Порекло презимена, село Стењевац (Деспотовац)

13. децембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Стењевац, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Stenjevac

Положај села.

Село је у Горњој Ресави, на источном крају Дворишко – Стењевачког Поља. Кроз село протичу Вељицки и Бугарски Поток.

Воде.

Извори у селу су: Вељицки, Бугарски и Механски Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Остри Врх, Велики Врх, Ђула, Бело Брдо, Горуњар, Поље или Кључ (ресавски), Валово, Комарски Брег, Лесковица, Крушар, Липар, Бељевина, Парлози, Церјак, Јеловвачка Коса, Чупицка Остра, Селиште, Горунска Река, Пањевачко Брдо и Понориште.

Тип села и подаци о њему.

-Село се дели на Горњи и Доњи Крај.
У селу је 107 кућа и 8 родова.
Године 1819. у селу је било 17 кућа и 22 пореске главе а 1870. године имало је 65 пореских глава.
Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су Блага Марија, Пантелијевдан – обе за берићет, Крстовдан јесењи – за здравље стоке и Лазаревдан – за здравље чељади у кући.

Старине у селу.

-У Селишту има трагова од старог насеља. Ту се налазе „чепари“ од лончарије, комади старог оружја и алата, па и стари новац.
У Ђули се налазе трагови од топљења руде и рударски алати.
У ресавском Кључу или Пољу налази се стари новац, комади од оклопа и калпака, гривне, прстење и друге старинске ствари.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село настало, али се зна да је оно некада било на десној сттрани Ресаве, у Селишту па је овамо премештено због поплава. Скоро сви становници су Са Косова и из Тимочке Крајине.
У Горњем Крају су:
Ћосићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су са Косова. Од њих је био Милован Ћосић, Синђелићев бимбаша, који је погинуо на Чегру.
Митропићи, славе Стевањдан. Доселили су се из околине Врања.
У Доњем Крају су:
Вељићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 200 година са Косова дотеравши 1000 брава оваца.
Лукићи, славе Јовањдан. Дошли у пре 150 година из Вражогрнаца код Зајечара.
Чупићи, славе Аранђеловдан. Они су пореклом са Косова.
Бугарчићи, саве Никољдан. Доселили су се из околине Видина.
Војиновићи, славе Тодоровдан. Не зна се њихово порекло.
Нонићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, досељени из Дворишта.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.