Порекло презимена Гојић Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло: Презиме Гојић упућује на порекло из околине Дечана са Косова већ у 14. веку. Поред Дечана, презиме Гојић се ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло: Презиме Гојић упућује на порекло из околине Дечана са Косова већ у 14. веку. Поред Дечана, презиме Гојић се Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Илија Шикман » Порекло презимена Гојић

Порекло презимена Гојић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

Порекло: Презиме Гојић упућује на порекло из околине Дечана са Косова већ у 14. веку. Поред Дечана, презиме Гојић се евидентира у Рашкој па и у данашњој северној Албанији. Не искључује се ни препоставка да су Гојоћи из Црне Горе од Бјелопавловића или са Таре. У околини Дубровника, презиме Гојак се спомиње 1372. године. Касније, 1415. године спомиње се херцеговачка фамилија Гојаковић који су вероватно потомци ових Гојака. Гојака (Гојаковића) има у области Таре у селима Грачаница и Гојаковићи (Мојковц). Наводно су пореклом од Куча од братства Дрекаловића. Крсна слава је општа кучка слава Свети Никола. У Грачаници их има и поисламљених, али знају за своје сродство са непотурченим презимењацима.

Шематизном Дабробосанске митрополије Гојићи су регистровани са 5 слава: Арханђел Михаил у епархијама Приједору, Дурђевдан, Ведовица (Дубица), Љубија (Приједор), Осиња и Радњадоња (Тешањ), Ђурђиц у Бусновци и Љубија (Приједор), Никољдан у епархијама Винска и Лијеска (Дервента) те Симеон Богоприм, Детлак и Радњадоња (Тешањ). Спадају у такозвану трећу групу презимена што упућује да су од различитих родова.

Евидентирани Гојићи у Поуњу су пореклом са Кордуна. Вероватно су у вези са својевременим пресељавањем српског становништва са простора Босанске Крајине на Кордун, па њихов повни повни повратак у Поуње.

Гоићи у Славонији су са славом Роџерство Пресвете Богородице (Мала Госпојина). Ове Гоиће Турци су раселили са Космета у Босну, па у Славонију.

Порекло презимена: Гојак је старо српско име, забележено у дечанским хрисовуљама (као и Гоја, Гојан, Гојило, Гојимир, Гојислав, Гојишта, Гојишић, Гојтан и Гојко), што значи да је у првој половини 14. века било омиљено и често на местима дечанског манастира, а несумљиво и у другим крајевима: Рашкој, Босни, Хуму, Зети, па и данашњој северној Албанији. Поред поменутих, наведено је и име Гојић што говори у прилог да је презиме патронимичног порекла настало градњом од имена Гој-а-ић, или је чак име Гојић узето за презиме. Према др Велимиру Михајловићу „Српски презименик“ презиме Гојић забележено је у Пражницама на острву Брачу 1668. године. савремено је презиме у Бору (Србија) и Врбасу (Бачка). У Хрватској се налази у околини Слуња, Подравске Слатине, Нове Градишке и Костајнице. Основа је лично име Гојо које има само савремене потврде или Гоја (Вуков рјечник 1852. године).

Миграција: Правац миграције Гојића (Гоића) иде из околине Дечана, са Косова и данашње Црне Горе према Херцеговини и Босни. Правац миграције у Хрватској у прошлом веку био је Босански Нови и Приједор у Загреб и Сисак.

Распрострањеност: Милан Карановић у Поуњу Босанске Крајине, 1922. године региструје Гојиће у:

Крндија (Цазин)-Гојићи 2 куће, (2 куће у Агића Крндији), слава Никољдан. Дошли из Кордунског Лесковца (Кордун). Пред Други светски рат у Крндији су забележене три породице Гојића са 13 чланова. После рата нико се од преживелих чланова није вратио на попаљена кућишта. Данас је на тим кућиштима џамија.

Шврачково село (Врховине-Лика)-Гојићи 1 кућа, славе Митровдан. Дошли из Плашког.

У месту Добропољана на острву Пашману Гоићи су пописани 1446. године

У Црној Гори присутно је презиме Гојић у Горњој Ластви (Тиват) као и Гоић у Полијачи (Будва) и Лазница из (Пиве).

Према попису становништво у Руми (Срема) у засеоку Павлоцима Гојићи су пописани 1736. године.

У данашњој Србији евидентирано је 155 породица Гојића у 48 насења. Највише их је у Београду 45, Новон Саду 18, Инђији 12, Апатину 7, Жабљу 7, Бач 5 и у осталим местима од 1 до 4 породице.

Данас је Гојића у Републици Српској евидентирано 119 породица и то: у Бања Луци 34, Дервенти 19, Добоју 19, Козарској Дубици 2 Лакташима 1, Новом Граду 25, Петрову 1, Приједору 16 и Прњавору 2.

У Хрватској су Гојићи претежно Срби из Босанске Посавине, али су често и Хрвати. Највише их је било у Босанском Новом. Данас у Хрватској живи око двеста Гојића у 80 породица. Средином прошлог века било их је око 100, а данас их је двоструко више. Присутни су у већини жупанија, 35 општина и 42 насеља, знатно више у урбаним срединама око71%. Највише их је у урбаним срединама, Загреб 60, Сисак 30, Вуковар 10, Пазин 6 и Стотин 6.

Познати:

– Душан Гојић 1953

– Мирко Гојић инжењер и научник 1960 Босански Нови

– Маринко Гојић 1961 Загреб

– Дарко Гојић лекар 1963 Босански Нови

Извор:

– Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“ 1925. године

– Гојко Кнежевић „Удбина и њена села“, (стр. 203-205)

– Јован Ерор, сарадник портала „Порекло“

– Прилози Касносредњовјековној антропонимију отока Пашмама


Коментари (3)

  • Eрор

    Извор за Павловце (општина Рума) је књига „Попис становништва Срема током 18. века“, Живан Сечански. Друго, моја сугестија да се у изворима наведе и интернет страница http://www.imehrvatsko.net ако се већ користе подаци са те странице, иако сами подаци на тој страници често нису потпуно тачни.

    Одговори
  • Luka

    Гојић , Сврачково Село је насељено мјесто у Лици, у општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватскa, славе Марковдан, 8. мај, молим Вас да исправите аутора текста, хвала унапред.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top