Poreklo prezimena, selo Konjuh (Kruševac)

Poreklo stanovništva sela Konjuh, grad Kruševac – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo zauzima skoro sav prostor oko sastavaka triju potoka, od kojih je najveći Maricki Potok, zapravo Lazarevački Potok, koji teče zapadnim krajem sela. Drugi je Čolicki Potok ili Lekionac, ustvari Komaranski i Ljubavski Potok, koji teče sredinom sela. Ovaj se uliva u Čolicki ispod škole, a Čolicki i Maricki, ispod sela. Ovi potoci imaju duboka korita, te se retko kada izlivaju. Leti, pak, presušuju, te ostanu samo virovi. Seoske kuće su po krajnjim okomcima dvaju kosa, koje pružajući se od severa na jug kao i po dvema stranama, istočnoj i zapadnoj. A ima dosta kuća u ravnici. Selo je podignuto na posnoj žutoj peskuši i crvenkastoj ilovači.

Vode.

U selu se pije bunarska i izvorska voda. Ponajglavniji su izvori: Brđanska ili Maricka Česma na zapadnom kraju, Jovišnjačka Česma i Pekicki ili Čičanovski Izvor, koji nikada ne presušuju.

Zemlje i šume.

Seoski atar se pruža od severa na jug za 10 kilometara, ali je uzan, tako da nije širi od 2 kilometra. Izmešan je sa komaranskim i ljubavskim atarom. Zemlja je mešovita, ali je ima više jako slabe, naročito u moravskoj dolini.

Pored privatnih zabrana sa dosta dobro očuvanom gorom, ovo je selo, do posednjeg srpsko-turskog rata, imalo i zajedničku šumu u Konjuškoj Planini više Komarana ali je odmah posle rata izdeljena. I danas ima dosta šume, ali je sitna.

Tip sela.

Uopšte selo je zbijeno, ali je ta zbijenost ograničena na pojedine krajeve i familije. Najveća zbijenost je u Marickom Kraju. Selo se deli na krajeve i male, kao: Maricki, Čičalski, Čolicki, Jovišnjački i Piperski. Ovi krajevi nisu odvojeni, već su u blizini, jedan do drugog. Na južnom kraju sela je Grkovska familija (iz Piperskog Kraja) a na severnom Brđanska – Dugsteicka familija u Marickom Kraju.

-U selu ima 210 kuća i 265 poreskih glava.

Ime selu.

U narodu se priča da ovo selo dobilo ime s’toga što je ovde bila Konjušnica Cara Lazara.

Selo zovu još Konjuh a i Konjuse.

Starine u selu.

-Kakvih znatnijih ostataka starih naselja u selu i oko njega nema. U ključu pokraj Morave jedno mesto nosi naziv Kućište, gde su nekada bile kuće Staroga Sela.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ne priča se kada je ovo selo naseljeno, samo se zna da je nekada bilo južno, na samoj obali Golijske Morave, odakle se premestilo na današnje mesto, 3-4 kilometra severnije, po jednom pričanju što su mu Turci često dosađivali, po drugom predanju što ga je čuma (kuga) morila, po trećem što ga je Morava često plavila. To mesto se danas zove Kućišta. A na tom stariom mestu moralo je selo biti od starina, pošto u selu ima starinaca.

U selu su ove porodice:

–Nešići, slave Aranđelovdan, zimski i letnji.

–Radovići, slave Aranđelovdan, zimski i letnji.

–Marjanovići, slave Sv. Vrači.

–Čolići, slave Đurđevdan i Alimpijevdan.

Gore navedene porodice su starinarske, nepoznatog su porekla.

Doseljenici su:

–Babići i Grubači su doseljeni iz Kamenjače više Trstenika. Sa Đorićima iz Velike Drenove smatraju se kao jedan rod. Slave Jovanjdan.

–Kojići su se doselili sa Velikog Kosova, slave Nikoljdan.

Ove dve porodice su najstariji doseljenici u selu.

Noviji doseljenici su:

–Piperci su se doselili o Prvom Ustankom iz Crne Gore. Ima ih u Ljubavi i Komoranama. Slave Sv. Ćirila i Metodija.

–Grkovići su iz Crne Gore, slave letnje i jesenje Sv. Vrače.

–Munjići i Boškovići su iz Morače u Crnoj Gori, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

–Marići su se doselili o Karađorđevu Ustanku iz Stupnja u kruševačkom okrugu. Slave Đurđic i Đurđevdan. Ima ih u Kamenarima i Kruševcu.

–Veljkovići su došli iz Rasine a tamo iz Toplice a starinom su iz Prilepa u Makedoniji. Slave Đurđic i Đurđevdan.

–Brđani i Dugstevići su odakle i Veljkovići, sa kojima se, kao i sa Radićima u Velikoj Drenovi, smatraju kao jedna porodica. Slave Đurđevdan i Đurđic. Ima ih u Poljni u Levču, jedna kuća.

–Šukići su iz Mrmoša u kruševačkom okrugu a tamo su došli iz Toplice. Ima ih u Srednjem Krčinu i Kruševcu. Dve kuće slave Sv. Petku a dve Tomindan i Tominu Nedelju.

–Gajići su iz Toplice, slave Aranđelovdan.

–Jasnići su iz Župe, slave Nikoljdan.

–Simiću iz kruševačkog okruga, slave Nikoljdan.

–Kolarevići su iz Župe, slave Aranđelovdan.

–Kulurdići si iz nekakva Kulurdona u Staroj Srbiji, slave Nikoljdan.

–Lazarevići su iz kruševačkog okruga, slave Sv. Vrače.

Najnoviji doseljenici.

–Poljanci su došli pre 50 godina iz Poljne u Levču, slave Jovanjdan, zimski i letnji.

–Preveštanci si iz Prevešti u Levču, slave Aranđelovdan, zimski i letnji.

–Loćićani su iz Loćike u Belici. Slave Nikoljdan.

–Popovići si iz Gruže, slave Stevanjdan. Ima ih u Bačini, jedna kuća.

Selo ima osnovnu školu.

Slava je Drugi dan Trojica a zavetina Prokopov-dan – protiv grada.

Groblje je jedno i nalazi se iza Čičalske Male, na istočnoim kraju sela.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.