Порекло презимена, село Коњух (Крушевац)

21. октобар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Коњух, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Konjuh, mapa

Положај села.

Село заузима скоро сав простор око саставака трију потока, од којих је највећи Марицки Поток, заправо Лазаревачки Поток, који тече западним крајем села. Други је Чолицки Поток или Лекионац, уствари Комарански и Љубавски Поток, који тече средином села. Овај се улива у Чолицки испод школе, а Чолицки и Марицки, испод села. Ови потоци имају дубока корита, те се ретко када изливају. Лети, пак, пресушују, те остану само вирови. Сеоске куће су по крајњим окомцима двају коса, које пружајући се од севера на југ као и по двема странама, источној и западној. А има доста кућа у равници. Село је подигнуто на посној жутој пескуши и црвенкастој иловачи.

Воде.

У селу се пије бунарска и изворска вода. Понајглавнији су извори: Брђанска или Марицка Чесма на западном крају, Јовишњачка Чесма и Пекицки или Чичановски Извор, који никада не пресушују.

Земље и шуме.

Сеоски атар се пружа од севера на југ за 10 километара, али је узан, тако да није шири од 2 километра. Измешан је са комаранским и љубавским атаром. Земља је мешовита, али је има више јако слабе, нарочито у моравској долини.

Поред приватних забрана са доста добро очуваном гором, ово је село, до поседњег српско-турског рата, имало и заједничку шуму у Коњушкој Планини више Комарана али је одмах после рата издељена. И данас има доста шуме, али је ситна.

Тип села.

Уопште село је збијено, али је та збијеност ограничена на поједине крајеве и фамилије. Највећа збијеност је у Марицком Крају. Село се дели на крајеве и мале, као: Марицки, Чичалски, Чолицки, Јовишњачки и Пиперски. Ови крајеви нису одвојени, већ су у близини, један до другог. На јужном крају села је Грковска фамилија (из Пиперског Краја) а на северном Брђанска – Дугстеицка фамилија у Марицком Крају.

-У селу има 210 кућа и 265 пореских глава.

Име селу.

У народу се прича да ово село добило име с’тога што је овде била Коњушница Цара Лазара.

Село зову још Коњух а и Коњусе.

Старине у селу.

 

-Каквих знатнијих остатака старих насеља у селу и око њега нема. У кључу покрај Мораве једно место носи назив Кућиште, где су некада биле куће Старога Села.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не прича се када је ово село насељено, само се зна да је некада било јужно, на самој обали Голијске Мораве, одакле се преместило на данашње место, 3-4 километра северније, по једном причању што су му Турци често досађивали, по другом предању што га је чума (куга) морила, по трећем што га је Морава често плавила. То место се данас зове Кућишта. А на том стариом месту морало је село бити од старина, пошто у селу има старинаца.

У селу су ове породице:

Нешићи, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.

Радовићи, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.

Марјановићи, славе Св. Врачи.

Чолићи, славе Ђурђевдан и Алимпијевдан.

Горе наведене породице су старинарске, непознатог су порекла.

Досељеници су:

Бабићи и Грубачи су досељени из Камењаче више Трстеника. Са Ђорићима из Велике Дренове сматрају се као један род. Славе Јовањдан.

Којићи су се доселили са Великог Косова, славе Никољдан.

Ове две породице су најстарији досељеници у селу.

Новији досељеници су:

Пиперци су се доселили о Првом Устанком из Црне Горе. Има их у Љубави и Коморанама. Славе Св. Ћирила и Методија.

Грковићи су из Црне Горе, славе летње и јесење Св. Враче.

Муњићи и Бошковићи су из Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Марићи су се доселили о Карађорђеву Устанку из Ступња у крушевачком округу. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Има их у Каменарима и Крушевцу.

Вељковићи су дошли из Расине а тамо из Топлице а старином су из Прилепа у Македонији. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Брђани и Дугстевићи су одакле и Вељковићи, са којима се, као и са Радићима у Великој Дренови, сматрају као једна породица. Славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Има их у Пољни у Левчу, једна кућа.

Шукићи су из Мрмоша у крушевачком округу а тамо су дошли из Топлице. Има их у Средњем Крчину и Крушевцу. Две куће славе Св. Петку а две Томиндан и Томину Недељу.

Гајићи су из Топлице, славе Аранђеловдан.

Јаснићи су из Жупе, славе Никољдан.

Симићу из крушевачког округа, славе Никољдан.

Коларевићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.

Кулурдићи си из некаква Кулурдона у Старој Србији, славе Никољдан.

Лазаревићи су из крушевачког округа, славе Св. Враче.

Најновији досељеници.

Пољанци су дошли пре 50 година из Пољне у Левчу, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Превештанци си из Превешти у Левчу, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.

Лоћићани су из Лоћике у Белици. Славе Никољдан.

Поповићи си из Груже, славе Стевањдан. Има их у Бачини, једна кућа.

Село има основну школу.

Слава је Други дан Тројица а заветина Прокопов-дан – против града.

Гробље је једно и налази се иза Чичалске Мале, на источноим крају села.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dejan

    Ovo nema veze sa vezom. Mnoge familije se i ne pominju a i o ovim što pišete nisu tačni podaci….