Порекло презимена, село Витежево (Жабари)

7. новембар 2014.

коментара: 0

Vitezevo, crkvaПорекло становништва села Витежево, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Село је на обема странама потока Вичага који се више села улива у Бељеву.

Воде.

Извори су: Пицановицки Кладенац и Чикаоновицка Чесма.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара: Добриловац, Буњачко Поље, Буњак, Бела Вода, Репушинско Поље, Репушине, Коњушица (где се налазе трагови старог насеља), Крушар, Обрштур (где се налазе трагови старг насеља), Зли Поток, Лесково, Корњет (Дрењар), Бељево, Јелењак, Клин Поток, Селско Поље, Старчево Поље и Ступинско Поље.

Тип села.

Село се дели на Доњу Малу (где су куће најзбијеније), Крушар (одвојен од села), Одерковицку, Чикановицку и Пушњачку Малу.

У селу има 282 куће и 17 родова.

По харачком списку од 1819. године у селу је било 35 кућа и 69 порескиг глава. Године 1870. имало је 211 пореских глава.

Име селу.

По једном предању село је добило име по неком витезу, који се био одметнуо од цара, па се овде склонио. Кажу да је одатле и родом био. По другом предању ту су се још за царског вемена населила три витеза са породицама.

Старине у селу.

У Белој Води налазе се разни новци, велике опеке, велике мамузе, разне земљане рбине, велики бронзани кључеви, ханџари, топузи и др. Трагови старог насеља нађени су у Обрштеру и Коњушици.

 

Постанак села и порекло становништва.

На даншњем месту село је од пре 200 година. Пре тога је било у Јелењаку (Репушини) и звало се Јелењак. Данашње име село је добило по реченим витезовима (или витезу), који су напустили старо село и овде се настанили. Овамо су се поместили због тога што су им Кушиљевчани хтели да им заузму цео простор на коме је данашње село. И данас у Јелењаку има воћака, које су узгајане док је тамо било насеље.

Најстарији родови су: Одерковићи и Зајкерићи. Ови други су изумрли. Кажу да су били издајице и да их је стигла народна клетва. Матејићи су се доселили после претходних, који су при досељењу догонили две овце, једну је појео вук а од преостале су запатили преко 100 брава.

У Доњој Мали су:

Матејићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Зелене Баре (Балта – Верђе) пре 200 година.

Бећаревићи, славе Св. Петку. Не зна се њихово порекло.

У Одерковицкој Мали су:

Одерковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Ракинца код Пожаревца пре 250 година.

Трујићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се и они из Ракинца и са Одерковићима се сматрају да су један род.

У Чикановицкој Мали су:

Чикановићи и Курићи, славе Никољдан. Доселили су се из Јасенова пре 100 година.

Ковачевићи, славе Ђурђиц и Ђурђвдан. Доселили су се из Старог Аџибеговца (Старог Села). Били су Срби па се порумунили.

У Пушњачкој Мали су:

Пушњаци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Кушиљева пре 150 година, били Срби па се порумунили. Мисли се да су и они дошли са Одерковићима и Зајкерићима.

Пицулани, славе Малу Госпојину. На зна се њихово порекло.

Пиштољџићи, славе Михољдан. Дошли су из Јасенова.

У Крушару су:

Томићи, славе Јовањдан. Доселили се из Гладне.

Пауцићи и Робонићи, славе Велику Госпојину. Не зна се њихово порекло.

Савићи, славе Никољдан. Доселили су се са-из Хомоља.

Митровићи, славе Аранђелован. Не зна се ништа о њиховом пореклу.

Лазићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна им се порекло.

Одерковицкој Мали живе и две куће Цигана-Рома:

Џагићи, славе Ђурђевдан. Не зна се одакле су.

Лукарци, славе Св. Василија – Нову Годину. Доселили су се из Лукара код Јагодине.

Сеоска слва је Ђурђевдан а заветине: Петровдан, Спасовдан и Петак после Белих Поклада.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.