Poreklo prezimena, selo Ločevci (Gornji Milanovac)

25. decembra 2014.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Ločevci, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Locevci
Položaj sela.

Selo je u dolini Dičine, sa obe njene strane. Džemati su po kratkim kosama, upravnim prema toku Dičine; ustvari do su delovi širokih terasa. Godine 1901. počelo je spuštanje u polje (prvi je biio Ivan Stojanović) i sada ima znatan broj kuća pored druma Gornji Milanovac – Pranjani. Delovi sela su: Stolice, Arnautski Tor, Brijestovi, Slatina, Zabjeli, Veliko Polje, Kamenje i Ambarine.

Vode.

Glavniji izvori u selu su: Stublina, Studenac, Kod Ambarine i dr. Skoro svaka kuća ima sopstveni bunar. Mnogi potoci prvobitno su se slivali u livade a od kada su uređeni njihovi tokovi oni se ulivaju u Dičinu.

Zemlje i šume.

Mesta na kojima su njive, livade i zabrani zovu se: Stolice, Brijestovi, Ambarine, Živanovina, Kamenje, Veliko Polje, Zabjeli, Slatine, Bostanište, Carine, Zajednice, Kik, Ševarice i dr. Selo je imalo „seline“, pa je izdeljena. Imali su veliki kompleks u Rožnju gde su žirili svinje i sekli građu, pa su i to izgubili. Na Dičini je jedna ortačka vodenica.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, sa podelom na „džemate“ i ima 47 domaćinstava. Groblje je u sredini sela, na Ambarini. Zavetina je Prvi dan Duhova.

Starine u selu.

U ataru sela Ločevica su bila dva „madžarska“ groblja. Jedno je bilo na kosi Carinama između Braničice i Dičine, sada su tu vinograd i livada; drugo je bilo pod Ambarinom u Dizdarevom Polju. Nadgrobni spomenici u vidu ploča i krstova davno su razneti, te više nema od njih nikakvih tragova. Bilo je po selu i spomenika poginulima, pa su i oni razneti.
Mnogo se priča kako je u Ločevcima, u tursko vreme, bio neki dizdar (ili Dizdar), po kome je nazvano Dizdarevo Polje, između Ločevaca i Beršića. Priča se da je dizdarev „stan“ bio u tom polju, da mu je kuća bila na brdu a ambari u Ambarinama. Srbi su mu kulukom obrađivali zemlju. Dizdar je prodao imanje Tanasku Kneževiću iz Beršića a Tansakov sin Vujica Mihailović je prodao imanje Pavlu Stojanoviću. U selu je bilo tursko groblje, ali je i ono uništeno. Arnautski Tor je nazvan po tome što su na tom mestu zimovali sa ovcama „Arnauti“, sve do druge polovine 19. veka. Miloš Tomašević (70 godina) zna da su dolazili u vreme njihovog oca.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju, prvi su se u selu od Srba naselili neki Babići, ali su oni izumrli. U selu je bio neki velik „gazda“ Stevan Ivanović, ali je njegova kuća izumrla, kao i Đoke-Ere, koji je došao od Užica i nasledio Stevana. Na sastanku u Takovu bio je iz Ločevaca i Damnjan Matović-Krdža. Ni tog roda nema više.
Rodovi su:
-Markovići-ranije zvani Ajdići, Jovanovići, Bojanići – slave Đurđevdan. Verovatno su najstariji rod u selu; okolina smatra da su starosedeoci i pored toga što se zna da su se nekada ovde doselili, posle Babića. U boju na Ljubiću bio je njihov predak Damnjan, koji je izgubio uho pa je nazvan Krdža Kapetan. Njegovi neposredni potomci su Krdžići u Gorevnici. Jedan Damnjanov brat je ostao u Ločevcima dok je drugi otišao u Kamendo.
-Radojevići, slave Stevanjdan. Oni su starinom iz Hercegovine, iz nekog mesta blizu Mostara. Došli su u selo pre Tanaskovića. Jedna porodica im je u Gornjem Milanovcu.
-Tanaskovići, slave Nikoljdan. Poreklom su iz Osata u Bosni.
-Ilići i Bogosavljevići su jedan rod, slave Đurđevdan. Od njih su Jerotijevići, koji su izumrli. „Šukunđed“ Ilija se možda doselio iz Crne Gore.
-Ostojići, slave Đurđevdan. Oni su došli iz Ježevice a starinom su iz Bosne i ranije su se prezivali Maksimovići. Od Ostojina brata Nikifora potomstvo je u Ovčaru.
-Tomaševići, slave Stevanjdan. U ustanku je učestvovao Petar, koji se ovamo doselio oko 1790. godine iz Kravarica u Dragačevu, gde i dalje imaju rođake a daljim poreklom su iz Bosne, neki pričaju da su od Sjenice. Ima ih odseljenih u Beogradu, Kraljevu, Sarajevu i dr. a imaju ogranak u Beogradskom okrugu, gde se zovu Takovci.
-Stojanovići, slave Nikoljdan. Predak Golub je došao iz mesta Lopaša kod Sjenice ili u Bosni.
-Minići, slave Nikoljdan. Otac je došao, oko 1875. godine iz Šarana kod ujaka, koji ga je usvojio.
-Jevtović prvi, slavi Stevanjdan. Onje došao „na miraz“ iz Milićevaca 1908. godine. Poreklo mu je nepoznato, jer je bio vanbračno dete.
-Jevtović drugi je brat prethodnog po majci i on je od Jevtovića u Gojnoj Gori. U Ločevac došao za vrme Prvog svetsko rata.
-Jeremić, slavi Nikoljdan po imanju. Otac mu došao „na imanje“ iz Ljutovnice 1918. godine.
-Živanović S, slavi Aranđelovdan. Naselio se iz Teočina 1935 godine, posle deobe a njegovi su još pre 70 godina dolazili „na stan“ u Ločevce.
-Milosavljević R, slavi sada Đurđevdan. Došao pre Prvog svetskog rata iz Užičke Crne Gore i oženio se od Jovanovića.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.