника Петра и жене му Јелене. Основну школу завршио је у Босанској Костајници, гимназију започео у Загребу, наставио у Сремским Карловцима и завршио у Првој мушкој гимназији у Београду (1913). Исте године уписао се на Филозофски факултет у Београду, на студије немачког језика и књижевности и филозофије. Због ратних околности факултет је завршио тек после Првог светског рата. Као гимназијалац добровољно се пријавио у српску војску 1912. и ступио у чету капетана I класе и четничког војводе Воје Танкосића, али је убрзо преведен у чету командира Јаше Ненедовића. Та чета је учествовала у ратним операцијама против турских трупа и арнаутских качака све до ослобођења Приштине. Почетком Првог светског рата поново се јавио као добровољац у српску војску, када је распоређен у трећу чету четвртог батаљона 7. пешадијског пука првог позива. У тим ратним данима се разболео и упућен је на опоравак. Бугарски напад на Србију затекао га је у Нишу, одакле је упућен у Ђачку чету (класа 1896), која је била стационирана у Скопљу. По паду Скопља упућен је у Приштину, а одатле са осталом српском војском и збеговима одлази на албанску голготу са Ђачком четом. Од краја 1915. до маја 1916. био је у саставу Ђачке чете Првог комбинованог пука у Солуну. Из Ђачке чете распоређен је у XXI пешадијски пук, где је остао до 1917, када је преведен у Телеграфско одељење Југословенске дивизије. Демобилисан је као студент тек 9. фебруара 1919, након седмогодишњег учествовања у ослободилачким ратовима Србије.
    Студије је завршио 1924. Још као студент радио је као новинар у листу Демократија, а после две и по године рада у листу и завршетка факултета постављен је за писара у Министарству просвете Краљевине СХС. Пензионисан је почетком 1945. Још у Првој мушкој београдској гимназији објављивао је у ђачком листу. Највише се бавио преводилаштвом, и то са немачког ј езика. Између осталога, превео ј е дела Браће Грим, Шилерове Баладе (за ђачку лектиру, са коментарима и објашњењима), Шопенхауерове филозофске списе, Хофманове текстове, а превео је и Кожну чарапу Џ. Ф. Купера.
    Поред преводилачког рада бавио се и лексикографијом. Издавачка кућа Геце Кона му је 1937. издала Лексикон страних речи и израза, који се до данашњих дана прештампава. У међувремену су поједина издања, она послератна, доштампавана, тако да се сматра да је ово дело до сада штампано у тиражу већем од 400.000 примерака на српскохрватском језику. Прво издање Лексикона обухватало је око 30.000 одредница, друго (1954), уз помоћ др Светомира Ристића и др Радомира Алексића, допуњено је извесним бројем нових одредница, треће (1980) са новим фондом од преко 4.000 речи, а четврто (1991) са близу 4.000. Дело је рађено уз коришћење домаће и стране лексикографске и енциклопедијске литературе а све касније допуне одржавале су аутентичност његовог приступа у обради грађе у овој врсти литературе. Сарађивао је и на изради великог Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности (Речника САНУ) од 1947, на пословима утврђивања етимологије страних речи. Овај лексикографски ангажман допринео је да се и друго издање Лексикона страних речи и израза више усагласи са савременом методологијом лексикографске обраде, јер је радио у тиму квалификованих лексикографа, на челу којег је био академик А. Белић.
    Носилац је Албанске споменице.
    Драго Ћупић