Порекло презимена, село Каленовац (Јагодина)

13. октобар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Каленовац, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Kalenovac

Положај села.

Каленовац ј испод самог Великог Врха, између потока Каленовчића и Врела, на једној доста стрмој страни окренутој више југоистоку. Долази у ред највиших села овог краја – 410 метара надморске висине.

Воде.

Пије се изворска вода. У сели има и два бунара. Извори су: Врело, Бучина, Стеванов Извор, Љубомиров Извор, Танасков Точак, Милосављев Точак, Милојев Точак и још неколико мањих и безимених извора.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су у местима: Орнице, Баре, Градиница (Граденица), Крчевина, Баталија, Велика Њива, Стари Виногради, До’, Крушар и Пашњаци. Њиве и шуме су у местима: Чукара (брдо), Црквина, Метаљка (брдо), Бели Извор, Грађа (Ограђа), Косињак (брдо), Шупљ Камен, Под Црни Врх и Испод Гробља. Шума је у Великом Врху а сеоска утрина на Павловом Брегу.

Име селу.

По једном предању село је добило име по неком градићу, који се звао Каленовац а налазио се на Великом Врху, одмах више села. По другом предању тако је названо због многих калемова (окаламљених воћки), па се некада звало Калемовац. По трећем добило је име по калуђерима, који су ту некада становали.

Старине у селу.

Испод села су рушевине од старе цркве, за коју се прича да је била манастир. И данас од ње има камења и опека (цигала). Више села, на Велико Врху, има остатака градића или замка.

Тип села.

Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене а пружају се према положају села.

Каленовац има 51 кућу, 6 родова и 207 становника.

 

Порекло становништва.

Родови су:

Александровићи и Јарчевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година као први досељеници. Стари Петар Јарац, отац Александров, носио је велику браду, па су га по томе назвали „Јарац“.

Панићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања 10 година после Јарчевића, са којима се сматрају као један род. Има их у Горњем Рачнику и Пољни у Левчу.

-Јанковићи и Кулизићи, славе Св. Мина – Мратиндан. Доселили су се пре 130 година из Драгошевца од рода Веселиновића, где их има и данас.

Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из тимочког краја пре 130 година.

Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Род су са Петровићима.

Миловановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Горњег Штипља пре сто година а тамо из околине Ниша.

Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина је Недеља пред Цвети, за здравље стоке.

Гробље је на североисточној страни од села, према штипаљској механи.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Borko

    Odakle se doselila porodica Milivojevic u selo kalenovac slavi slavu sv.arandjel