Порекло презимена, село Кукљин (Крушевац)

24. октобра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Кукљин, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Kukljin

Положај села.

Село се налази на самој Голи(ј)ској Морави, између Беле Воде и Јасике. Куће су на једној висоравни изнад Мораве, те су тако заштићене од поплава. Само је неколико кућа у равници. Како је притешњено са једне стране Моравом а са друге косом, која је паралелна са Моравом, те је врло издужено, тако да је у дужини око 6 а у ширини једва једна километар. Кроз село, за време киша, протичу ови потоци: Говедарац, први одозго, Дубоки Поток, Митицки Поток, Куњак и Буљинац. Сви ови потоци имају дубока корита, те се не изливају, али укопавањем наносе знатне штете околним њивама, јер опучавају-осипају земљу. Сем овога бујица наноси у село камен и шљунак, нарочито Доњу Малу, те се селу и нај тај начин причињава знатна штета. Морава пак, приликом изливања засипа околне њиве каменом и шљунком и опучава их. Северни део села је на пешчару а јужни на шљунку од макашиста.

Воде.

У селу се пије бунарска, изворска и моравска вода. Извора има четири, од којих је један безимени у Буредљима или Горњој Мали, други – звани Радићска Чесма код механе и суднице у Средњој Мали. Два су у Доњој Мали, који се зову Марков Извор* и Којинац. Ови извори не пресушују, нарочито је јак Марков Извор.

*Тако је назван по Марку Мијатовићу из Коњуха, који га је прокопао, радећи некада на кулуку.

Земље и шуме.

Сеоски атар је углавном преко Мораве, јер је у селу и више њега готово све под каменом. У равници је плодна кумсача, на којој особито добро рађа кукуруз а уствари је тако слаба да ни овас не може родити. Док није сушибуба уништила домаћу лозу били су чувени кукљански виногради, који су били на јужној страни именоване косе, особито у Церовцу испод Топољака. Преко Мораве прелази се на скели и чуни, што је доста тешко а и опасно када је велика вода. С тога појединци тамо на имањима имају салаше, где смештају кукуруз.

Шуме има на северној страни села. Има је и крупне и ситне а сва је граничева (белогора).

Тип села.

Куће су доста раштркане, нарочито у Доњем и Горњем Крају, тако да је средња удаљеност између појединих кућа по 150-200 метара. Село се дели на три краја или мале: Горњи Крај – звани Бурдељи, Средњи Крај – Кукљин или право село и Доњи Крај или Топољак. Горњи од Средњег Краја раздваја Дубоки Поток а Средњи од Топољака поток Буљинац. Испод Топољака у потоку Церовцу, лево идући Јасици, имају три куће. Прича се да је ту некада било веће село, старије од Кукљина, па је изумрло и раселило се.

У селу је 265 кућа и 348 пореских глава.

Име селу.

Село је добило ово име, по предању, што се ту прво чула кукњава или што се највише кукало за изгинулима на Косову. По другом предању што је ту Високи Стеван, враћајући се са војском из Русије, зашао једну окуку, те га Царица Милица, која га је гледала са куле у Крушевцу, изгубила из вида и узвикнучла: „куку, нема га“. По трећем пак што су му сељаци, због сиротиње и немаштине, навек кукали. Бурдељи су овако названи што су им становници дуго живели у буредљима (земуницама). Топољак је добио назив због многих топола, којих и данас има, нарочито у моравској равници.

Старине у селу.

На брду Градишту (420 м), које је скоро над Белом Водом, постоје развалине неког старог града, од кога је само сачуван зид висине пола метра. Град је у облику многоугаоника или неправилног круга а захвата простор скоро од хектара. Град је на врху брд и са њега је врло леп поглед на равницу Велике и Голијске Мораве. Сазидан је од пешчара, који се у околини налази. Недалеко од града постоји једна развалина, коју је пре неколико година нека баба прогласила за цркву. У граду и његовој околини налазили су се стари бронзани новци, који су се већ земљосали због рђе, те се лако распадају. Тих новаца, кажу, има колико омања коњска плоча. Један вис у Градишту зове се Стражарац. Прича се да је ту била некада кула и у овој стража, одакле су пазили на непријатеља да не пређе Мораву. Још се вели да се са те куле могла да види кула на Стражевици у Левчу.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је, по народном предању „било пре Косова“. Најпре је насељен прави Кукљан док су Бурдељи и Топољак насељени доцније.

У Горњем Крају су ове породице:

Митићи су досељени пре 100 година из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Бугарчићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Јанићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.

Жикићи су из Дупника код Ниша, славе Никољдан.

Сомовићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.

Попићи су из околин Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Великићи су из околине Крушевца, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Бељтавићи су из некаквог Бељака, славе Лучиндан и Марковдан.

Недићи су дошли пре 100 година из Жупе, славе Мратиндан и Аранђеловдан.

Смудићи су из Жупе, славе Св. Ћирила и Методија и Илиндан.

Стајићи су из околине Крушевца, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Јевтићи су из Топлице, славе Јовањдан.

Кованџићи су из околине Крушевца, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Ђокићи су из Топлице, славе Ђурђиц, Ђурђевдан у Алимпијевдан.

Милићевићи су из Жупе, славе Св. Мојсила и Св. Романа.

Минићи су из расинског округа, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Панићи су из Жупе, славе Никољдан.

У Средњој Мали су:

Ступљанци су из Ступња код Крушевца, славе Аранђеловдан и Трнову Петку.

Ђешићи су из Топлице, има их још и у Пољни и Рековцу у Левцу, славе Никољдан.

Перичићи су старинци. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Литрићи су овако названи с тога што им је предак био пијаница, испијао литре пића. Они су такође старинци, славе Пантелијевдан.

Радићи су старинци, славе Аранђеловдан и Трнову Петку.

Караклићи су из Рженице у Жупи, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Василијевићи си из Гркљана у расинском округу, славе Никољдан.

Милојевићи су из соко-бањског Читлука, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Мирковићи су из студеничког краја, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Котленићи и Стевићи су дошли из рудничког краја испод планине Котленика, славе Св. Мојсила.

Гајићи су старинци, славе Никољдан.

Дољанци су из Дољана код Крушевца. Има их у Белој Води. Славе Ђурђиц, Ђурђевдан и Алимпијеван.

Милетачићи су дошли шпре 100 годона из Жупе, славе Пантелијевдан.

У Топољаку или Доњој Мали су:

Милићарци су из околине Ниша, славе Аранђеловдан.

Мијаиловићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Буквићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.

Марковићи, не зна се одакле су, славе Никољдан.

Гајићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.

Вучковићи су из расинског округа, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Јеремићи су из Онашнице у крушевачком округу, славе Никољдан.

Станојевићи су из Велике Врбнице у Жупи, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Аладанци си из некаква Аладана или Аладања у Топлици, славе Никољдан. Има их у Церовцу.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине: Марковдан – за здравље стоке и Мали Спасовдан – ради родности винограда.

Гробље је једно и налази се у средини села.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.