Порекло становништва села Дунишиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Дунишиће се налази 12 км североисточно од Сјенице (на ободу Сјеничке котлине), на јужним падинама планине Јавор, између планина Љешница и Фијуљак. Смештено је у висинском појасу 1.100- 1.200 м и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Село је лоцирано на изворишним странама Дунишићког потока, десне притоке Вапе. Површина сеоског атара и Катастарске општине Дунишиће износи 1.635 ха. Према попису 2002. године село је имало 190 становника.
Кроз атар села протиче поток кога мештани називају Клисура, по истоименом делу атара. У селу се налази неколико извора, од којих су најпознатија Горње и Доње врело у засеоку Дивича. У селу има доста површина под ливадама, а познатија је Птичји бријег.
Село је уписано под старим именом Лукавско у турском попису из 1455, а са данашњим именом, као другим називом истог села, 1528. и 1542. године [Шабановић, 1964, 9]. По попису са краја XVI века село је имало 17 кућа [Премовић-Алексић, 1997, 50]. У литератури се може наћи и под именом Дунишићи. Атар села чине засеоци који носе име по сродничким кућама: Грбовићи, Војиновићи, Дрндићи итд. Ове фамилије су се одселиле.
Дунишиће је 1921. године имало 29 домова и 222 становника.
Село је највероватније добило име од глагола „дунути” (дувати), у чијем је корену словенска реч „дух”, што значи место са јаким ветровима. Како се село налази јужно од планине Фијуљак, чије име такође сведочи о јаким ваздушним струјањима, као и име села Фијуљ северно од ње, очито је да су и планина и села добили назив по фијукању – дувању ветра. Дунишиће је једино село са овим називом у Србији [Недељковић, 1999, 99].
У селу су вршена археолошка истраживања чији локалитети указују на трагове насељености у XIV и XV веку. Цар Душан је даровао село манастиру Хиландару 1348. године. Северном страном села, испод основне школе, спушта се падина према сеоском потоку. Дуж падине је уочен један зид правца исток – запад, који прати нагиб терена. Сматра се да представља остатке утврђења или утврђеног пољског имања. Источно од зида, даље према потоку, могу се уочити и остаци две правоугаоне куће. Овај локалитет је познат под називом Дуварине [Премовић-Алексић, 1990, 85].
Мештани се служе макадамским путем који од Сјенице, преко Вапе, пролази за села Бачија и Сугубине и путем Сјеница – Чипаље, изграђеним 1989. године. Водовод је изграђен 1977/78. године. Основна четвороразредна школа је отворена 1945. године. Струја је доведена 1976. године. Џамија је изграђена 1999. године. Домаћинства у селу су добила телефон 2006. године.
У овом селу број становника је у периоду од 1948. до 1953. повећан 11%, а до 2002. године смањен 54%; од 1971. до 2002. године број 166 домаћинстава је смањен 17%. Просечан број чланова у домаћинству је, са незнатним изузецима, у опадању, тако су 1991. у селу 23 домаћинства са 5 и више чланова (76,67%), а 2002. године 21 домаћинство (48,84%).
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 369 47 7,85
1953. 410 57 7,19
1961. 352 51 6,90
1971. 300 52 5,76
1981. 248 45 5,51
1991. 199 30 6,63
2002. 190 43 4,41
Домаћинства у селу Дунишиће:
1. Зорнић Ејуп
Домаћинство има 10 чланова. Од Сјенице је удаљено 12 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1976. године Три члана домаћинства траже посао, 2 су ученици основне, а 2 ученици средње школе. Основно занимање домаћинства је сточарство – узгој оваца и говеда.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.
Род: Куртовићи, Тотићи, Лакоте.
2. Тмушић Селман
Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 12 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1976. године. Два члана домаћинства траже посао.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.
Род: Козићи и Латовићи.
3. Гашанин Хајро
Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 9 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.
Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.
Род: Козићи, Рустемовићи, Циљевићи, Брбутовићи, Метовићи.
4. Рустемовић Суљо
Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 12 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Основно занимање домаћинства је сточарство – узгој оваца и говеда.
Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.
Род: Латовићи.
5. Козић Адем
Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 12 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1976. године. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.
Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.
Род: Тмушићи, Латовићи, Гашани.
5. Латовић Рамо
Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 12 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем оваца и говеда.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.
Род: Тмушићи и Козићи.
7. Рустемовић Хадо;
8. Рустемовић Хузеир;
9. Рустемовић Шабан;
10. Рустемовић Рустем;
11. Рустемовић Хамдија;
12. Муховић Решид;
13. Зорнић Хивзо;
14. Гашанин Ризван;
15. Гашанин Еско;
16. Асотић Зеко;
17. Козић Суљо;
18. Козић Халил;
19. Козић Јусуф;
20. Козић Фехим;
21. Тмушић Адил;
22. Латовић Вехбо;
23. Дрндић Шућро;
24. Дрндић Исмет;
25. Дрндић Ћемал;
26. Дрндић Бајрам;
27. Дрндић Хазир;
28. Дрндић Хајро;
29. Дрндић Реуф.
У периоду од 1981. до 1982. године иселило се српско становништво, и данас у селу живе само Бошњаци.
Домаћинства исељена из Дунишића:
1. Војиновић Милије Вукоман
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1975. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Св. Никола.
2. Грбовић Милан
Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1982. године у Крагујевац из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
3. Гемаљевић Бранко, 6 чланова, исељени у Крагујевац;
4. Грбовић Мирослав, 5 чланова, исељени у Крагујевац;
5. Грбовић Благота, 1 чланова, исељени у Крагујевац;
6. Грбовић Радојко, 7 чланова, исељени у Крагујевац;
7. Грбовић Томо, 7 чланова, исељени у Чачак;
8. Грбовић Радисав, 6 чланова, исељени у Чачак;
9. Грбовић Мшорад, 4 члана, исељени у Крагујевац;
10. Грбовић Рацо, 6 чланова, исељени у Чачак;
11. Грбовић Нико, 10 чланова, исељени у Крагујевац;
12. Грбовић Душан, 7 чланова, исељени у Чачак;
13. Грбовић Мшивоје, 6 чланова, исељени у Гроцку;
14. Грбовић Исидор, 6 чланова, исељени у Чачак;
15. Грбовић Миленко, 4 члана, исељени у Чачак;
16. Грбовић Цвеле, 4 члана, исељени у Чачак;
17. Војиновић Боривоје, 7 чланова, исељени у Крагујевац;
18. Војиновић Илија, 4 члана, исељени у Краљево;
19. Војиновић Милија, 6 чланова, исељени у Сјеницу;
20. Војиновић Божо, 7 чланова, исељени у Чачак;
21. Војиновић Бане, 1 чланова, исељени у Краљево;
22. Војиновић Миломир, 7 чланова, исељени у Чачак;
23. Војиновић Милорад, 6 чланова, исељени у Крагујевац;
24. Војиновић Драшо, 4 члана, исељени у Чачак;
25. Војиновић Радун, 6 чланова, исељени у Чачак;
26. Војиновић Мишо, 7 чланова, исељени у Чачак;
27. Војиновић Радивоје, 5 чланова, исељени у Чачак;
28. Војиновић Урош, 4 члана, исељени у Чачак;
29. Војиновић Благоје, 4 члана, исељени у Крагујевац;
30. Војиновић Миле, 3 члана, исељени у Краљево;
31. Војиновић Драгомир, 4 члана, исељени у Краљево;
32. Војиновић Драгослав, 5 чланова, исељени у Краљево;
33. Шекуларац Владе, 1 чланова, исељени у Краљево;
34. Гемаљевић Момир, 7 чланова, исељени у Чачак;
35. Војиновић Србислав, исељени у Трнаву (Чачак);
36. Војиновић Милија, исељени у Сјеницу;
37. Војиновић Његош, исељени у Чачак;
38. Грбовић Десимир, исељени у Лозницу (Чачак);
39. Грбовић Владета, исељени у Крагујевац;
40. Грбовић Добросав, исељени у Крагујевац;
41. Грбовић Јеро, исељени у Крагујевац;
42. Грбовић Мирчета, исељени у Крагујевац;
43. Грбовић Нестор, исељени у Крагујевац;
44. Грбовић Драган, исељени у Крагујевац;
45. Грбовић Велизар, исељени у Београд;
46. Грбовић Миланко, исељени у Београд;
47. Грбовић Момчило, исељени у Београд;
48. Грбовић Данило, исељени у Београд;
49. Грбовић Бранислав, исељени у Београд;
50. Грбовић Новак, исељени у Београд;
51. Грбовић Владимир, исељени у Београд;
52. Грбовић Велибор, исељени у Сопот;
53. Грбовић Ђорђе, исељени у Сопот;
54. Гемаљевић Желимир, исељени у Сопот.
Војиновићи казују да су првобитно живели у селу Штаваљ, северно од извора Белан, због чега су носили и назив Белановићи. Због једног убиства напустили су Штаваљ и одселили се у село Врдила (околина Краљева). Тешко су се привикавали на нову средину, па су се после Балканских ратова (1913. године) вратили и населили у селу Дунишиће.
Исељени појединци из села Дунишића:
1. Војиновић Мирка Радован, исељен у Чачак;
2. Војиновић Мирка Радосав, исељен у Чачак;
3. Војиновић Мирка Ратомир, исељен у Чачак;
4. Војиновић Милорада Рајко, исељен у Крагујевац;
5. Војиновић Миломира Милан, исељен у Београд;
6. Војиновић Миломира Миљојко, исељен у Чачак;
7. Војиновић Миломира Стојан, исељен у Чачак;
8. Војиновић Миломира Стојадин, исељен у Чачак;
9. Војиновић Богосава Миљко, исељен у Краљево;
10. Војиновић Богосава Момчило, исељен у Краљево;
11. Војиновић Богосава Милош, исељен у Краљево;
12. Војиновић Божидара Марко, исељен у Чачак;
13. Војиновић Божидара Милован, исељен у Чачак;
14. Војиновић Илије Љубинко, исељен у Панчево;
15. Војиновић Илије Бранимир, исељен у Краљево;
16. Војиновић Илије Арсеније, исељен у Краљево;
17. Војиновић Милије Вукан, исељен у Чачак;
18. Војиновић Радоја Урош, исељен у Чачак;
19. Војиновић Ивана Драгослав, исељен у Краљево;
20. Војиновић Рака Милутин, исељен у Краљево;
21. Војиновић Рака Драгомир, исељен у Краљево;
22. Војиновић Рака Благоје, исељен у Краљево;
23. Војиновић Боривоја Велибор, исељен у Крагујевац;
24. Војиновић Боривоја Добривоје, исељен у Крагујевац;
25. Војиновић Радуна Небојша, исељен у Крушевац;
26. Војиновић Радуна Синиша, исељен у Чачак;
27. Војиновић Радуна Рајко, исељен у Чачак;
28. Војиновић Србислава Реља, исељен у Чачак;
29. Војиновић Србислава Винко, исељен у Чачак;
30. Војиновић Србислава Вујадин, исељен у Чачак;
31. Војиновић Радоја Његош, исељен у Чачак;
32. Грбовић Вукомана Десимир, исељен у Чачак;
33. Грбовић Нике Владета, исељен у Крагујевац;
34. Грбовић Нике Мирољуб, исељен у Београд;
35. Грбовић Сава Мирчета, исељен у Крагујевац;
36. Грбовић Сава Томислав, исељен у Крагујевац;
37. Грбовић Сава Нестор, исељен у Крагујевац;
38. Грбовић Милоша Бране, исељен у Крагујевац;
39. Грбовић Милоша Танасије, исељен у Крагујевац;
40. Грбовић Милоша Станоје, исељен у Крагујевац;
41. Грбовић Милоша Рацо, исељен у Београд;
42. Грбовић Алемпија Владимир, исељен у Сјеницу;
43. Грбовић Душана Вукојица, исељен у Чачак;
44. Грбовић Душана Селимир, исељен у Чачак;
45. Грбовић Томислава Љубан, исељен у Чачак;
46. Грбовић Томислава Љубинко, исељен у Чачак;
47. Грбовић Радисава Милорад, исељен у Крагујевац;
48. Грбовић Радисава Радиша, исељен у Чачак;
49. Грбовић Радисава Драган, исељен у Чачак;
50. Грбовић Миладина Јеро, исељен у Краљево;
51. Грбовић Миладина Данко, исељен у Београд;
52. Грбовић Миладина Новак, исељен у Београд;
53. Грбовић Миладина Стефан, исељен у Београд;
54. Грбовић Миладина Бранислав, исељен у Панчево;
55. Грбовић Миладина Перо, исељен у Бугарску;
56. Грбовић Мира Коста, исељен у Београд;
57. Грбовић Милуна Радојко, исељен у Београд;
58. Грбовић Милуна Велизар, исељен у Београд;
59. Грбовић Милуна Миланко, исељен у Београд;
60. Грбовић Милуна Драгић, исељен у Београд;
61. Грбовић Ћира Крсто, исељен у Чачак;
62. Грбовић Ћира Драгомир, исељен у Чачак;
63. Грбовић Миливоја Велибор, исељен у Сопот;
64. Грбовић Миливоја Владислав, исељен у Београд;
65. Грбовић Миливоја Гавро, исељен у Нови Сад;
66. Грбовић Миливоја Ђоле, исељен у Сопот;
67. Гемаљевић Марка Вуле, исељен у Београд;
68. Гемаљевић Момира Желимир, исељен у Крагујевац;
69. Гемаљевић Момира Селимир, исељен у Крагујевац;
70. Гемаљевић Момира Ратомир, исељен у Крагујевац;
71. Гемаљевић Реље Бранко, исељен у Крагујевац;
72. Гемаљевић Реље Славко, исељен у Крагујевац.
Наведени подаци показују да се становништво Дунишића највише исељавало у Чачак, Крагујевац, Краљево и Београд.
У овом селу јс број младог становништва у периоду од 1971. до 2002. године смањен 54%, а преко 60 година живота само за 4%. Индекси старења су били 1971. године 0,16, 1991. године 0,17 и 2002. године 0,34 индексна поена. Наведени подаци указују на то да Дунишиће насељава младо становништво и да село има демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни – –
муслимани 199 100,00
остапи – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби – –
Бошњаци 190 100,00
Муслимани – –
Остали – –
Дунишиће насељава муслиманско становништво, које се на ове просторе населило у XVIII веку из Црне Горе, а које се по попису из 2002. године изјаснило као бошњачко становништво (100%).
Према подацима из 1961. Дунишиће је насељавао 251 становник са преко 10 или 15 година старости, 1981. године 156 становника, 1991. годинс 131 становник и 2002. године 134 становника. Од 1981. до 2002. године број становника без школске спреме смањио се 68% и са 4 разреда основне школе 53%, а повећао се број становника са основном школом 381% и са средњом школом 56%. Према подацима из 1961. у селу је било 81 неписмено лице (32,27%), 1991. је било 17 неписмених лица (12,97%), а 2002. године 16(11,94%) становника. Два лица су 1981. имала вишу школу и факултет, а 1991. године само једно лице вишу школу. Имајући у виду све напред изнете демографске показатеље, Дунишиће имају демографску будућност.
Природна обележја села определила су занимања његових становника, тако да домаћинства Дунишића изворе прихода остварују углавном из пољопривреде (1991. године 80,00%, а 2002. године 79,06%). Сточарство је водећа грана, али је сточни фонд, у односу на 1981. годину, забрињавајуће смањен.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)