Порекло презимена, насеље Јања (Бијељина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Јања, општина Бијељина. Према студији Салиха Куленовића "Јања - етнолошка монографија". Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва насеља Јања, општина Бијељина. Према студији Салиха Куленовића "Јања - етнолошка монографија". Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, насеље Јања (Бијељина)

Порекло презимена, насеље Јања (Бијељина)

Порекло становништва насеља Јања, општина Бијељина. Према студији Салиха Куленовића „Јања – етнолошка монографија“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Janja
Смајић махала

У овој махали живе следеће породице:

Хрустанбеговићи који су поријеклом из села Јаребице (Србија),

Сарачевићи из Црне Баре (Србија);

Годушевићи из Бегове Љешнице (Србија), а неки тврде да су из Годуша (Зворник),

Хаџирешићи из Ужица;

Јусуфовићи су из Атмачића, а доселили су се овде око 1900. године,

Ћехајићи су из Шапца,

Ђезићи из Ваљева, а даље поријекло им је из Софије,

Препићи из Раље (Србија),

Ранчевићи су из Ноћаја код Мале Митровице,

Кривићи и Клебићи из Лознице,

Салкићи су од Шапца,

Терзићи из Ужица.

Мусемићи су из Љешнице, а раније су се презивали Бесаровићи, а по сестри Мусеми добили су данашње презиме.

Породица Алихоџић је бројна у овој махали. За вријеме аустроугарске окупације било их је три куће, а данас их има око 40 кућа. Поријеклом су из Љешнице (Србија). Према саопштењу Адема Алихоџића, рођеног 1899. године, у Јању се населио његов дјед. Адем нам је испричао како и сада код Љешнице постоји Алихоџића бунар, који је задржао исти назив. Једна породица Алихоџића је у аустроугарском периоду одселила у Турску.

Хуремовићи су поријеклом из Прњавора (Србија);

Сукиловићи из Љешнице (Србија), а

Смајићи су поријеклом из Шапца.

Породица Невесињац поријеклом је из Невесиња.

Реџићи су се доселили прије 50 година из Јањара.

Аданалићи су се у ову махалу доселили из махале Дуго поље, а раније поријекло им је из Љешнице.

Корајчевићи су поријеклом из Кораја а овде су се населили око 1765. године. Раније су се презивали Пилац.

Хускићи су из Љешнице.

Бегановићи су се око 1918. године доселили из Љешнице.

Имамовићи су поријеклом из Бијељине, отац им је овде досао прије другог свјетског рата (женидбени разлози).

Балвановићи су овдје још од прије другог свјетског рата, један домаћин ове породице доселио се из Дугог поља, а такође су у питању били женидбени разлози.

Корајкићи су се доселили за вријеме аустроугарске окупације из Јањара.

Кладњаци су вјероватно поријеклом из Кладња. Осим наведених породица овдје живе још и:

Шерифовићи,

Побрклићи,

Мујкановићи и

Агановићи.

 

Полутине 

Данас у овој махали живи доста породица и успјели смо добити бар неку информацију о пријеклу многих. Највише података о породицама у овој махали добили смо од Градашчевић Мухарема, рођеног 1894. године, и Ћамић Омера, рођеног 1902. године. Такође смо неке податке добили и од других казивача, а и анкетом.

Градашчевићи су се овдје доселили у турском периоду, а поријеклом су из села Мионице, код Градачца. Првобитно су се презивали Хускићи, а по доласку у Јању добили су данашње презиме. Према саопштењу поменутог казивача, овдје се доселио његов дјед, а одлучио се да овдје купи иметак пошто је био у пролазу кроз Јању кад се враћао са хаџа, те му се ово мјесто допало. И данас ова породица има рођака у околини Градачца, те са њима одржавају родбинске везе.

Ћамићи су од Рожаја (Санџак). Прије 96 година су се доселили у Бијељину а затим прешли у Јању.

Херићи су из села Хера код Осјечине (Србија). Неки тврде да је ова породица из Љешнице.

Софићи су поријеклом из Софије. Вјероватно се ова породица населила у Србију па онда у Јању са осталим породицама.

Потоковићи су из села Поточана, овдје су доселили око 1804. године.

Касићи су поријеклом из Србије. И данас постоји село у Србији са оваквим именом и налази се насупрот Дрињаче.

Хасифићи су поријеклом из Лознице.

Баћевци су из Србије а у сродству су са истоименом породицом настањеном у Смајић махали.

Ђезићи су се овдје доселили послије другог свјетског рата из Смајић махале.

Дардагановићи су се доселили из Дардагана (подручје Зворника). Данас овдје има само једна кућа.

Грабићи су поријеклом из села Грабовица (Србија).

Породица Ровашанин се овдје доселила прије 100 година из околине Сребреника.

Годушевићи су се доселили из Смајић махале послије другог свјетског рата.

Мусићи су поријеклом из Србије. Прича се како је њихов дјед, кад је дошао у Јању донио само двије поњаве на штапу.

Насуфовићи су се доселили из Колашина.

Кривићи су из Горњег Сепка, а овдје су од 1878. године. Из истог насеља су и

Ахметовићи, они су овдје од 1921. године (женидбени разлози).

Бубићи су из Атмачића, а овдје су се доселили прије другог свјетског рата.

Ибрахимовићи су највјероватније из Роваса (Зворник). У сродству су са породицом Ровашанин.

Мујкановићи су се преселили из Смајић махале прије четири године.

Месановићи, звани Таловићи, првобитно су из Шапца дошли у Бијељину а онда у Јању.

Кладушићи су се доселили из Теочака прије другог свјетског рата.

Јашаревићи су дошли из махале Шарампов послије другог свјетског рата.

Турковићи су се послије другог свјетског рата доселили из Власенице.

Османагићи су из Маџић махале, а овдје су доселили послије другог свјетског рата (женидбени разлози). Исти разлози мотивисали су породицу Хукић да се овдје насели, иначе је из махале Шарампова.

Дедићи су поријеклом из Београда.

Терзићи и

Сукиловићи су се недавно овдје настанили, а дошли су из Смајић махале.

Хајдаревићи су се доселили из Калимановића (Соколац), а

Бербићи су се прије десетак година доселили из махале Шарампов.

Назибеговићи су се доселили прије седам-осам година из Бијељине. Овдје живе још и

Хамзићи,

Сељпићи,

Мухићи,

Хрустанбеговићи и

Мулаћевићи.

У овој махали су живјеле и неке породице којих данас више нема, „замрле су“, као, на примјер,

Брадарићи,

Смајдаревићи,

Севлићи,

Даркићи (доселили су се овдје за вријеме аустроугарске окупације из околине Куслата),

Дорићи (прије другог свјетског рата била једна куцћа, а доселили су се из Сеоне).

Ђурђевићи и

Мешковићи су се прије другог свјетског рата одселили у Турску.

 

Варош 

Црква Св. Илије, Јања

Црква Св. Илије, Јања

У овој махали углавном су настањене српске породице. Овдје је било и јеврејских породица, које су нестале у току другог свјетског рата. Подаци о породицама у Вароши прикупљени су углавном од Марковић Здравка, рођеног 1903. године и Грбић Јефе, рођене 1902. године. За породицу Спасојевић (Трипуњдан) дознали смо да се овде доселила из Сарајева за вријеме аустроугарске управе. Ова породица је имала 13 чланова: девет кћери и два сина. Касније кад су дјеца одрасла, задесила их је тешка трагедија и сви су помрли од туберкулозе, осим једне кћерке, тако да је ова породица данас замрла.

Лазићи су поријеклом из Херцеговине (Гузина), па су по мјесту одакле су, имали надимак Гузиновићи. Данас их нема у Јањи, а некада је то била најјача српска породица.

Стјепановићи (Мратињдан) су се доселили из Габеле, па их зову и Габелићи.

Породице Васићи и Зарићи такође су поријеклом из Херцеговине.

Петровићи су поријеклом из Црне Горе. Презивали су се Мишковићи, а онда су по Петру, који се овде доселио, добили данашње презиме.

Секанићи (Никољдан) су према саопштењу казивача, старосједиоци. Данас их је овдје само једна кућа, а остали су одселили у Зворник и Бијељину.

Грбићи (Ђурђевдан) су стара породица. Били су пекари. Некад их је било двије куће а данас само једна.

Костићи (Мратињдан) су досељеници, само нисмо могли утврдити одакле су и откада су овдје. Данас их нема, породица је замрла. Били су у сродству са Стјепановићима.

Марковићи (Јовањдан) су се доселили у Јању прије 90 година из оближњег села Ченгића. Бавили су се опанчарским занатом.

Лукићи (Јовањдан) су досељеници негдје из ближе околине Јање. Данас их више нема.

Тодићи (Аврамије) су се овдје доселили још у вријеме аустроугарске управе, али нисмо утврдили одакле.

Предак породице Станковића доселио се за вријеме аустроугарске управе. Био је тесар, цестар, а синови су му били трговци.

Перковићи су се у истом времену доселили из оближњег Глоговца. Данас их нема у Јањи.

Тадићи (Јовањдан) такође су из непосредне близине Јање, а овде су још од аустроугарске окупације.

Јекићи (Мратињдан) су у сродству са Стјепановићима и Костићима. Ова породица је замрла прије 50-так год.

Живковићи су такође замрли, а поријеклом су из Локања.

Исто су замрли и Томићи а некада су се бавили опанчарским занатом.

Стојановићи (Мала Госпојина) и Мицићи (Никољдан) су се готово сви раселили.

Давидовићи (Ђурђевдан) су се овдје доселили за вријеме аустроугарске управе. Били су пекари.

Ђукићи (Стјепањдан) су се доселили послије другог свјетског рата из Богутова села (Угљевик).

Сундраковићи (Аранђеловдан) су овдје још од аустроугарске окупације, а у то вријеме предак ове породице који се звао Томо био је кафеџија.

Породица Кончар (Стјепањдан) доселила се из Лике за вријеме аустроугарске окупације. Досељени предак био је жандар.

О Михаљевићима (Никољдан) нисмо могли дознати одакле су, али је по саопштењу казивача ово стара породица.

Диздаревићи (Аранђеловдан) овдје су још од времена аустроугарске окупације, али нисмо успјели дознати одакле су.

Ружићи (Ђурђевдан) били су терзије, а поријеклом су негдје из подмајевићких села, а данас их нема више.

Од српских породица које су биле настањене у овој махали а данас их нема навешћемо још и ове:

Тодоровићи (Јовањдан),

Митровићи који су били терзије,

Томићи и Јовичићи (Јовањдан),

Танацковићи (Јовањдан);

Јевтићи;

Поповићи,

Буковчанин који су се доселили из Тавне, и

Јокићи (Аранђеловдан).

Сојићи (Јовањдан) су се доселили прије другог свјетског рата из Којчиновца а

Радосављевићи (Лучиндан) из Обадице.

Послије другог свјетског рата овдје су се доселили Радовановићи из Батра и Стевановић (Лучиндан) из Обадице.

Од хрватских породица прије другог свјетског рата у овој махали била је породица Мекић (био опанчар) и породица Петровић (досели се из Хртковаца 1925. године а старјешина ове породице био је жандар).

Како је већ речено, овдје су биле настањене и неке јеврејске породице и то:

Зукман,

Папо и

Шварзбергер.

У вароши постоји и православна црква, која је изграђена у вријеме аустроугарске окупације. Српско становништво се копа у селу Којчиновцу, а постоји и новије гробље, које се налази у непосредној близини Јање.

 

Дуго Поље 

Данас у овој махали живи доста породица које су се доселиле раније из разних крајева Босне и Црне Горе, а евидентирали смо и најновија досељавања са ширег подручја Сребренице. Пред крај турске управе овдје су се доселили Гушалићи из Колашина.

Мушевићи (такођер из Колашина) прво су се населили у Бијељину па онда овамо.

Муласалиховићи су из Црне Горе и рођаци су са Мушевићима.

Јасенци су из Пљеваља.

Сулејмановићи су из Санџака.

Мусићи из Грачанице.

Кремићи из Цазина.

Побуђановићи из Побуђа, а Ликићи су по казивању из Лике.

Голотићи су се за вријеме аустроугарске управе доселили из Тршића (код Козлука), а Фочаци из околине Фоче.

Породице о чијем поријеклу нисмо ништа поузданије могли сазнати јесу:

Трнавчевићи,

Нумановићи,

Карићи,

Крилашевићи,

Ћелахметовићи,

Препићи,

Јолдушићи,

Сламљаковићи,

Газдићи,

Лугоњићи,

Чанчаревићи,

Шехинкушевићи,

Веслићи и

Кукуљчевићи.

Из других махала овдје су се населили:

Буквићи из Горње махале,

Аданалићи из Препелица,

Мухаремовићи из Пањева,

Алихоџићи из Смајић махале,

Хукићи из Шарампова,

Хорићи из Горње махале и

Дервишевићи из Шора.

Послије другог свјетског рата у ову махалу су се доселили:

Суљићи из Теочака,

Дураковићи из околине Власенице, а из околине Сребренице доселили су се:

Салиховићи,

Ибрахимовићи,

Османовићи,

Харбас,

Мујићи,

Бектићи,

Крџићи,

Хајдаревићи,

Толаковићи,

Рамићи,

Канџетовићи,

Ахметовићи,

Бурићи,

Мехићи,

Механовићи и

Бегановићи.

 

Шарампов 

Ова махала добила је име по земљаном утврђењу, шарампову, о коме је већ било ријечи. Према територији ово је мала махала, али је по густоћи једна од најнасељенијих у Јањи. О породицама које су настањене у овој махали дознали смо да су:

Гутићи поријеклом из Коње (Турска), а да су овдје од почетка 19. вијека. Предак им је био официр у турској војсци и погинуо је негдје код Зворника.

Мерићи су из Љешнице и овдје су од 1805. године.

Бачевци су из Бачеваца (Србија).

Муласалиховићи су из Цариграда, предак им се овдје доселио 1723. године као вјерски службеник.

Хуремовићи су из Прњавора (Србија),

Хаџићи из Будима, прво су се доселили у Србију, а онда у вријеме миграција муслиманског становништва из Србије дошли у Јању.

Хурембеговићи су из Адане (Турска). Предак им је за вријеме турске управе био командант мјеста.

Аданалићи су даљим поријеклом из Турске али су се овде доселили из Љешнице (Србија).

Породица Зворничанин доселила се око 1870. године из Зворника.

Породица Бијељинац је поријеклом из Бијељине и овде је од аустроугарске управе.

Спахићи, звани Бороговци су из Рахића а доселили су се око 1903. године.

Из других махала овдје су настањени

Грухоњићи,

Рамићи и

Сејранићи.

Прије другог свјетског рата овдје су се доселили:

Билалићи из Билалића (подручје Теочака),

Окановићи из Снагова код Зворника.

У Шарампову живе још и ове породице:

Јашаревићи,

Синановићи,

Маслићи,

Агановићи,

Туркушевићи,

Корајанац,

Хавалићи,

Синићи,

Сејдићи,

Бербићи,

Шабановићи,

Трнавац и

Чамџићи.

О поријеклу ових породица нисмо могли ништа сазнати.

 

Делић Махала

У ову махалу, коју још називају и Горња махала, сазнали смо, за вријеме турске окупације доселили су се:

Хасићевићи из Кладња,

Богаљевићи из Крупња, али су прво дошли у Јањаре па касније у Јању,

Црногорци из Црне Горе,

Карјашевићи из Јањара у периоду између 1800. до 1811. Године,

Закомци из Црне Горе у периоду 1750. до 1760. године,

Алибеговићи из Травника,

Зулићи из Тузле,

Булдићи, звани Будимлићи из Будима,

Јунузовићи из Лознице,

Салкићи вјероватно из Лознице и

Мухаремовићи из Шапца.

За вријеме аустроугарске окупације доселили су се:

Ђекићи из Кораја,

Синановићи из Трнаве,

Ћеликовићи из махале Шарампова, а даље поријекло им је из Кораја.

Породице које су „замрле“ у овој махали су:

Фатушићи,који су вјероватно поријеклом из Кладња, јер су их звали Кладњацима,

Зилкићи су одселили у Турску,

Сахкадићи и

Хорозићи.

У периоду између два свјетска рата доселили су:

Скокићи из Џафић махале,

Рамићи из Тршића код Козлука,

Тупковићи из Јањара и

Велагићи звани Скопљанци из Скопља.

Послије другог свјетског рата овдје су се настанили:

Хусићи из Теочака (женидбени разлози),

Буквићи из Џафић махале,

Абдурахмановићи из Тузле.

Осим наведених поменућемо још и ове породице из Делић махале:

Ћехајићи,

Смајкићи,

Потрбушиновићи,

Јукићи звани Хрустановићи,

Мујкановићи,

Ђиловићи,

Дургутовићи,

Делићи,

Ћосићи,

Тврдишевићи,

Османбашићи,

Палаврићи,

Хајдуковић раније се презивали Јашаревићи и

Суљићи,

Бећировићи,

Хромчевићи,

Мехмедовићи,

Мусађеновићи,

Кечићи,

Золићи,

Јашаревићи,

Зећкановићи,

Бајрићи,

Мусићи,

Јакуповићи,

Кремићи и

Хаџиефендићи. 

 

Дургутовић Махала

О породицама у овој махали сазнали смо да су:

Дургутовићи поријеклом из Будимпеште,

Јашаревићи су им рођаци, а прије 100 година добили су ново презиме по Јашару Дургутовићу.

Хаџимухаремовићи, звани Шапчани су из Шапца,

Хаџиресићи, звани Ужичани су из Ужица,

Сарачевићи из Шапца,

Скокићи из околине Ваљева,

Кабаретовићи такође из Србије,

Мусићи из околине Приједора.

На основу података добијених анкетом утврдили смо да су:

Хаџимехмедовићи из Сепка,

Мањићи из Јањара (овдје су од 1930. године) и

Мрљаниковићи из Брезовог Поља. Осим наведених породица навешћемо и оне о којима смо понешто сазнали из поменутих махала, као и оне о чијем поријеклу ни до сада нисмо ништа сазнали. То су следеће породице:

Требињчевићи,

Арнаутовићи,

Терзимустафићи,

Насуфовићи,

Црногорац,

Ћосићи,

Ћеликовићи,

Бајрићи,

Грухоњић,

Алиефендићи,

Пирићи,

Бецићи и

Станковићи (српска породица).

Породице Спречак,

Фочак,

Фатић и

Дертуновић замрле су.

 

Секић Махала 

О поријеклу породица у овој махали дознали смо следеће:

Дервишевићи су поријеклом из Колашина, за вријеме турске управе пребјегли су у Бијељину, а затим у Јању. Данашње бијељинске породице

Шехановићи,

Скробани и

Гросе презивали су се Дервишевићи, али су по доласку узели друга презимена.

Шехићи из Брзаве су такође Дервишевићи. Наведене породице су у сродству и одржавају још увијек родбинске односе. За вријеме турске управе населили су се овде Хајтићи, звани Пјевчевићи али нисмо ништа дознали о њиховом поријеклу.

Сејрановићи су се прије 100 година доселили из Македоније.

Решидовићи су се, према саопштењу једних казивача, до прије 60-70 година презивали Карјашевићи, а и данас постоје рођена браћа од којих један носи презиме Решидовић, а други Карјашевић. Према саопштењу других казивача, ова породица се прва населила у Јању послушавши савјет бабе Јање да иду ближе ријеци. Сарачевићи су поријеклом из Шапца, а од раније овдје су настањени и

Терзимустафићи,

Спречаци,

Кавази,

Ђиловићи,

Муламустафићи.

Велагићи су се још прије 1914. године одселили у Турску. Ова породица је у сродству са Велагићима из Дугог поља, а и са породицама са оваквим презименом из других махала. Такође и Махалбашића данас нема у овој махали, а неки су одселили у Турску.

Топаловићи су поријеклом из Србије, али их данас више нема, замрли су. У овој махали нису више настањени ни:

Јахибашићи,

Ћеликовићи,

Гутићи,

Бајрамовићи,

Абдурахмановићи.

Послије другог свјетског рата овдје се доселила породица

Црногорац из Маџић махале и породица

Пилац из Кораја.

 

Маџић Махала 

О поријеклу породица у овој махали дознали смо следеће:

Садиковићи су поријеклом из Сарајева. У Јању су дошли крајем 18. вијека и настанили се у Џафић махалу, а касније су прешли у Маџић махалу. У Сарајеву су се презивали Арнаутовићи.

Маџићи су се за вријеме турске управе доселили из Маџарске. Према казивању, њиховог претка звали су Маџар Хусо.

Хорићи су поријеклом из села Прохова код Суботице. Овдје су дошли након турског повлачења из Маџарске. У овој махали су настањени и Горовићи поријеклом из Горажда,

Салкановићи и

Теочанин из Теочака,

Бајрићи из Атмачића,

Хаусићи,

Сакићи,

Мујановићи,

Топаловићи,

Решидовићи,

Тузлаци,

Ибришимовићи,

Скокићи,

Османбашићи,

Пирићи,

Кремићи,

Кабаретовићи,

Јасенчевићи и

Црногорци.

Послије другог свјетског рата овдје су се настанили: 

Насуфовићи из Палутина (женидбени разлози),

Демировићи из Џафић махале и

Етем из Приштине (женидбени разлози).
Џафић Махала 

За вријеме турске управе овдје су се доселили:

Велагићи из Бачке,

Буквићи из Херцеговине,

Мусићи из Новопазарског санџака, а даље поријекло им је из Тракије,

Јунузовићи и

Мехмедовићи из Србије.

За вријеме аустроугарске окупације овдје су се доселили:

Шепчановићи из Колашина,

Мухаремагићи из Бијељине,

Хоџићи из Брчког,

Мемићи из Мемића и

Грошићи из Бијељине.

Осим наведених породица, у Џафић махали настањени су:

Скокићи,

Закомци,

Зећкановићи,

Хамзићи,

Салкићи,

Дурићи,

Сулејмановићи и

Аданалићи. 

 

Брзава 

О породицама у овој махали сазнали смо следеће:

Хаџиимамовићи су поријеклом из Љешнице. Данашњи потомак ове породице рекао нам је да се овдје доселио његов шукундјед Јахија и да је био хаџија и имам па је због тога ова породица и добила овакво презиме.

Дургутовићи су у овој махали од 1890. године. Дјед им се доселио из Дургутовић махале „на женевину“.

Мехмедовићи су се око 1900. године доселили из Чајнича а и

Загрљаче су из истог мјеста.

Јунузовићи су око 1867. године доселили из Лознице, раније су се презивали Кривићи.

Карасалиховићи су из Љешнице.

У овој махали још одраније живе и породице:

Шехићи,

Алихоџићи,

Бошњаковићи,

Омеровићи, звани Пртљази,

Мостићи,

Нукићи,

Просићановићи,

Османбашићи,

Сивчевићи и

Роћевићи.

У периоду између два свјетска рата, као и у току другог свјетског рата доселили су:

Закомци из Горње махале,

Спречаковићи из Шора,

Сајтовићи из Трнаве и

Фитозовићи из Босанског Шамца.

И на крају наведимо породице које су замрле или су се одселили а то су:

Мисаловићи,

Црналићи,

Дервишевићи,

Мулахасићи,

Буздићи,

Ћелахметовићи,

Топчићи,

Бабићи,

Гораждаковићи.

Прије другог свјетског рата у Брзави су били настањени:

Цвјетиновићи и

Тишма (српске породице),

Вратанићи и

Гојо (хрватске породице) и породица

Бух (њемачког поријекла).

 

Циганлук 

Ову махалу неки старији мјештани називају и Киптијан, а једна анкетирана породица навела је да станује у Каранфил-махали. О поријеклу породица у овој махали приликом теренскоистразивачког рада нисмо могли нешто одређеније сазнати с обзиром да нисмо наишли на старије казиваче. Овдје су настањене углавном ромске, а има несто и муслиманских породица. Према проведеној анкети утврдили смо да су овдје настањене сљедеће породице:

Милкићи,

Мркићи,

Хамидовићи,

Мањићи,

Омеровићи и

Икановићи. 
С обзиром на велику концентрацију становништва, као и велико урбано подручје, у Јањи постоји неколико муслиманских гробаља. На основу изложеног могли бисмо закључити да је за данашњу етничку слику Јање значајно досељавање муслиманског становништва узроковано аустроугарским ратовима и с тим у вези слабљење турских позиција. Прва интензивнија досељавања у ово подручје са сјевера могло би се закључити, била су у периоду 1716-1739. године, када је Бијељина и подручје јужно од Саве било под Аустријом. Групних досељавања већих размјера било је и у периоду између 1788-1862. године, када се муслиманско становништво углавном досељавало из западне Србије, сходно одредбама Једренског мира склопљеног између Турске и Русије као и закључцима Конференције одржане у Цариграду 1862. године. У овом периоду било је мањих групних и појединачних досељавања српског и муслиманског становништва из Црне Горе и Херцеговине. Оваква досељавања наставиће се и у периоду аустроугарске управе у Босни, и то углавном из подмајевичких села, средњег и горњег Подриња као и из других подручја Босне. Појединачна досељавања новијег датума, а нарочито послије другог свјетског рата, врло интензивна из околине Сребренице и Власенице узроковане су економским разлозима. И на крају напомињемо и то да је у периоду аустроугарске окупације, као и у периоду између два свјетска рата било појединачних исељавања муслиманских породица у Турску. Приликом теренских истраживања утврдили смо да су се неке од тих породица поново вратиле у Јању.

ИЗВОР: Салих Куленовић, „Јања – етнолошка монографија“. Приредио сарадник Порекла Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top