Poreklo stanovništva sela Semedraž, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo leži u malom proširenju klisuraste rečice Dičine. Pored Dičine, u sredini sela, nalazi se Polje, a svi zaseoci leže po brdima i kosama unaokolo i kao da obrazuju „venac“; kuće, odnosno rodovske grupe kuća, podignute su po kosama, na temenima kosa i u stranama na granici fliša i čvrstih stena.
Vode.
U selu ima mnogo izvora i česama, ali gornji deo sela oskudeva vodom. Glavni izvori i česme su: Kovač (izvan sela, na drumu), Pantovića Izvor, Stubline, Rovine, Paunovački Izvor, Jegdin Potok (nazvan po Ciganinu Jegdi, koji je pokraj njega imao viganj), Slatina i Gazdina Česma. Potoci Paunovac, Glogovački Potok, Trščani Potok i Vranjak slivaju se u Dičinu.
Zemlje i šume.
Glavni potesu u selu zovu se: Vučjak, Zbegovišta, Stara Ograda, Stara Kuća, Suva Strana, Ridovi, Kriva Greda, Prevoja, Kućetina, Gložđe, Grdanovac, Veliki i Mali Ilijak, Pećina, Lupavac, Ruda Glavica, Tociline, Gaj, Jaglikovo Polje, Boblija, Vračarevina, Ozrića Brdo, Vitnjačina, Trnjaci, Lijeske, Perilo, Kamalji, Trska, Luka i Ristovo Kućište. Ispaše su poglavito po brdima oko sela; Straževica, Krvavac, Ilijak i Ruda Glavica. Nekadašnje seoske šume su uništene i sada ima samo privatnih zabrana i novih bagrenjaka. Na Dičini se nalazi sedam vodenica, od kojih 5 ortačkih.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa oi deli se na zaseoke: Sretenovići ili Krvavac, Straževica, Ozrića Brdo, Sklopine, Markovići, Zabranica (tri poseldnja su pod Rudom Glavicom), Ilijak i Dičina. Dičina, pored rečice Dičine je do 1931. godine bio u sastavu sela Brđana. U zaseocima su kuće pojedinih rodova na okupu. U selo je 101 domaćinstvo. Groblje je na kraju kose Crveni Brijeg. U selu je preslava na Drugi dan Trojica.
Starine u selu.
Neposredno do sadašnjeg groblja nalazi se „madžarsko groblje“. Neki vele da je to groblje „džinovsko“. Na Ozrića Brdu nalazi se mesto Madžarevina. Na sadašnjem groblju je grob Petra Jakovljevića iz Brusnice, iz 1817. ili 1813. godine. Pokraj puta pod školom ima jedan a kod Česme a na Pećini dva spomenika poginulim pojedincima iz sela. Gazdinu Česmu, koja je pored puta za Čačak, podigao je Nikola Lunjevica.
Po seoskom ataru ima tragova rudarstva. Šlaknje ima u Polju kraj Dičine a na visu Bobliji ima dosta tragova starih kopova. Meštani tu nalaze razne kosti, rbine od posuđa a nađena je i veća količina finog pepela. Na mestu Rovinama bila je crkva brvnara koja se zvala Ljeskovica i nju su Turci zapalili pošto selo nije moglo da skupi 27000 groša koliko su tražili kao uslov da je ne zapale. Na crkvištu stoji jedna ploča sa uparenim krstom a pod crkvištem je sasušen grm (hrast) pod kojim je bila sofra kovača Markaa do njega je bio njegov viganj. Oko crkve je bilo groblje i ima još kamenova bez znakova. Sve je bilo ograđeno ali sada ograda postoji još oko „zapisa“ gde se igra kolo o Trojicama. Po predanju, u selu je jednom prilikom došlo do teškog stradanja naroda, koji je bio u zbegu. Protiv Turaka, koji su sa Đaja-pašom hteli da prođu kroz Klisuru prema Čačku, bila je tamo postavljena zaseda a neki od Carevićaiz Velereči provede Turke kroz Semedraž mimo zasede. Turci pokolju mnogo naroda i uspomena na tu tragediju je u imenima Krvavac i Zbegovište. U vreme austrijske okupacije od 1718-1739. godine bio je sagrađen put od Čačka preko Savinca na Rudnik. Kada su oni otišli Srbi su se razbegli odavde i tom prilikom su prešli u Rumu Maksimovići. U selu su ostali Jašar (Srbin) i Tiosav. Kako nisu mogli da plate Turcima 2000 groša da ne zapale crkvu, oni je zapale a Jašar pobegne u Takovo a Tiosav u Kamenicu, gde im danas žive potomci. Alil-spahija zatraži od brata Koprića u Užicu da mu pošalje nekoga i tako su u selo došli Panto i Tomo.
Poreklo stanovništva.
-Pantovići, slave Obretenije glave Sv. Jovana. Njihov predak Panto je došao prvi u ovo selo, u 18. veku. Pok. Radovan Pantović kazivao je 1948. godine da su Panto i brat mu Toma došli 1762. godine iz sela Ravni kod Užica, a inače su bili iz okoline Nikšića. Panto je posle, 1771. godine doveo Marka iz Brusnice. Od Pantovića je danas jedna porodica u Gornjem Milanovcu.
-Markovići, slave Stevanjdan. Oni su poreklom iz Hercegovine. Predak Marko im je bio kovač. Ogranak Markovića su Markovići u Baničini kod Lapova, kuda je otišao drugi Markov brat. Ogranci Markovića u selu su:
-Tomići, Milisavljevići i Đorđevići.
-Vukomanovići su potomci Radosava, sina Vukomanova, a inače su poreklom od Vukomanovića još i;
-Glišovići, Tanaskovići i Jovanovići. Svi slave Lučindan. U Semedraž je doša iz Srezojevaca Vukoman Vukomanović sa sinovima Glišom, Tanaskom, Jovanom i Radosavom, koji su se ovde podelili Vukoman je došao znatno pre Prvog ustanka. Inače je daljim poreklom sa granice Crne Gore i Hercegovine.
-Vasiljevići i Sretenovići su zajedničkog porekla, slave Đurđic. Njihovi preci su bila rođena braća Sreten i Vasilj Marvenovići. Oni su bili poreklom od Užica, neki vele iz Crne Gore. Majka im je bila udata u Crnuće, pa ih je iz Crnuća dovela u Semedraž, kada se udala za nekog Sretena Roma. Kad su joj sinovi odrasli, ona je sina Sretena uputila u Krvavac a Vasilja na Ozrića Brdo, gde su sada kuće njihovih potomaka. U pomenutom pokolju na Krvavcu stradali su i Sretenovići. Po kazivanju RadovanaPantovića, Sretena je iz Jablanice dovela majka kada se udala sa Vasilja Pengova(?), koji je bio rodom iz Banjana.
-Milići, ranije Tiosavljevići, slavili Nikoljdan, sada Ilindan po savetu vračara. Ne znaju za svoje poreklo. Po saznanju iz drugih izvora, njihov predak Milija je bio kovač Ciganin, koga je doveo iz Jagodine Gospodar Jovan kada je gradio konak u Brusnici.
-Pavlovići, slave Sv. Petku. Uvek samo jedna kuća, što okolina smatra prokletstvom. Predak Pavle, potomak Vasilija Jašari, došao je iz Brusnice od roda Andrijevića i njegova kuća je bila šesta u Semedraži. Došao je na imanje koje je zakupio od neke udovice.
-Petaković Toma, slavi Obretenje glave Sv. Jovana. Otac mu Janko Đelković je došao iz sela Šarenika kod Ivanjice i služio je kod Josipa Neškovića u Brusnici. Oženio se od Petaka o ovde primio sadašnju slavu a negdašnju, Nikoljdan, sada preslavlja.
-Petaković Milija, slavi Obretenije glave Sv. Jovana je nepoznatog porekla.
-Jevtovići, slave Obretenije glave Sv. Jovana. Otac im je došao od Novog Pazara, selo Zanuska ili od Sjenice, pre Javorskog rata; služio kod Petakovića, oženio se njegovom pastorkom i ostao ovde. Ranija slava Nikoljdan.
-Obradovići, slave Đurđevdan. Oni su došli iz sela Krušačice kod Nove Vroši ili Sjenice. Za vreme Javorskog rata, dok im je majka bila u varoši, deca su morala da beže ispred Turaka. Majka je poša za njima. Kad su došli u Čačak jedan domaćin iz Brđana pozove je da služi kod njega. Posle im je dao nešto zemlje. Tako su se naselili u Dičini a jedan od sinova „privenčao se“ u Markoviće i njegovi danas slave Stevanjdan, po imanju.
-Mrkeljići. Oko 1873. godine „privenčao se“ za udovicu Mijailo Markeljić iz susednog sela Šarana.
-Tomaševići, slavili ranije Nikoljdan, sada Stevanjdan. Otac Jeremija došao je pre 70 godina iz Lunjevica i „privenčao se“ u Markoviće.
-Novakovići su od istog roda kao i Novakovići u Brusnici; poreklom su od Užica. Česti su menjali slavu; sad među Glišovićima slave Lučindan.
-Vukomanović Borivoje je rodom iz Sinoševića, stvarno od Matijevića (vanbračni) a dovela ga majka, kada se preudala u ovo selo.
-Petrovići, slave Đurđic. Otac došao 1906. godine iz Dljina kod Užica, „privenčao se“ među Sretenoviće.
-Stevanovići, slave Stevanjdan. Otac došao iz Takova 1910. godine, ovde se „privenčao“. Tamo, u Takovu, slave Nikoljdan.
-Đorđević Vojin, sada slavi Đurđic. Ovde se „privenčao“ došavši iz Prislonice.
-Vićentijevići. Došao je Filip iz Brđana 1920. godine, kao posinak među Pantoviće. Ranija slava Jovanjdan, sada Obretenije glave Sv. Jovana.
-Jelić je došao iz Brusnice (Jelići drugi) 1922. godine među Sretenoviće.
Bili su još u seli i:
-Erakovići su bili imućni rod, ali su izumrli u novije vreme.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)