Порекло презимена, село Бачија (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бачија, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио Порекло становништва села Бачија, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Бачија (Сјеница)

Порекло презимена, село Бачија (Сјеница)

Порекло становништва села Бачија, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село ее налази северно од Сјенице, на ободу Сјеничке котлине. Бачија је од Сјенице удаљена 8 км. Село је смештено на јужној страни Бачевског потока, десне притоке реке Вапе. Простире се у висинском појасу 1.040-1.080 м и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Површина сеоског атара и Катастарске општине Бачија износи 785 ха. У селу је према попису 2002. године живело 30 становника.

Кроз атар села протиче Бачевски поток, а познат је и Бачевски извор.

Истраживања на терену показују да је село добило име по многобројним бачијама (катунима), привременим сеоским насељима (становима), којих и данас има у атару села. Од многобројних бачија настала су стална насеља, па и село Бачија. Село је катунског карактера.

О давној насељености села говоре и археолошка истраживања која указују на културу гвозденог доба. На Јовановића брду (Чукари), које одваја Бачију од Вапе, налази се некропола под тумулима – хумкама. Нешто северније од хумки, на Павловића брду, налази се купасто узвишење које мештани називају Молитва. То место су некада посећивале крстоноше, које су ту држале молитву. На западној страни села, поред кућа Гемаљевића, налазе се остаци некрополе коју мештани називају „Грчко гробље“. Локалитет је власништво породица Гемаљевић и Петровић [Премовић-Алексић, 1990, 81-83].

У Бачији је 1921. године био 21 дом са 148 становника.

До Бачије се стиже путем који води преко Доње Вапе и продужава за село Сугубине у Месној заједници Кладница. Преко Бачије је пролазио каравански – кириџијски пут – Будимска џада, који је повезивао Средњи исток, Скопље, Нови Пазар, Нову Варош и Босну.

Село је струју добило 1979. године. Основна школа у Бачији је радила од 1938. до 1997. године, када је затворена због недостатка ђака. Ћаци четвороразредну школу похађају у Дунишићима, а осморазредну у Сјеници. Село нема водовод, а домаћинства су телефон добила 2006. године. Сеоски макадамски пут је у лошем стању. Од септембра 1945. до 1952. године Бачија је била административни центар Масног народног одбора насељених места Бачија, Кањевина, Фијуљ и Крстац; од 1952. године поново је ушла у састав Народног одбора општине Вапа. У селу постоји спомен обележје погинулим у ратовима 1912-1918, подигнуто 1939. године. На згради основне школе постоји спомен плоча посвећена Радоју Петровићу, солунском борцу и председнику општине Вапа 1936-1941, који је убијен 1943. године.

У периоду од 1948. до 2002. године број становника у овом селу је смањен 88%, а број домаћинстава 76%. Просечан број чланова у домаћинству је био у паду од 1953. године. Максималан број становника Бачије су имале 1953, а домаћинстава 1971. године. Према подацима из 1991. било је 7 домаћинетава са 5 и више чланова (50,00%), а 2002. године у ову категорију су ушла 3 домаћинства (33,33%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година  Број становника  Број домаћинстава  Средњи број чланова у домаћинству

1948.                       252                                    38                                        6,63

1953.                       284                                    38                                        7,47

1961.                        241                                    40                                        6,02

1971.                        158                                    41                                        3,85

1981.                          69                                    23                                        3,00

1991.                          57                                     14                                        4,07

2002.                        30                                       9                                        3,33

 

Домаћинства у селу Бачија:

1.                  Кадрић Хасан

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 13 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и струју (од 1979. године). Један члан домаћинства тражи посао, 1 је ученик средње школе, а 1 студент. Домаћинство се бави узгојем говеда и оваца.

Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Бајровићи, Хоџићи, Циљевићи, Исовићи.

2.                  Петровић Слободан

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 8 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1979. године. Два члана домаћинства су запослена у Сјеници. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе. Славе Св. Стефана.

Род: Гемаљевићи.

3.                  Вујовић Јакша

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 8 км, а од основне школе 1 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1979. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници а 1 тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе. Славе Св. Николу.

Род: Гемаљевићи.

4.                  Вујовић Вукоман

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице је удаљено 8 км, а од основне школе 1 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1979. године. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, једно лице тражи посао, а једно је студент. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Вујовићи и Петровићи.

5.    Гемаљевић Вукола, једночлано домаћинство;

6.    Гемаљевић Радомир – 5 чланова;

7.    Петровић Војко – 9 чланова;

8.    Папић Исмет – 9 чланова домаћинства.

 

Исељена домаћинства из села Бачија:

Вујовић Томислав
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

 

Исељени појединци из села Бачије, који су у месту исељења формирали посебна домаћинства:

1. Петровић Мирко, исељен у Чачак;

2. Петровић Раденко, исељен у Чачак;

3. Петровић Мићо, исељен у Чачак;

4. Петровић Доле, исељен у Чачак;

5. Петровић Радослав, исељен у Чачак;

6. Петровић Миломир, исељен у Чачак;

7. Петровић Милун, исељен у Лазаревац;

8. Петровић Драгиша, исељен у Дубровник;

9. Петровић Драгић, исељен у Дубровник;

10. Петровић Родољуб, исељен у Београд;

11. Петровић Томислав, исељен у Београд;

12. Петровић Момчило, исељен у Лозницу;

13. Петровић Крунислав, исељен у Београд;

14. Петровић Мирољуб, исељен у Нови Сад;

15. Петровић Драгутин, исељен у Сјеницу;

16. Петровић Рацко, исељен у Сјеницу;

17. Петровић Ратомир, исељен у Београд;

18. Петровић Благоје, исељен у Сјеницу;

19. Гемаљевић Горан, исељен у Крагујевац;

20. Гемаљевић Добрица, исељен у Крагујевац;

21. Гемаљевић Србо, исељен у Београд;

22. Гемаљевић Светислав, исељен у Крагујевац;

23. Гемаљевић Вукомир, исељен у Сјеницу;

24. Раковић Доле, исељен у Сјеницу;

25. Раковић Јован, исељен у Чачак;

26. Раковић Стојан, исељен у Чачак;

27. Раковић Лазар, исељен у Чачак;

28. Каличанин Милика, исељен у Београд;

29. Каличанин Вук, исељен у Београд;

30. Каличанин Радоман, исељен у Чачак;

31. Остојић Мирко, исељен у Сјеницу;

32. Вучковић Рабрен, исељен у Сјеницу;

33. Васојевић Драго, исељен у Крагујевац;

34. Шекуларац Будимир, исељен у Сјеницу;

35. Раковић Љубинко, исељен у Немачку;

36. Раковић Драго, исељен у Београд;

37. Раковић Вулета, исељен у Сјеницу;

38. Раковић Ратомир, исељен у Скопље;

39. Каличанин Миљкан, исељен у Крагујевац;

40. Каличанин Радојица, исељен у Пријепоље;

41. Каличанин Србислав, исељен у Косовску Митровицу;

42. Каличанин Томислав, исељен у Београд;

43. Шекуларац Миодраг, исељен у Краљево;

44. Шекуларац Радован, исељен у Краљево;

45. Шекуларац Рајко, исељен у Краљево;

46. Шекуларац Драго, исељен у Београд;

47. Вујовић Ратомир, исељен у Крагујевац;

48. Вујовић Драгомир, исељен у Крагујевац;

49. Вујовић Драгослав, исељен у Чачак;

50. Вујовић Вук, исељен у Чачак;

51. Вујовић Томислав, исељен у Крагујевац;

52. Вујовић Милисав, исељен у Крагујевац;

53. Обућина Зоран, исељен у Чачак;

54. Обућина Драгољуб, исељен у Крагујевац;

55. Обућина Милан, исељен у Крагујевац;

56. Обућина Манојле, исељен у Крагујевац;

57. Обућина Родољуб, исељен у Крагујевац;

58. Гемаљевић Боривоје, исељен у Крагујевац;

59. Гемаљевић Грујица, исељен у Стару Пазову;

60. Гемаљевић Милија, исељен у Крагујевац;

61. Гемаљевић Растислав, исељен у Чачак;

62. Гемаљевић Жарко, исељен у Горњи Милановац;

63. Гемаљевић Вујадин, исељен у Обреновац;

64. Гемаљевић Драгић, исељен у Крагујевац;

65. Гемаљевић Тихомир, исељен у Пожаревац;

66. Гемаљевић Миломир, исељен у Нови Пазар;

67. Гемаљевић Милорад, исељен у Нови Пазар;

68. Гемаљевић Десимир, исељен у Београд;

69. Васојевић Владета, исељен на Нови Зеланд;

70. Васојевић Мијат, исељен у Крагујевац;

71. Вучковић Властимир, исељен у Београд;

72. Вучковић Мишо, исељен у Београд;

73. Остојић Раденко, исељен у Крагујевац;

74. Остојић Селимир, исељен у Чачак;

75. Остојић Миодраг, исељен у Београд;

76. Остојић Љубиша, исељен у Чачак;

77. Марковић Дојчило, исељен у Нови Пазар;

78. Марковић Јосиф, исељен у Нови Пазар;

79. Марковић Жарко, иссљен у Београд;

80. Каличанин Мирчета, исељеи у Београд;

81. Вучићевић Благоје, исељен у Београд;

82. Вучићевић Радоје, исељен у Београд;

83. Петровић Добривоје, исељен у Нови Пазар;

84. Петровић Павко, исељен у Нови Пазар;

85. Петровић Миливоје, исељен у Чачак;

86. Петровић Драгољуб, исељен у Пожаревац;

87. Петровић Раде, исељен у Брњицу;

88. Петровић Миле, исељен у Сјеницу;

89. Петровић Љубо, исељен у Сјеницу.

 

Наведени подаци указују на то да су житељи села Бачије, у потрази за бољим условима живота, одлазили највише у Крагујевац, Београд, Чачак, Сјеницу и Краљево.

У овом селу број становника до 19 година живота се у периоду од 1971. до 2002. године смањио за 86%, а број становника са 60 и више година живота за 75%. То је последица интензивних депопулационих процеса. Индекси старења су 1971. износили 0,73, 1991. године 0,54, а 2002. године 1,28 индексних поена. Претходни подаци указују на то да је и овом селу угрожен опстанак и да нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  26        45,62

муслимани     31        54,38

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               18        60,00

Бошњаци        12        40,00

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У селу 1991. године по вероисповести било је 45,62% православног и 54,38% муслиманског становништва. По националној структури 2002. године било је 60,00% Срба и 40,00% Бошњака. Мештани тврде да су њихови преци досељени у XVIII веку из Црне Горе. Највећи део српског становништва слави Св. Николу, Св. Луку, Димитровдан, Св. Козму и Дамјана, Св. Јована, Св. Александра Невског и Св. Стефана.

У Бачији је 1961. године било 202 становника преко 10 година старости, од чега без школске спреме 86 (42,59%), са 4 разреда основне школе 104 (51,48%), са основном школом 6 (2,97%) и са гимназијом 5 (2,47%). Према подацима из 1991. било је 40 лица са преко 15 година живота, а 2002. године 28. У периоду од 1991. до 2002. године смањио се број лица без школске спреме 58%, са 4 разреда основне школе 18% и са основном школом 31%, а повећао са средњом школом 67%, док је 2002. године евидентирано и једно лице са завршеним факултетом. Према подацима из 1961. у селу су била 34 неписмена становника (16,83%), 1991. године 11 (27,50%), а 2002. године 2 (7,14%).

Бачија је некада сврставана у развијенија села Сјеничког краја, али се, према подацима из 2002. године, са 9 домаћинстава и 30 становника може сврстати у ред села која немају демографску будућност. Само име села говори о томе да се мештани углавном баве сточарством и да од пољопривреде остварују и највеће изворе прихода (77,77%). Међутим, подаци из 2002. године указују на то да је сточни фонд драстично смањен у односу на 1981. годину, са 155 грла говеда на 39, са 168 оваца на 10.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (1)

  • Goran

    Molim ako moze neko da mi kaze odakle su PETROVICI iz sela BACIJA kod sjenice slave sv stefana odakle poticu.Da li su to isti PETROVICI kao i u selu susare dali je ista familija koju slavu slave ovi iz sela susare,dali su i ovi u bacijama od cosovica iz susara.Dali su Vuckovici rod sa Petrovicima u BACIJAMA isto slava sv stefan.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top