Порекло презимена, село Трућевац (Деспотовац)

15. децембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Трућевац, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

Положај села.

Село је на обема странама потока Радошевца, који силази са истоименог брда и улива се у Балајнички Поток.

Воде.

У селу се пије изворска вода. Најглавнији су извори: Радошевац, Чокин Кладенац и Стублина. Они никада не пресушују.

Земље и шуме.

Главнији делови сеоскога атара су: Клаћево, Витлиште, Редине или Рудине, Стрњике и Грац. Шуме има, али је већином ситна (шевар, шумарице). Постоји око 50 хектара утрине или „општине“, која је углавном под крупном или ретком гором.

Тип села.

Село се дели на Горњу и Доњу Малу, које нису одвојене. У селу је 71 кућа и 7 родова.

Име селу.

Село је добило име по граду, од кога и данас познају шанчеви и зидине, који је некада војска „трућала“ (нападала), докле га није освојила и разрушила. Тако једни кажу. Други веле, да је ово село добило име по својим вредним становницима, који су се у раду много трудили, те се место по њима назвало Трудћевац или Трућевац.

Старине у селу.

У Грацу су развалине неког града а око њега се налазе стари новци и комади земљаног посуђа и оружја.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село постало, нити се зна да је икада премештано. Пошто има старинаца, биће да је старијег постанка.

Родови у селу су:

Кнежевићи, славе Стевањдан. Они су старинци.
Ђурићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су досељени са Косова. Има их и у Витанцима.
Кочани, славе Аранђеловдан. Њихово порекло није познато.
Палисламићи, славе Никољдан. Досељенио су из Витанаца у Ресави, од Јелисавкића.
Чокићи, славе Св. Цара Константина и Царицу Јелену. Досељени су из околине Алексинца.
Спасићи, славе Симеундан. Они су старинци.
Мусићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, непознатог порекла.
Сеоска слава је Јовањдан, летњи а заветина Св. Теодосије – пред Савиндан – за здравеље чељади и стоке.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.