Порекло презимена, село Црнче (Јагодина)

Порекло становништва села Црнче (по књизи Црнча), gрад Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Куће овог села су испод Црног Врха са једне и друге стране Црначког или Сувог Потока или Млаке. Он пресушује, али када се после киша или топљења снегова учини знатну штету. Село је окренуто више југоистоку.

Воде.

Пије се бунарска и изворска вода. Има више извора примитивно израђених, без имена и једна чесма, Чубурак.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су на местима: Бара, Раскрсница, Изворак, Церјак, Грабак, Топола, Башче и Таван. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Рупчина, Црначко Брдо, Шибовити Поток, Каленовачко, Чукарић (брдо), Мали Врх (брдо), Стража (брдо). Заједнича утрина је у Малом Врху.

Тип села.

Село се дели на Горњу и Доњу Малу, које су једна од друге удаљене око километар и по.

Име селу.

По једном предању село је добило име по Црногорцима, који су га прво населили; по другом тако је названо због црне шуме, земље и камења; по трећем због Црног Врха испод кога је; по четвртом што је некада ту било много срна да су их жене обрамицама тукле, па се због овога село прво назвало Срнча па потом Црнче (Црнча).

Старине у селу и његови знаменити људи.

На Малом Врху има старих гробова за која се не зна из ког су времена. Из овога села је кнез Милоје и кнез Панта (Пана) Тодоровићи, Ћуковићи.

Постанак села и порекло становништва.

Село је некада било више Деонице, уз реку Топола, па је отуда премештено одмах после Првог устанка на даншње место, где су биле појате – трла.

Црнча има 129 кућа, 13 родова и 705 становника.

Родови су:

–Павићи, Трањићи, Ћуковићи и Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се пре 200 година из Беле Реке од Топлице а тамо са Косова. Али неки кажу да су пореклом из Црне Горе. Из овог рода је био кнез Милоје и његов брат „коџа“ Панта (Пана).

–Радосављевићи и Газиверићи, славе Никољдан. Доселили су се из села Врбице (Тимок) одмах после Тодоровића и Ћуковића. Названи су тако што је некио њихов предак погазио веру – заклетву, јер је издао Србе Турцима.

–Томићи, Миљковићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Они су од Васојевића из Црне Горе, досељени овде пре 200 година.

–Петровићи и Чуљковићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Топлице када и Павићи (Тодоровићи) са којима се сматрају да су један род.

–Попићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. И они су из Топлице и дошли су када Павићи и Чуљковићи са којима се сматрају да су један род.

–Голубовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре 150 година.

–Тодоровићи други, славе Св. Петку. Доселили су се из Црне Горе пре 150 година.

–Николићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице, преко Левча пре 150 година. Има их у селу Мотрић, Левач.

–Јевтићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова преко Топлице и Копаоника пре 150 година. Са Жуњићима у Рековцу сматрају се да су један род.

–Стошићи, славе Никољдан. Доселили с из околине Врања пре 130 година.

–Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Стошићи.

–Бркићи, славе Илиндан. Доселили се из Топлице пре 120 године.

–Милојевићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када су дошли.

Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Благовести – за здравље живине и Игњатијевдан – за здравље стоке.

Гробље је на јужној страни села.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.