Порекло презимена, село Семедраж (Горњи Милановац)

18. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Семедраж, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Semedraz

Положај села.

Село лежи у малом проширењу клисурасте речице Дичине. Поред Дичине, у средини села, налази се Поље, а сви засеоци леже по брдима и косама унаоколо и као да образују „венац“; куће, односно родовске групе кућа, подигнуте су по косама, на теменима коса и у странама на граници флиша и чврстих стена.

Воде.

У селу има много извора и чесама, али горњи део села оскудева водом. Главни извори и чесме су: Ковач (изван села, на друму), Пантовића Извор, Стублине, Ровине, Пауновачки Извор, Јегдин Поток (назван по Циганину Јегди, који је покрај њега имао вигањ), Слатина и Газдина Чесма. Потоци Пауновац, Глоговачки Поток, Тршчани Поток и Врањак сливају се у Дичину.

Земље и шуме.

Главни потесу у селу зову се: Вучјак, Збеговишта, Стара Ограда, Стара Кућа, Сува Страна, Ридови, Крива Греда, Превоја, Кућетина, Гложђе, Грдановац, Велики и Мали Илијак, Пећина, Лупавац, Руда Главица, Тоцилине, Гај, Јагликово Поље, Боблија, Врачаревина, Озрића Брдо, Витњачина, Трњаци, Лијеске, Перило, Камаљи, Трска, Лука и Ристово Кућиште. Испаше су поглавито по брдима око села; Стражевица, Крвавац, Илијак и Руда Главица. Некадашње сеоске шуме су уништене и сада има само приватних забрана и нових багрењака. На Дичини се налази седам воденица, од којих 5 ортачких.

Тип села.

Село је разбијеног типа ои дели се на засеоке: Сретеновићи или Крвавац, Стражевица, Озрића Брдо, Склопине, Марковићи, Забраница (три поселдња су под Рудом Главицом), Илијак и Дичина. Дичина, поред речице Дичине је до 1931. године био у саставу села Брђана. У засеоцима су куће појединих родова на окупу. У село је 101 домаћинство. Гробље је на крају косе Црвени Бријег. У селу је преслава на Други дан Тројица.

Старине у селу.

Непосредно до садашњег гробља налази се „маџарско гробље“. Неки веле да је то гробље „џиновско“. На Озрића Брду налази се место Маџаревина. На садашњем гробљу је гроб Петра Јаковљевића из Бруснице, из 1817. или 1813. године. Покрај пута под школом има један а код Чесме а на Пећини два споменика погинулим појединцима из села. Газдину Чесму, која је поред пута за Чачак, подигао је Никола Луњевица.
По сеоском атару има трагова рударства. Шлакње има у Пољу крај Дичине а на вису Боблији има доста трагова старих копова. Мештани ту налазе разне кости, рбине од посуђа а нађена је и већа количина финог пепела. На месту Ровинама била је црква брвнара која се звала Љесковица и њу су Турци запалили пошто село није могло да скупи 27000 гроша колико су тражили као услов да је не запале. На црквишту стоји једна плоча са упареним крстом а под црквиштем је сасушен грм (храст) под којим је била софра ковача Марка а до њега је био његов вигањ. Око цркве је било гробље и има још каменова без знакова. Све је било ограђено али сада ограда постоји још око „записа“ где се игра коло о Тројицама. По предању, у селу је једном приликом дошло до тешког страдања народа, који је био у збегу. Против Турака, који су са Ђаја-пашом хтели да прођу кроз Клисуру према Чачку, била је тамо постављена заседа а неки од Царевића из Велеречи проведе Турке кроз Семедраж мимо заседе. Турци покољу много народа и успомена на ту трагедију је у именима Крвавац и Збеговиште. У време аустријске окупације од 1718-1739. године био је саграђен пут од Чачка преко Савинца на Рудник. Када су они отишли Срби су се разбегли одавде и том приликом су прешли у Руму Максимовићи. У селу су остали Јашар (Србин) и Тиосав. Како нису могли да плате Турцима 2000 гроша да не запале цркву, они је запале а Јашар побегне у Таково а Тиосав у Каменицу, где им данас живе потомци. Алил-спахија затражи од брата Копрића у Ужицу да му пошаље некога и тако су у село дошли Панто и Томо.

Порекло становништва.

-Пантовићи, славе Обретеније главе Св. Јована. Њихов предак Панто је дошао први у ово село, у 18. веку. Пок. Радован Пантовић казивао је 1948. године да су Панто и брат му Тома дошли 1762. године из села Равни код Ужица, а иначе су били из околине Никшића. Панто је после, 1771. године довео Марка из Бруснице. Од Пантовића је данас једна породица у Горњем Милановцу.
-Марковићи, славе Стевањдан. Они су пореклом из Херцеговине. Предак Марко им је био ковач. Огранак Марковића су Марковићи у Баничини код Лапова, куда је отишао други Марков брат. Огранци Марковића у селу су:
-Томићи, Милисављевићи и Ђорђевићи.
-Вукомановићи су потомци Радосава, сина Вукоманова, а иначе су пореклом од Вукомановића још и;
-Глишовићи, Танасковићи и Јовановићи. Сви славе Лучиндан. У Семедраж је доша из Срезојеваца Вукоман Вукомановић са синовима Глишом, Танаском, Јованом и Радосавом, који су се овде поделили Вукоман је дошао знатно пре Првог устанка. Иначе је даљим пореклом са границе Црне Горе и Херцеговине.
-Васиљевићи и Сретеновићи су заједничког порекла, славе Ђурђиц. Њихови преци су била рођена браћа Сретен и Васиљ Марвеновићи. Они су били пореклом од Ужица, неки веле из Црне Горе. Мајка им је била удата у Црнуће, па их је из Црнућа довела у Семедраж, када се удала за неког Сретена Рома. Кад су јој синови одрасли, она је сина Сретена упутила у Крвавац а Васиља на Озрића Брдо, где су сада куће њихових потомака. У поменутом покољу на Крвавцу страдали су и Сретеновићи. По казивању Радована Пантовића, Сретена је из Јабланице довела мајка када се удала са Васиља Пенгова(?), који је био родом из Бањана.
-Милићи, раније Тиосављевићи, славили Никољдан, сада Илиндан по савету врачара. Не знају за своје порекло. По сазнању из других извора, њихов предак Милија је био ковач Циганин, кога је довео из Јагодине Господар Јован када је градио конак у Брусници.
-Павловићи, славе Св. Петку. Увек само једна кућа, што околина сматра проклетством. Предак Павле, потомак Василија Јашари, дошао је из Бруснице од рода Андријевића и његова кућа је била шеста у Семедражи. Дошао је на имање које је закупио од неке удовице.
-Петаковић Тома, слави Обретење главе Св. Јована. Отац му Јанко Ђелковић је дошао из села Шареника код Ивањице и служио је код Јосипа Нешковића у Брусници. Оженио се од Петака о овде примио садашњу славу а негдашњу, Никољдан, сада преславља.
-Петаковић Милија, слави Обретеније главе Св. Јована је непознатог порекла.
-Јевтовићи, славе Обретеније главе Св. Јована. Отац им је дошао од Новог Пазара, село Зануска или од Сјенице, пре Јаворског рата; служио код Петаковића, оженио се његовом пасторком и остао овде. Ранија слава Никољдан.
-Обрадовићи, славе Ђурђевдан. Они су дошли из села Крушачице код Нове Вроши или Сјенице. За време Јаворског рата, док им је мајка била у вароши, деца су морала да беже испред Турака. Мајка је поша за њима. Кад су дошли у Чачак један домаћин из Брђана позове је да служи код њега. После им је дао нешто земље. Тако су се населили у Дичини а један од синова „привенчао се“ у Марковиће и његови данас славе Стевањдан, по имању.
-Мркељићи. Око 1873. године „привенчао се“ за удовицу Мијаило Маркељић из суседног села Шарана.
-Томашевићи, славили раније Никољдан, сада Стевањдан. Отац Јеремија дошао је пре 70 година из Луњевица и „привенчао се“ у Марковиће.
-Новаковићи су од истог рода као и Новаковићи у Брусници; пореклом су од Ужица. Чести су мењали славу; сад међу Глишовићима славе Лучиндан.
-Вукомановић Боривоје је родом из Синошевића, стварно од Матијевића (ванбрачни) а довела га мајка, када се преудала у ово село.
-Петровићи, славе Ђурђиц. Отац дошао 1906. године из Дљина код Ужица, „привенчао се“ међу Сретеновиће.
-Стевановићи, славе Стевањдан. Отац дошао из Такова 1910. године, овде се „привенчао“. Тамо, у Такову, славе Никољдан.
-Ђорђевић Војин, сада слави Ђурђиц. Овде се „привенчао“ дошавши из Прислонице.
-Вићентијевићи. Дошао је Филип из Брђана 1920. године, као посинак међу Пантовиће. Ранија слава Јовањдан, сада Обретеније главе Св. Јована.
-Јелић је дошао из Бруснице (Јелићи други) 1922. године међу Сретеновиће.
Били су још у сели и:
-Ераковићи су били имућни род, али су изумрли у новије време.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.