Порекло презимена, село Суботица (Свилајнац)

13. децембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Суботица, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Subotica (Svilajnac)

Положај села.

Село је на десној обали Ресаве а кроз село протичу потоци Брановац и Виноградски Поток.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Петково Брдо, Ракићево Брдо, Фаташуња (брдо), Воденично Брдо, Буљане, Врба, Главица, Голо Поље, Зли Поток, Бачиски Поток, Бучина, Бранковац (сав под крупном горуновом и буковом шумом), Седло, Лазино Брдо, Пећино Брдо, Јаруга и Кључ (ресавски).

Тип села и подаци о њему.

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. У њему је 210 кућа и 13 родова. Сеоска слава је Бели Четвртак а заветина Младенци – за здраве стоке и људи.
Године 1819. село је имало 52 куће и 56 пореских глава а 1870. године село јеимало 147 пореских глава.

Старине у селу.

У Бранковцу, наместу званом Трска, била је велика црква или манастир, коју је, по предању, подигао Вук Бранковић, те се и место по њему назвало. У околини те развалине налазе се стари новци, комади од старог посуђа и оружја као и друге старинске ствари.

Постанак села и порекло становништва.

По предању је на овоме месту од старине, па се његово становништво пре 200 година одселило некуда низ Мораву. Овамо су потом дошли данашњи становници по пореклу Румуни, из места Буљана, које је и данас у атару овог села, где је до тада постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља. Ранији становници, који су се одавде одселили низ Мораву, били су Срби. У 14. и 15. веку Суботица је била главно место у Ресави. Ту је био и главни трг за целу околину. Када је 1458. године турска војска боравила у Ресави, у Суботици је примио дубровачке изасланике велики везир, који је ту боравио.

У Горњем Крају су:

Тујкићи, славе Јовањдан. Дошли су из Буљана а тамо из Ердеља.
Кумрићи, славе Аранђеловдан. Дошли су међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана.
Србуловићи, славе Михољдан. Не зна се одакле су. Мисли се да су били Срби па се доцније порумунили.
Ивићи, славе Св. Петку. Дошли су пре 200 година из Буљана а тамо из Ердеља.
Ђорђевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Пре 80 година доселили се из Кованице као Срби па се порумунили.
Ждрељанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Ждрела код Пожаревца, прецизније код Петровца на Млави.
Богдановићи и Милошевићи, славе Св. Петку. Доселили су се са Хомоља, по пореклу су Цигани-Роми.

У Доњем Крају су:

Пећићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се са Косова, били Срби па се порумунили.
Илићи и Туфегџићи, славе Никољдан. Доселили се пре 150 година из околине Врања, били Срби па се порумунили.
Аржокановићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Ердеља.
Рајковићи, славе Велику Госпојину. Не зна се њихово порекло.
Мартиновићи и Марковићи, славе Св. Враче. Доселили се из Валакоња у Црној Реци пре 60 година.
Јанковићи и Стојићи, славе Михољдан. Доселили су се из „Маџарске“ пре 180 година.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.