Poreklo stanovništva sela Vrnčani, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Veći deo naselja leži u slivu Vrčanske Rijeke, i to raspoređen u polugrug po vencu koji predstavlja razvođe između Zapadne Morave i Kolubare. Zaseoci, odnosno grupe kuća, većinom su po kosama. Jedan deo sela – delovi Novog Sela i Drma – leži u slivu Potoka (Boljkovačke Rijeke), odnosno Kolubare.
Vode.
Glavni izvori u selu su: Ćasinac, koji se smatra lekovitim (“svetinja“), Stojanac, Stanke, Vujovac, Marijanova Voda, Kovačevića Izvor, Bele Vode (u Spasovini) i dr. Selo se snabdeva vodom iz bunara. Ispod Jasika u Varagama nastaje Vrčanska Rijeka, koja prima više manjih, neznatnih potoka.
Zemlje i šume.
Glavni potesi i parcele (njive, livade i zabrani) su: Lokva, Drme, Novo Selo, Jasik, Vinogradina, Spasojevina-Spasovina, Prokop, Višnja, Veljaća, Kamara, Bokanja, Dužice, Gagrik, Belice, Kik, Peljovac, Petrova Livada, Lelek, Kulača, Varage, Džinovnina, Veljača (rannije Veljove Livade), Višnja, Selište, Ljuljaška, Varoško Polje i dr. Na Lokvi je bila nekada velika lokva. Selo je imalo prostranu „selinu“; Žuta Bara i Planina (Kelja). Jedan deo te „seline“ uzela je država a drugi je izdeljen pre balkanskih ratova i na njemu je zaselak Novo Selo.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa, deli se na više „krajeva“ ili zaseoka: Varage, Novo Selo, Spasovina, Lokva i Drme. U novije vreme izvestan broj kuća podignut je pored druma, ali na znatnom međusobnom rastojanju. U selu je 174 domaćinstava. Na kosi Višlji između dva izvorna kraka Vrčanske Rijeke nalazi se škola a nekada je tu bio „Sastanak“. Sada je opštinska zgrada na drumu. U selu ima dva groblja, starije i novije. Seoska preslava je na Prve Trojice, a Trećeg dana Trojica je vašar kod škole.
Starine u selu.
Postoji predanje da je u Varoškom Polju bila crkva i to u vreme kada su „Madžari“ ovde vladali. Kazuju da je ta crkva premeštena u Takovo. Na mestu gde je bila crkva i danas postoji kameni stub na kome je bila oltarska trpeza. Taj stub je i danas tabu, na njega se ne sme penjati. Ti je bio i „zapis“, veliki grm (1,40 m u prečniku), koji je izvađen, jer je pravio suviše veliki hlad pa je na tom mestu zasađena jabuka. Pod grmom je nađena ugljenisana daska. Po Varoškom Polju su nalažene ploče i glineni predmeti. Blizu kuće Lazara Sretenovića nalazi se mesto Staro Selo. Za vreme Turaka bio je u selu na Bjelicama čardak na kome je sedeo Turčin. Pored druma su dva spomenika izginulim ratnicima 1876. godine i to na međi sa Kalimanićima; jedan je spomenik čoveku iz Kalimanića, drugi Vrčancu Kosti ili Kodži. Mesto Peljovac (obrežak) je dobilo ime po tome šti je tu sahranjen Peljo, koji se udavio u potoku. Na više mesta se poznaju rovovi iz Prvog svetskog rata. Austrijanci su 1914, godine doprli sve do Vrnčana odakle su u Kolubarskoj bici odbijeni.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po opštem kazivanju početkom 19. veka u selu je bilo samo 7 kuća. To su bile Novkova kuća (danas Jovanovića), Toma Tuco, Vilip Varaga, Veskovići, Jozići i dr. Prva kuća u Novom Selu podignuta je pre 70 godina, Savići. Takođe se govori da je selo naseljeno poglavito po Karađorđevom povratku od Sjenice, 1809. godine ali danas više nije moguće utvrditi koji su rodovi bili u selu pre tog vremena.
Rodovi su:
-Sretenovići, slave Lučindan. Smatraju se najstarijim rodom u selu i tvrdi se da su poreklom iz Crne Gore (neki vele iz Mostara u Hercegovini), ali su došli iz Sandžaka. Došlo je petoro braće u periodi između 1720. i 1740. godine. Jedan potomak, koji se zvao Milisav imao je sina Sretena a od Sretena su sada i potomstva:
-Đorđevići i Prokovići. Jedan od Sretenovića je otišao kao uljez u Miokovce i od njega sada ima tamo 25 kuća. Od Sretenovića su Lučići u Gornjem Milanovcu i Đukovići u Krivoj Rijeci. Milisav je imao samo jedno dete pa je uzeo od svoje sestre Adama da se igra sa njegovim sinom. Neki čobanin u igru izbije Adamu oko. Milisav onda podeli imanje po pola – Sretenu i Adamu. Adam je bio od Makljenaca u Velereči, koji slave Sv. Jovana Milostivog, ali je, primišvi imanje od Milisava, primi i slavu Sv. Luku koga danas slave njegovi potomci. Adamovi sinovi su bili Vesko, Marko i Dimitrije-Diko. Njihovi potomci su:
-Veskovići, Adamovići prvi (ranije Joze-Jozići) i Milovanovići. Vesko, predak Veskovića, je u vreme Drugog ustanka bio viđen čovek. Bio je majstor koji je gradio mostove i učestvovao u gradnji crkve u Ljutovnici. Veskov brat ili sin Đuko otišao je u Krivu Reku „na imanje“, i od njega su tamo Đukovići dok mu je drugi brat otišao ka Smederevu. Veskovići u Ljevaji su od ove familije.
–Varage su svi koji vode poreklo od Filipa Varage i slave Savindan. Za Filipa se priča da je bio veliki gazda u vreme Turaka. Neki misle da je Filip bio prvi došljak u selu. Od tog roda su:
-Vasiljevići, Niketići, Savići, Radojičići, Jevtovići i Pavlovići treći. Niketića ima iseljenih u Teočinu i Klatičevu.
-Novkovići. U Brusnici je zabeleženo predanje da su došla četiri brata; Marijan se naselio u Brusnici i od njega su Marijanovići. Ninko je otišao u Diće u Ljiškom srezu a Filip i Novko su se naselili u Vrnčanima. Svi ogranci slave Tomindan. Od ovog roda su sada u Vrnčanim:
-Jovanovići – ranije Novkovići, Radovanovići, Alempići, Petrovići, Filipovići, Todorovići i Adamović Dragoslav – čiji je ded otišao „na miraz“ u Adamoviće.
-Grujići, Lazovići i Ristivojevići su jedan rod, slave Stevanjdan. Poreklom su od Sjenice. Grujići, a možda i svi drugi, su se ranije prezivali Petrićevići. Jedan od Grujića je u Kalimanićima. Na groblju su grobovi Teodora Lazareva iz 1816. godine i Miloša Grujića iz 1820. godine.
-Pavlovići prvi-ranije Adamovići, slave Lučindan. Poreklom su iz Srednje Dobrinje. Od njih je i I. Pavlović u Sinoševcima.
-Pavlovići drugi, slave Nikoljdan. Otac starca Nikole Pavlovića je došao „na miraz“ iz Sinoševića a u Sinoševiće su preci došli iz „Turske“ (Sjenice). Ranije su se zvali Pakovići.
-Vesovići, slave Lučindan po imanju. Ostavši udovac, jedan od Sretenovića se oženio udovicom iz Loznja, koja mu dovede sina od prvog muža, od tamošnjih Vesovića.
-Lazović Budimir, slavi Stevanjdan. Njegov ded je došao od Užica i živeo u „bratstvu“ sa Arsenijem i Kostom Lazovićima.
-Lazarevići, slave Đurđevdan. Ded starca Mihaila Lazarevića došao iz Stapara kod Užica kao dečak i služio u mehani. Dedov brat je ostao u Trbušanima.
-Srbovići, slave Đurđevdan. Znaju da su zajedničkog porekla sa Banovićima u Majdanu. U Vrnčanima je bio praded Toma, koji je umro rano, ostavivši posmrče Jakova od koga svi vode poreklo. Ima ih u Gornjem Milanovcu.
-Purići, slave Aranđelovdan. Ded je došao od Sjenice ili Nove Varoši. Sa Purićima u Klatičevu su rod.
-Kasapovići, slave Aranđelovdan. Doseljeni su iz Takova, gde su nekada bili vrlo bogati. Upropastivši sve, predak dođe šuracima u Vrnčane, a braća dadu sestri malo zemlje.
-Kovačevići, slave Nikoljdan. Pre nekih 90 godina došao je iz Brezne Živko Kovačević „na miraz“.
-Stefanovići, slave Aranđelovdan. Otac im je ostao siroče pa ga ujak preveo iz Boljkovca, oko 1870. godine.
-Marijanovići, slave Tomindan po imanju i Nikoljdan po rodu. Otac im došao iz Drenove „na miraz“ pre 80 godina.
-Gavrilovići, slave Jovanjdan. Otac im došao „na miraz“ pre 70 godina iz Ručića. Tih Gavrilovića nema više u Ručićima, preselili su se u Aranđelovac.
-Bušići, slave Savindan po imanju a Đurđevdan po rodu. Ded došao „na miraz“ iz Ivankovaca u Kačeru.
-Stevanovići, slave Đurđevdan. Ded im se doselio iz Boljkovca. Zajedničkog porekla sa njim je i:
-Milanović Ž, čiji je ded došao iz Ručića „na miraz“, pre 40 godina.
-Stankovići, slave Nikoljdan. On je kačar, otac mu je bio iz okoline Leskovca. Dolazio kao majstor, pa se 1909. godine „privenčao“ i ostao.
-Zorići, slave Tomindan po imanju i Đurđevdan po rodu. Otac je rodom iz Like, radio na građenju pruge, pa se naselio 1929. godine oženivši se od Novakovića i žive u najstarijoj kući u selu.
-Savkovići, slave Lučindan i Tomindan. Otac im došao „na miraz“ iz Sinoševića.
-Markovići, slave Savindan po imanju. Otac došao iz Cerove „na miraz“ pre 20 godina.
-Milosavljevići, slave Aranđelovdan. Otac došao iz Ivanovaca, pre 15 godina, najpre u kuću kod jedne udovice a posle se sa drugom ženom naselio na kupljenoj zemlji.
-Ilić Vl. je rodom iz Ručića, došao kao zet u kuću Jovanovića, koji su rodom iz Krive Reke.
-Adamovići drugi, slave Lučindan. Nisu u srodstvu za Adamovićima. Poreko im je nepoznato, verovatno im je predak došao „na imanje“ u prave Adamoviće. Dva su im pradeda prešla iz Kalimanića, oko 1850. godine.
-Sretenovići, slave Đurđevdan. Žive na Drmama a poreklo im je nepoznato.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)