Poreklo prezimena, selo Brusnica (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Brusnica, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Iako je varoš Gornji Milanovac izgrađena na ataru Brusnice, ipak je Brusnica još uvek prostrano naselje; u pravcu sever-jug dužina mu iznosi 6 km. U tom pravcu protiče kroz naselje Rečica, pritoka Despotovice. Kuće su većinom po kosama i blagim stranama; tek u novije vreme grade se bliže drumovima. Kroz selo prolazi železnička pruga uskog koloseka Beograd – Čačak i drumovi Beograd – Čačak i Gornji Milanovac – Pranjani. Samo malim delom selo prelazi na desnu stranu Despotovice; to je zaselak Banja oko potoka Banje pod bregom Koviljačom, odnosno brdom Vujnom. Naselje se deli na dva dela; Gornji i Donji Kraj. Granica između njih je mesto Žarkovac. Gornji Kraj čine kuće po Brankovom Brdu, Trnjacima i Ravnom Gaju a Donji Kraj grupe kuća u Staroj Čaršiji, Križevcu, Perovu Brdu, Mlakovcu i Banji. Kuće na Mlakovcu su nastale tek u poslednjih 20 godina; posle zemljotresa 1928. godine pomerio se naniže i pojačao izvor tople vode, koji se koristi kao lekovita banja.

Vode.

Ima mnogo izvora, česama i bunara po selu. Glavni izvori i česme su: Studenac u Ravnom Gaju, Česma Higijenskog zavoda, Točak Jevtovića, Svetinja u Žarkovcu – u Gornjem Kraju; a Ilijak, Vrelo (na Perovu Brdu) i Česma kod crkve – u Donjem Kraju. Na Mlakovcu postoji termalni izvor, Točak ili Antonića Česma je „mala svetinjica“. Dok voda iz vrela, odnosno potoka Banje nije bila kaptirana za vodovod za Gornji Milanovac, na tom potoku je bilo pet vodenica a danas je samo jedna; jedna je vodenica je na Rečici ili Despotovici.

Zemlje i šume.

Veliki deo atara bio je pod šumom i došljaci su se naseljavali na krčevinama. Šume i zabrana ima u priličnoj meri i sada: Crni Vrh, Poljane, Ruda Glavica, Malo Kosovo, Banjska Strana. Mnogi voćnjaci daju utisak da su šume. Glavni potesu su: Ravni Gaj, Padalište, Orlijak, Vrblje, Rijeke, Stubline, Mioljača (bila je tu kruška mioljača), Trnjaci, Ivice, Eldovište, Ivanovo Brdo, Bajovine, Ćubovac, Trline, Brankovo Brdo (dugačka široka kosa), Žarkovac, Zapis, Salaši, Reljino Brdo, Perovo Brdo (ranije Perov Grob), Igrišta, Vrelo, Lugovi, Križevac, Banarica, Ražani-Režanik, Rosulje, Srednja Livada, Maukovac, Vučjak, Mlakovac, Banja i Koviljača. Križevac je dugačka kosa. Njen završetak nad samim Gornjim Milanovcem zove se Silistarovo Brdo.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa i deli se na dva velika kraja u kojima kuće pojedinih rodova obrazuju razređene grupe. U selu ima 218 domaćinstava. Seoska crkva Pokrovica je u strani pokraj Rečice. To mesto se zove Stara Čaršija. Do crkve je „porta“. Sabori su na Bogorodični Pokrov, Preobraženje i Mladenci a seoska preslava je Bela Subota, prva posle Trojica. Glavni vašar u selu je u Belu Nedelju, pred poklade. Na Perovom Brdu skupljala se ranije i igrala svake nedelje omladina. Selo ima samo jedno groblje, koje je na mestu Vrblju, nešto dalje iznad Stare Čaršije. Groblje je na izduženoj humci, a nekada je tu bilo, pored srpskog, i muslimansko groblje. Oni, kojima je bliže, koriste groblje u Gornjem Milanovcu.

Starine u selu.

Mnogi su tragovi nekadašnjeg stanovništva, a među njima su glavna „madžarska groblja“. Jedno takvo groblje je na kosi kod Milivojevića. Očuvan je samo jedan spomenik, zatim na kosi Križevcu sa oko 30 očuvanih ploča. Treće je bilo kod Padališta. Na njivi u Žarkovcu stoji jedan vrlo značajana „madžarski“ nadgrobni spomenik. Pod Starom Čaršijom nalazi se mesto Starčev Grob, pokraj jednog potočića. Tu su dva srpska groba, sudeći po spomenicima, biće da su iz prve polovine 19. veka. Kod kuće Ostoje Ponjavića bilo je neko staro groblje, ali su tragovi uništeni. Na Glibića livadi je takođe bilo neko staro groblje gde još stoje dva izvaljena stuba. Postojalo je i tursko groblje uz sadašnje srpsko groblje. Sredinom 19. veka sahranjivani su pokraj same crkve pojedini članovi roda Lučića i Marjanovića, kao i činovnici okružnog načelstva, koje je bilo u Brusnici.
Naziv „Stara Čaršija“ potiče iz doba kada je Brusnica bila središte za ovaj kraj, pa i čitav okrug. Iz tog vemena postoji samo jedna kuća, i to u ruševinama, a poznaje se mesto gde je bio konak Gospodara Jovana Obrenovića, preko puta sadašnje crkve, u kom je docnije bio okružni sud, do preseljenja u Gornji Milanovac. Kada je 1825. godine Joakim Vujić bio u Brusnici, u selu je bilo najviše 30 kuća, i to većinom dućani. Tu je bila rezidencija Jovana Obrenovića, u čijoj je kući bila i škola sa 26 učenika. U selu je bila i kuća turskog muselima.
U selu ima pojedinačnih spomenika izginulim vojnicima i streljanim hajducima. Ističu se spomenik hajduuku Živanu Janjiću i ratniku Milovanu Jelesijeviću na Trnjacima, pokraj puta. Po kazivanju, bio je veliki kameni krst i na Perovu Brdu; tu se neki potukli, pa je poginuo Pero i mesto se ranije zvalo Perov Grob.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Opšte je uverenje da su najstariji rod, prvi doseljenici u Brusnicu, bili Pejčinovići, koji su izumrli. Njihova kuća je bila u Banji. Posle njih su po starini Radovići i Martinovići. Izumrli su još i Džodići, Mandrdići, Vasići, Jelesijevići, Ćesovići i dr. Poslednji od Đorđevića su sada u Gornjem Milanovcu. Na Groblju u Gornjem Milanovcu ima grobova nekih Dučića iz Brusnice. Ne zna se šta je bilo sa Đilasovićima i Avdulićima, koji se pominju 1828. odnosno 1831. godine. Priča se o tome kako je u Brusnici u prvoj polovini 19. veka bilo samo sedam kuća, ali se podaci o rodovima ne podudaraju. U Brusnici je nastala dinastija Obrenovića.
Rodovi u Gornjem Kraju:
-Ralovići, slave Đurđevdan. Oni su sada najstariji u selu. Poreklom su iz sela Osječana kod Doboja u Bosni, odakle su krenula četiri brata Oputića. U Brusnici su se naselili Mijailo i Vujadin, treći je otišao u Velereč (Milanovići) a četvrti u Ripanj kod Beograda. Vujadin nije imao potomstva, dok je Mijailo imao sina Rada, koji je, prema porodičnom predanju, živeo 115 godina i umro je 1838. godine, kako piše na nadgrobnom spomeniku. Rade je zajedno sa nekim Sredojem, bio pandur Gospodara Jovana a pre toga je učestvovao u pripremama za podizanje Drugog ustanka. U Mirosaljcima kod Lazarevca ima Oputića, koji vele da su od Avramovića u Tuležu i slave Đurđevdan. Ima ih u Dučini pod Kosmajem kao i u Gornjoj Jasenici.
-Stanojčići i Stačići su zajedničkog porekla, slave Đurđevdan. Stanojka i Staka su bile jetrve, neki kažu sestre. MišaStanojčić, 74 godine zna da mu se deda zvao Radovan a Stanojka je živela pre njega. Od Stanojčića je bio vojvoda MilovanStanojčić, koji je učestvovao u borbi na Zasavici. Bio je ugledan i čestit čovek a ubio ga je Jovan Obrenović u konaku u Brusnici, gde ga je na prevaru doveo Rade.
-Kovačevići, slave Đurđevdan. Ne znaju za svoje poreklo. Bili su u selu u drugoj polovini 18. veka. Jedna porodica živi u Donjem Kraju.
-Glibići, slave Lučindan. Oni ne znaju za svoje poreklo, jedino znaju da su doseljenici. Odavno su jedna kuća.
-Sredojevići, slave Aranđelovdan su izumrli po muškoj lozi a vodili su poreklo od pomenutog pandura Sredoja.
-Andrijevići, slave Sv. Petku. Oni su po starini Šulovci a Andrijevićima su se nazvali po pradedu Andriji Radojčiću, koji je prokockao svoje imanje. Ima ih u Donjem Kraju i Gornjem Milanovcu a istog su porekla i Pavlovići u Semedraži.
-Trojančevići. Njihov predak Luka Pavlović ili Stanarević bio je rodom iz sela Raždagine kod Sjenice. Neki vele da su im stara prezimena bila Čarovići i Milovanovići. Odatle je poterao i „turske“ ovce. Tražili ga Turci po slavi, ali je on blagovremeno promenio slavu i umesto Strevanjdana sada slave Nikoljdan. Luka je dao Karađorđu četiri vojnika iz kuće i 200 ovaca dok je sebi zadržao samo 100. Jedan njegov sin je prešao u Kalimaniće, ali mu je potomstvo izumrlo; drugi je otišao u Lapovo i od njega su sve do rata bili popovi; od trećeg ili četvrtog sina vode poreklo Čerevići u Belom Polju. Razna su nagađanja o njihovom sadašnjem prezimenu; ili ih zovu po potesu Trojancima, ili po tome što se u rodu neka žene „otrojanila“. Ima ih u Donjem Kraju.
-Ponjavići ili Ponjevići, slave Aranđelovdan. Oni su stariji doseljenici od Sjenice. Došli su otuda petorica braće, ali ne u isto vreme, nego u razmacima, te su se naseljavala u trnju koje su krčili. Treba da su došli pre Prvog ustanka. Iz Brusnice su se selili u Rakovo (Ljubićski srez), Nevade i dr. Dele se na tri glavna ogranka:
-Obradovići, Miloševci i „Jakovljeva zadruga“. Na dogovoru u Takovu 1815. godine bio je Jovan Ponjavić.
-Petkovići, slave Jovanjdan. Oni su doseljeni odnekle, pre više od 150 godina, ali ne iz Crne Gore. Ima ih u Gornjem Milanovcu.
-Đurkovići, slave Đurđevdan. „Đedov đed“ je prešao u Brusnicu iz Sinoševića.
-Popovići i Lukići, slave Sv. Vrače. Oni su starinom Radisavljevići iz Ostre. Udovica Marta iz Ostre udala se za VujadinaOputu, a on je posle poginuo na putu sa Tanaskom Rajićem. Iz Ostre je udovica Marta dovela sinove Luku i Obrada. Obrad se zapopio na sam dan Ustanka 1815. godine i služio je u crkvu u Ljutovnici. Nasledio ga je u toj crkvi pop Ranko. Od Obrada su Popovići a od Luke Lukići. Popovi Obrad i Ranko su sahranjeni kod crkve u Savincu. Knez Miloš je kumovao popu Obradu, te sada Jakovljevići i sada kumuju Popovićima.
-Čolovići, slave Aranđelovdan. Oni su starinom Matovići i stariji su doseljenici iz Crne Gore. Krenula su tri brata. Dvojica su otišli u Divce i Teočin i njihovi potomci u oba sela prezivaju se Matovići.
-Antonići, bivši Mulantovići, slave Đurđevdan. Nazvani su o dedu Antoniju a Mulantovići po pradedu, već više od 100 godina na Brankovu Brdu. Zovu ih Brdarima. Poreklom su iz Bosne.
-Jevtovići, slave Aranđelovdan. Starinom su iz Crne Gore. Ima ih u Beogradu.
-Milivojevići, slave Đurđic. U vreme kneza Miloša, a pre nego što će Gospodar Jovan postati starešina u Brusnici, doselila su se braća Antonije i Milivoje Jovanović, od Sjenice. Ranije su se zvali Dangubići.
-Jovanovići, slave Lučindan. Imaju nadimak Kudrovi-Kudrovci. Poreklom su „Turci“, jer im je otac pobegao od Sjenice pre Javroskog rata, iz sela Zunske (?) kod Nove Varoši. Najpre je živeo u Semedraži, gde se i oženio. Staro prezime im je Ilić.
-Čekerevci, slave Nikoljdan. Godine 1893. došao je ovamo Milovan ili Mijailo Čekerevac iz sela Brezova (Moravički srez u Starom Vlahu), gde su Čekerevci veliki rod, daljim poreklom iz Crne Gore. Ima ih u Bresnici (Ljubić), Brđanima, Ravnoj Gori i dr.
-Stojanovići, sa nadimkom Vrdalo; otac se zvao Pavle i došao je iz Srezojevaca, „privančeo se“. Slave Tomindan po ocu a po imanju Aranđelovdan.
-Mijailovići, slave Mitrovdan. Oni su došli 1905. godine iz Beluše u Ariljskom srezu.
-Novakovići, slave Đurđevdan. Oni su poreklom iz Visoke. Ima ih u Semedraži i Lunjevicama. Doselili su se oko 1905. godine.
-Anđelići, slave Đurđevdan po rodu i po imanju. Otac je bio rodom „Ero“ iz Visoke i „privenčao se“ u kuću Stanojčića.
-Vukovići. Otac im je bio od Vukovića u Srezojevcima.
-Hadžići, slave Nikoljdan po rodu, Aranđelovdan po imanju. Otac im je bio iz Cerove (Kačer, Ljiški srez) pa se ovde „privenčao“.
-Carevići su rodom od Carevića iz Velereči, „privančao se“ 1919. godine.
-Žižovići, slave Đurđic. Oni su došli iz Gornjih Branetića, oko 1920. godine. Kupili su „konjušansko imanje“. Konjušani su izumrli ili se iselili a nekada su bili vrlo bogata familija.
-Drinjakovići, slave Mratindan po rodu, Aranđelovdan po imanju. Otac je došao iz Takova među Ponjaviće u koje se privenčao oko 1920. godine.
-Miletići, slave Aranđelovdan. Otac je prešao iz Ljutovnice na svoje imanje, posle deobe.
-Tomići, slave Nikoljdan. Oni su došli 1930. godine na Ravni Gaj iz sela Močioca u Moravičkom srezu.
-Grujići su od Grujića u Klatičevu, otac došao pod Crni Vrh 1935. godine kao posinak LJ. Đurkovića.
-Vujadinovići. Otac se „privenčao“ 1936. godine iz Drenove.
-Neškovići su od Neškovića u Donjem Kraju.
-Avramovići su bili stari rod u selu, koji su izumrli u muškoj lozi.
-Ilići, zvani Mandrtići su izumrli po muškooj lozi. Bili su veoma stari rod u Brusnici. Jedna porodica živi u Gornjem Milanovcu.
Rodovi u Donjem Kraju su:
-Martinovići, slave Jevstrejivdan. Oni su danas verovatno najstariji rod u Donjem Kraju. Starinom su iz Crne Gore, neki vele da su iz „Erske“, od Užica a neki da su od Sjenice. Po jednom predanju, prvo su se u Donjem Kraju naselila tri „brata“, od kojih vode poreklo sadašnji Martinovići, Vujići i Strugarevići. Martinovićima su se nazvali po pretku Martinu, koji je u selu preboleo kugu u vreme kada se od kuge bežalo u šumu. Taj Martin je kukačom, koju je dobro vezao za čarape, izvukao leš starog Trojanca. Kao što je poznato, knez Miloš, po ocu Teodorović, nazvao se Obrenovićem po svom očuhu Obrenu Martinoviću. Od Martinoe braće su Radovanovići i Sredojevići u Prnjavoru. Zabeleženo je predanje da su Obrenovići starinom iz Bratonožića, ali nije jasno na koga bi se moglo to odnositi; na Martinoviće-Obrenoviće ili Teodoroviće-Obrenoviće.
-Jakovljevići, slave Jevstradijevdan. Oni su zajedničkog porekla sa Martinovićima; Jakov je bio sin Obrena Martinovića i brat Milana Obrenovića a polubrat kneza Miloša, Jovana i Jevrema Obrenovića. Jakovljevići su preuzeli kumstvo koja je imao knez Miloš u okolini. Možda je od ovog roda bio Petar Jakovljević, koji je sahranjen u Semedraži 1813. ili 1817. godine. Ovih Jakovljevića ima u Kruševcu i Gornjem Milanovcu. Milovan Jakovaljević veli da su starinom iz užičkog kraja.
-Marijanovići i Lučići su jedan rod, slave Tomindan. Davnom starinom su možda iz Hercegovine. Marijan je u Vrnčanima stavio Turčinu u jelo mast a Turčin to zapazio. Stoga je Marijan pobegao u Brusnicu i naselio se na strani Vrelu, gde baš nije bilo nikoga; on je krčio. Lučići su bili sveštenički rod. Od Marjanovića je bila Višnja, mati kneza Miloša. Kod Milosava Lučića se čuva rakijski kazan Jovana Obrenovića. Od trećeg brata Jaćima su bili Marijanovići-Babovci, koji su izumrli.
-Neškovići, slave Đurđevdan. Stari Neško je došao sa ženom i devet sinova, još u 18. veku, vrlo verovatno iz Kolašina u Staroj Srbiji ili Crnoj Gori. Naselio se najpre u Gornjem Kraju, kod Glibića kuće, pa potom prešao u Donji Kraj, na mestu gde su bili Pejčinovići. Možda su Pejčinovići, Neškovići i Radovići bili zajedničkog porekla; svi slave Đurđevdan i nisu se uzimali među sobom.
-Vujići, slave Nikoljdan; neki su primili Tomindan, slavu Lučića. Starinom su sa Kosova a došli su pre pet generacija. Ima ih u Velereči, Beogradu i Čačku.
-Strugarevići i Dmitrići su zajedničkog porekla, slave Alimpijevdan. U selu su bili pre Prvog ustanka. Poreklom su iz Kolašina u Crnoj Gori, odakle su krenula tri brata (ili pet). Jedan od tih predaka je strugao panjeve pa su po njemu ovako nazvani. Jedna od braće se naselio u Gornjim Banjanima i od njega su tamošnji Nikolići.
-Dražovići, slave Nikoljdan. Poreklom su iz Kolašina u Crnoj Gori. Preci su im bili dugovečni i većinom jedinci, a Dražo je bio praded Stanoju, rođenom 1887. godine. Dražova braća su bili Dmitar i Ivan. Ivan je umro bez potomstva.
-Jelići prvi, slave Đurđevdan. Oni su na Mlakovcu i Staroj Čaršiji, raniji doseljenici iz Crne Gore. Dva brata su se naselila u Brusnici a treći je otišao u Brđane (Jelići).
-Jelići drugi, slave Đurđevdan. Praded je došao iz Brđana.
-Ivovići, slave Nikoljdan. Oni su poreklom „Ercovi“ od Ivanjice, odakle je došao praded. Ima ih u Beogradu, Kragujevcu i dr.
-Tatovići, slave Đurđic. Oni su starinom iz Tisovice kod Nove Varoši, došli su pre 1876. godine. Ima ih u Gornjem Milanovcu.
-Stojkovići, slave Stevanjdan. Oni su poreklom od Nove Varoši.
-Terzići, slave Aranđelovdan: Ded Jovan je sa svoja dva sina pobegao od Turaka iz Nove Varoši.
-Trojančevići su od Trojančevića u Gornjem Kraju.
-Kovačevići prvi, slave Sv. Vrače. Oni su od Kovačevića u Ljubiću i Teočinu, oca im je dovela majka preudavši se u ovo selo.
-Kovačević drugi Dušan, slavi Nikoljdan po tazbini a rodom je iz Srema, stoga nazvan „Švaba“. Sreten Ponjavić ga je našao 1915. godine u Mačvi kao napušteno dete prilikom odstupanja srbijanske vojske, pa ga doveo u selo.
-Marković je od Makovića u Semedraži, „privenčao se“ 1922. godine.
-Maksimović je došao pred Drugi svetski rat na kupljeno imanje iz Ljutovnice, gde ih još ima.
-Petrović, slavi Jovanjdan. On je rodom iz Donje Vrbave, „privenčao se“ u Brusnici.
-Đurkovići, slave Đurđevdan. „Đedov đed“ je prešao u Brusnicu iz Siniševića, gde ih još ima ali pod drugim prezimenom.
-Andrijević je od Andrijevića u Gornjem Kraju.
-Radojevići su bez muškoh članova; bivši domaćin je bio od Radojevića (Lunjevica) u Lunjevicama a „privenčao se“ na imanje Pejčinovića.
-Simić V., slavi Sv. Ćirila i Metodija naselio se za vreme poslednje okupacije iz sela Mijajlovca kod Trstenika.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.