Порекло презимена, село Брајићи (Горњи Милановац)

15. децембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Брајићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“.

 

Brajici

Положај села.

Село лежи на косама и по странама око долова испод планине Сувобора, а непосредно под Даниловим Врхом.

Воде.

Извори у селу су: Тешова Чесма, Чесмица, Петровића Чесмица, Врела, Пантовића Врело и Стублина. Кроз село тече више потока од који постаје Брајићка Ријека. Има и бунара.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и шуме су по местима: Свинчине, Забран, Плоча, Крс, Шевар, Орнице, Луке, Градина, Брда, Брезник, Миловића Брдо, Пропланци, Брезе, Под Врхом, Ливаде, Дашов Поток, Пантовића Луке, Зовље, Слатина, Јаћимов До, Сиповити До (шума); једно брдо у Плочи зове се Камаљ. У атару нема „селине“, била је раније у атару села државна шума, која је прешла у „селину“, а 1927. Године „селина“ је подељена. На Брајићској реци има две воденице.

Тип села.

Село ј разбијеног типа. Мање групице кућа су на местима: Стијена, Поток, Код Кафане (варошица), Чукара, Петровићи, Брдо и Пантовићи. „Варошица“ је око пута на оштром рбату косе; по административној подели три куће у „Варошици“ лево од пута Теочин – Сувобор припадају Коштунићима. У селу има 49 домаћинстава. „Варошица“ се развила око кафане која је подигнута поред друма, пошто је он саграђен, пре неких 70 година а школа је подигнута 1904. године. Гробље је у атару Теочина, на месту Брдима; од 1919. године неки од Пантовића имају своје посебно гробље. Од 1929. године држи се на Митровдан вашар код кафане. Сеоска „молитва“ била је на Спасовдан.

Старине у селу.

Приликом рударских истраживачких радова у стрмој страни Брајићке Реке и Пантовића Лука нађени су у рову, по казивању мештана, неки остаци од старина. По селу, као и у Теочину, налази се много старе шлакње.

Име селу.

Неки тврде да је село названо по Турчину Браји (Брајиму-Ибрахиму), који је ту живео док други веле да је име пренето из Црне Горе у којој, потврђено је, постоје Брајићи. Дашов Поток и Данилов Вр названи су по људима, који су на тим метима извршили самоубииство (обесили се).

Постанак села и порекло становништва.

Има живих стараца који памте време ка су у селу биле само две куће. Први дошљаци, по предању, населили су се у атару Теочина, код куће Живанића, па како им се ту није свиђало, пошли су навише док је гробље остало у атару Теочина. Од ранијих становника Брајића изумрли су Васковци и Миловићи; предак Миловића био је шурак претку Бајића.

Родови су:

-Петровићи и Пантовићи су један род, славе Никољдан. Преци су се доселили однекле и то браћа Петар и Панто, бежећи од Турака. Петар је прадед Милосава Петровића, старцу од 68 година. Населили су се прво на Косици, које је тако стрмо место да су морали децу везивати. Кад су они дошли била је пустиња.

Бајићи, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Пиве; мисле да су од истог рода од кога је био Бајо Пивљанин. Казују да је Бајо имао три сина и да су сва тројица напустили Пиву, па је један остао у Богданици, друго отишао у Београдски округ (Смрдљиковац) а трећи – Милић – остао овде, под Сувобором. Имао је стоке и бирао је планину. Населио се најпре у Потоку и подигао кулачу. Тврде да су од истог рода и Бајићи* у Јабучју, у Посавско-тамнавском срезу, а да их има од тог рода и у Мачви. Неки су се одавде доцније одселили у Стублине код Обреновца. Досељење Бајића у Брајиће пада у 18. век, јер је предак (Милић?) био четврти – чукундеда Радоша Бајића, рођеног 1898. године. Дуго су чували „текне“ (корито) за мешење хлеба, донето из Црне Горе. На договру у Такову 1815. године учествовао је и Радован Бајић из Брајића.

*Бајићи у Јабучју славе Никољдан, мада и они тврде да су из Пиве и од Баје Пивљанина, оп Милодан.

Пијановићи, славе Ђурђевдан. Отац дошао пре 55 година из Сељана – Милешевски срез, тада још у Турској и био најпре слуга у сеоској кафани.

Бељићи, славе Никољдан а преслављају Аранђеловдан и Илиндан. Отац дошао из Теочина „на мираз“ пре 50 година.

Сретеновићи, славе Лучиндан. Предак дошао из Миоковаца као столар када се градила школа и ту се стално настанио.

Даничићи, славе Никољдан преслављају Лучиндан. Отац дошао из Славковице „на мираз“ за време Првог свеског рата.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.