Порекло презимена Вукелић Reviewed by Momizat on . Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло рода Вукелић је из околине Прилепа у Македонији. Из Македоније у сеобу крећу око 1522. године. У 16. веку ев Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло рода Вукелић је из околине Прилепа у Македонији. Из Македоније у сеобу крећу око 1522. године. У 16. веку ев Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Илија Шикман » Порекло презимена Вукелић

Порекло презимена Вукелић

Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

Порекло рода Вукелић је из околине Прилепа у Македонији. Из Македоније у сеобу крећу око 1522. године. У 16. веку евидентирани су у Херцег Новом у данашњој Црној Гори од рода Бјелопавловића. Из Херцег Новога су се иселили. Даље се расељавају по Херцеговини, Босни, крећу се према Далмацији и преко Лике долазе све до Горског Котара. Углавном из Лике прелазе у Босанску Крајину. У Херцеговини и Лици прихватају католичку веру.

Петар Рађеновић у љетопису трубарско-осредачке парохије пише о Родићима, најмногобројнијем племену у Трубару. Пореклом су из Херцеговине и одатле се населе најпре у Бјелај (између Петровца и Кулен Вакуфа). Ту нешто скриве па су испред турске власти морали побећи у Плавно у Далмацију. После неког задржавања у Плавну, поново пођу у Босну и задрже се ближе граници у селу Трубару, на два места: у Дугопољу и под Вучјаком. Долови у то време нису били насељени. Прича Родиће доводи у везу са још шест племена. Прича каже да је из Херцеговине између 1722. и 1772. године доселила једна породица у ове крајеве било у Бјелај или Плавно. Ради се о оцу са девет синова од којих је седам поженио и по њиховим именима настали су нови родови. Сви су живели на овом простору и сви служе једно крсно име Светог Аранђела.

Прота Симо Стојановић у „Бијографији житељства парохије маринске“ 1894. године бележи о пореклу ове велике групе родова да су се звали Кривокуће када су становали на Бјелају ниже Петровца. Друга прича се везује за исту браћу а по осмом брату Вуку остану Вукелићи. Сви славе једно крсно име Светог Аранђела Михаила. Дамјан Родић из Трубара под Уилицом планином додаје да су од „Мацедоније“ кренули у Херцеговину око 1522. године (пре 400 година), па су одатле прешли у Далмацију на Плавно око 1622. године (пре 300 година). Из Плавна иселе се на Попину под брдо Поштаке око 1772. године. Тада је Попина била пуста. Свештеник Стојсављевић из Далмације на Далматинском Косову рече да су његови стари од некакве „Црне Воде“ код Прилепа досели у Врљику.

Према Шематизму Дабробосанске митрополије нема пописаних Вукелића, али су пописани Вукепићи (очито да се ради о погрешно уписаном презимену и да се овде ради о Вукелићима) са седам крсних слава, чиме се убрајају у такозвану трећи гругу презимена што указује на различито порекло.

Становници насеља на морској страни Велебита су у другој половини 17. века припадали православној вери. Деловањем сењског ахиђакона и канонила, касније жупника брињског Месића, места са српском већином око Карлобага: Јабланац, Цесарица и Луково Шугарије су преведена на католицизам. Покатоличење је спроведено и на другој страни Велебита: у Оштаријама, Брушанима, Пазаришту и Трновцу. Једино Трибањ дочекује модерно доба као православна оаза у већинској римокатоличкој средини. Трибањ је заправо „остатак остатка“ некада знатне православне и српске заступљености на наведеним просторима. Етнограф Васо Бановић у књизи „Гацка долина с околним пољима“ утврдио је да су православног и српског порекла и Трибањска породица Вукелић. Овде је карактеристично да су мештани Трибња говорили икавским изговором српског језика.

У званичним млетачким документима и подацима римокатоличке цркве Велебит је планина са многим топонимима, са јасним ознакама на картама, упућују на православне Србе. Ради се подручју Велебитског канала. Сењско-модрушки бискуп Брајовић 1700. године пише папи Клименту у Рим да је повољан тренутак да се „грко-несједињени становници“ и „јер немају свога духовника“ преведу у римску цркву.

Из рода Вукелића многи чланови породица у Војној крајини су служили као граничари и одређен број одликован различитим ордењем.

Веома је бројан буњевачки род Вукелића. Налазе у Дрежници, Вукелића Драги, Кутерову затим у Кланцу, Мелницама и Жутој Локви.

Буњевачко презиме Вукелић, у Суботици је од 1686. године, а у Сомбору од 1715. године. У Подгорју и у Лици Вукелићи су католици и православци. Вероватно православни су прешли у католичанство око 1700. године. Ради се о потомцима неретванског властелина Гргура Владимировића-Рукавине.

Да су и православни и католици у Лици једног порекла саопштио је Исајло Рајчевић, свештеник у личкој Средњој Гори, а родом из Смиљана у Лици. Три су српска православна рода у горњо-карловачкој епархији. Православни су у западној Босни и у босанској Посавини. У Босни је шест села с именом Вукелићи, четири у западној Босни, сва православна, а два у средњој Босни, од њих је једно православно, а једно муслиманско.

У Хрватској су Вукелићи данас често Хрвати, добрим делом из Сења, а у мањем броју су и Срби (околина Слуња). Сразмерно највише Вукелића у протеклих стотину година рођено је у Алану код Сења, где се сваки трећи становник презивао Вукелић. У Хрватској данас живи око три хиљаде Вукелића у више од хиљадудвеста домаћинстава и по бројности презимена је на 89. месту. Средином прошлог века било је приближно четири хиљаде, па се њихов број до данас чак смањио за једну четвртину. Последица оваквог односа јесте исељаваље Вукелића Срба после грађанског рата у Хрватској и хрватске „Олује“ 1995. године и њихово насељавање у Србију пре свега у Војводину

Према попису становништва из 2001. године у Хрватској живи 3.224 носиоца презимена Вукелић у 308 места.

Порекло презимена

Вукелић је презиме у Србији које припада категорији презимена са завршетком -ић. По популарности у Србији, презиме се позиционира на 585 место. Вукелићи су добили презиме по Вуку, српском имену, што значи да је презиме патронимичког порекла. Код Хрвата нема имена Вука, али имају презиме Вукeлић, што упућује да су њихови преци имали српска имена и били су Срби.

О настанку презимена писао је 1894. годие прота Симо Стојановић парохије Марунска. Од 9 браће, Вук је био 8. Славе Арханђела Михаила. Довољно је обратити пажњу да су добили презиме по Вуку, српском имену. Јасно је откуд данас неки Хрвати и Буњевци немају људи са именом Вук, али се презивају Вукелић и слично. Истина је увек сасецање корена, али су њихови преци имали српска имена и били су Срби. Презиме Вукелић забележено је у селу: Личу (Лика) 1627. године, затим у попису Срба у Огулину 1644. године, Широкој Кули (Лика) 1690. године, у Шиду (Срем) 1799. године, у Бачкој: Лалићу 1783. године, Сомбору 1720. године, Футогу 1728. године, у Далматинској Подгори у 17. веку, у селу Кнежевцу код Београда, затим у следећим селима области Поуња: у Пишталинама, Бугару, Тршцу и Црнаји. У основи је лично име Вукела, у Модруши код Срба граничара записано је 1644. године. Тешко је рећи који од ових примера садтжи и турску реч viikela у значењу министар, али таква могућност свакако постоји.

Миграција

Миграција Вукелића највероватније иде из околине Прилепа (Македоније), преко Црне Горе у Хецеговину. Један огранак иде на Бјелај у Босну. Преко Херцеговине и Босне мигрирају у Далмацију. Одатле се крећу у Лику и већим делом уз Велебит се крећу дубље у Лику све до Горског Котара. Лика је матица Вукелића у Босанској Крајини.

Главни миграцијски правци Вукелића, у Хрватској, у прошлом веку забележени су из Сења у Ријеку те из Сења и Госпића у Загреб.

Распрострањеност

Први пут Вукелићи се спомињу у историјским документима 1627. године у Личу (Горски Котар), где су се доселиле две породице. Вукелића у Лици је настањено са 226 кућа: Биљевина (Свети Јурај) 25, Брушани 1, Госпић. 4, Канижа 1, Кланац (Пазариште) 4, Доњи Косињ 69, Красно (Свети Јурај) 41, Крушцица (Пазариште) 15, Кутерово (Оточац) 3, Липе (Госпић) 8, Мелинац (Брлог) 3, Лички Нови 2, Ново Село (Билај) 1, Оточац 1, Раковица (Јабланац) 5, Сењ 7, Столац (Свети Јурај) 3, Широка Кула 2, Шумачица (Оточац1), Воларице (Свети Јурај) 26, Жута Локва 2 и Вукелић планина (Сењ) 1.

Вук Милеуснић, кнез братства Милеуснића из Лике добија дозволу од повереника за насељавање Лике и Крбаве августа 1690. године да насели са 40 породица подручје Широке Куле и заузме земљу на уговор. Тада се на то подручје међу осталим породицана насељавају и Вукелићи. Из Широке Куле насељене породице раселише се широм Лике и Крбаве посебно на подручје Срба и Доњег Лапца. Лаудонов је многим Милеуснићима давао своја презимена, па су матице православне црве епархије широкулске из 1788. године пуне „Лаудонових презимена“ па су тако и Вукелићи презиме од Милеуснића. Дакле ови Вукелићи воде порекло од Милеуснића и славе једну крсну славу, Светог Николу.

Према попису становништва из 1930. године у Лици су Вукелићи живели у: Косињу 60 породица, Подгорју 60 породица, Красну 40 породица, Пазаришту 25, Крмпотама 13, Госпићу 12, Кутереву 7 и у Личу (Горски Котар) 3 породице.

Постоје две веће родовске заједнице презимена Вукелић: Вукелићи Буњевци насељени у сењском залеђу (Алан, Јабланац и Красно и Вукелићи Срби насељени у Плашчанском пољу (Зебић, Латин, Плашки) у Дрежничко пољу (Трбовићи, Горња Дрежница и на Кордуну (Тоболић).

Из Далмације, у 17. веку, Вукелићи Буњевци насели су се у Лич и Мркопаљ. После су се расели у Приморје (Алан и Крмпоте) и Подгорје (Биљевина и Воларице код Светог Јурја). Из Биљевина и Воларица насељавају се у Красно, Доњи Косињ и Кутерево. Од Косињских Вукелића порекло воде Вукелићи у Кланцу, Липама, Госпићу, Мелинцима и Жутој Локви. У Огулинско-модрушкој долини Вукелићи се спомињу 1630. године, а у Оштаријама као војници пописани су 1699. године. У Оштаријама, у засеоку Равнице, Вукелићи су развили своје матично насеље. Данас Вукелићи у Хрватској живе у Подгорју, Оштаријама, Сењу, Алану, Красну, Косињу, Кутереву, Пазаришту и Госпићу, а доста их има у разним местима Славоније.

Вукелићи Буњевци први пут се спомињу 1627, године у селу Лич код Фужина у Горском Котару. Досели су се из старог буњевачког насеља северно од Задра, данашња села Медвиђа, Крушево, и Јасеница. Када је Лика ослобођена од Турака 1689. године, Вукелићи прелазе у многа личка насеља, укључујући и Косињ Доњи. Ту се спомињу 1702. године. Вукелићи су стекли и племство.

Већ у 19. веку добар број породица Вукелић се иселио у Америку и друге преокенске земље, а прво иселење забележено је 1896. године.

Милан Карановић у „Поуње у Босанској Крајини“ бележи Вукелиће у:

Бугар (Бихаћ)-Вукeлић 5 кућа, слава Ђурђевдан. Дошли из Јасенице (Лика) пре окупације 1878. године.

Пишталине (Крупа)-Вукелић 1 кућа, слава Ђурђевдан. Дошли жени у кућу из Лике пре окупације 1878. године.

Црнаја (Цазин)-Вукелић, л кућа (1 кућа на Крешеву). слава Никољдан. Доселили са Кордунског Љесковца (Кордун) одмах иза окупације 1878. године.

Тржац (Цазин)-Вукелић 1 кућа (1 кућа у Тржачким Раштелима), слава Ђурђевдан. Дошли из Кордунског Љесковца (Кордун) 1918. године.

Буковица (Цазин)-Вукелић 1 кућа, слава Ђурђевдан. После Другог светског рата на кућиште Милинковића населила се Анђа, удовица Милана Вукелић из Смрдана (Ћоралићи). Породица се 1970. године преселила у Бешку (Војводина).

Врело (Липљан-Косово) Село је основано или обновљено најпре 1864. колонизовањем Черкеза. Приближавањем Србије Косову у рату 1877-78. године, сви су се они (око 50 кућа) иселили у дубљу унутрашњост Турске, а на њихово се место доселили мухаџири из ослобођене Топлице, само у мањем броју (15-20 кућа), мање но што је било Черкеза. Па и ти мухаџири су се ускоро почели расељавати, тако да их је при ослобођењу од Турака било само 4-5 кућа. А по поменутом ослобођењу и оне су се раселиле, тако да је по Првом светском рату створена садашња колонија на пустом насељу. Поред осталих, 1923. године из Лике су се налика и једна кућа Вукелића.

Кнежевац (Раковица, Београд) За један део становништва овог насеље не зна се откуда су дошли. За други део се мисли да су из северозападне Старе Србије. Богић је забележио да је насеље Кнежевац „постало у позније време, а људи су у њега дошли из Арнаутлука, Босне и Драгачева“. Остале породице су доселиле касније и у новије досељенике спадају и Вукелићи пореклом из Босне, слава Симеудан.

Вукелићи су присутни у свим жупанијама Хрватске, у укупно 181 општини и 323 насеља, претежно у урбаним срединама (66%). Данас их највише живи у Загребу (550), Ријеци (350), Сењу (160), Карловцу (70) и у Госпићу (70).

У Босни и Херцеговини Вукелићи су настањени у 23 насеља са 131 домаћинставом. У Федерацији БиХ живи 11 домаћинстава у 6 насеља, а у Републици Српској 120 домаћинстава у 17 насеља. Преко 100 домаћинстава Вукелића живи само у Бања Луци.

Данас у Србији живи преко шестинапедесет Вукелића у преко 70 насеља. Највише их живи у Београду (200), Новом Саду (70), Сомбору (63), Суботици (39), Сремској Митровици (19), Руми (19), Бајмоку (15) и Инђији (15). Осим мањег броја који живе у централној Србији, највише су настањени на подручју Војводине, на коју су територији населили из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Познати:

– Мирослав Вукелић Месалов, 1851. године, загонеташ

– Звонимир Вукелић, 1876, новинар, књижњвник, хумориста

– Петар Вукелић, високи официр личке граничарске пуковније

– Лавослав Вукелић, песник 1839

– Миливој Вукелић, писац 1872

– Звонимир Вукелић, новинар 1875

– Петар Вукелић, друштвени радник 1901

– Милка Вукелић, керамичарка 1909

– Едуард Вукелић, ветеринар-хирург

– Саво Вукелић, генерал-потпуковник ЈНА 1916

– Миховил Вукелић, спец.медицине рада, универ. професор 1931

– Владимир Вукелић, економист и привредник 1936 Стари Грабовац

– Звонимр Вукелић, инжењер и научник 1942 Бања Лука

– Иван Вукелић, дужносник 1954 Патковац

– Јосо Вукелић инжењер, универ. професор и пом.министра 1955 Сењ

– Весна Вукелић, инжењер 1957 Огулин

– Бранко Вукелић, политичар, градоначелмик, министар 1958 Церовац (Карловац)

– Зоран Вукелић, инжењер 1961Загреб

– Ана Вукелић, универ.професор математике 1973 Скопље

– Филип Вукелић, културни радник 1980

 

ИЗВОРИ:

Риста Т. Николић „Околина Београда“ Насеља Српских Земаља (књига 2)-Српски Етнографски Зборник (књига V), Београд 1903.

Атанасије Урошевић, „Косово“, НУБ „Иво Андрић“, Приштина, 2006. година

Александар Маринковић, „Буњевци“

Милан Дивјак Лички,“ Лички Биљези“ (садашња и стара презимена), Нови Сад, књига у рукопису

Милан Дивјак Лички „Личком календару за сваку годину“

Васо Бановић „Гацка долина с околним пољима“ издање Главног савеза српских земљораднички задруга, Загреб 1932.година

Енвер Љубовић „Грбови племства Лике, Гацке и Крбаве, 2003. година

Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“ 1925. године

Петар Рађеновић „Љетопис трубарско-осредачке парохије“

Симо Стојановић „Бојографија житељства парохије маринске“ 1894. године

Др Велимир Михајловић „Српски презименик“

imehrvatsko.net


Коментари (8)

  • Aleksandar I1

    Какви православни Вукелићи у Трибњу, какви бакрачи??? Нит’ је Трибањ сав православан, нит’ је тамо икада било Вукелића.

    Одговори
  • Илија

    Александре,
    Небих коментарисао Ваш коментар, али бих Вас само упутио на наведену литературу од етнографа Васе Бановића „Гацка долина с околним пољима“ издање Загреб, 1932. године, где се поред породица Дошен, Узелац, Пејановић, Бабић, Анић, Биондић наводи и породица Вукелић. Поздрав.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Али сте га ипак прокоментарисали 🙂
      Не морам да читам било какву литературу када је у питању велебитско село Трибањ. Тамо никада није било Вукелића, чак ни у усменом предању. Нема их ни 1709. године, нема их ни у матичним књигама православних с почетка 19. века. Додуше, Бановић је вероватно побркао насеља сличног имена или чак презимена Вукелић и Вукић.

      Одговори
  • Eрор

    Мене интересује где се могу пронаћи подаци који се у тексту наводе као „Према попису становништва 1930. године у Лици…“ ? Да ли је реч о грешци и подацима који су уствари из пописа 1948. или постоје негде објављени и подаци из пописа са презименима за 1930. годину?

    Одговори
  • VUKELIC

    Ovde nedostaje mnogo podataka o poreklu i mestima gde su naseljeni Vukelici u Lici ,nigde nespominjete Vukelice u Lickoj Jesenici .

    Одговори
    • Уредник

      Поштовани,
      хвала на јављању и информацији о Вукелићима из Личке Јасенице. Било би драгоцено да нам овде напишете понешто о овом роду, коју славу славите, имена неких Вукелића и слично. Морате разумети да ми не знамо све. Наша идеја је да се ове странице стално надопуњују новим подацима и очекујемо од свих да томе дају свој допринос. Свако добро.

      Одговори
      • Simo

        Postovani,

        ne bih se preterano upustao u raspravu ali bih zeleo ukazati na neka svoja saznanja koja vremenski precizno nemogu obrazloziti a vezana su za prezime Vukelic,pravoslavne veroispovesti,Djurdjevdan slava i Plaski kao mesto, da su bili trgovci stokom i da su na prostore Vojvodine dosli za vreme Marije Terezije gde su bili granicari i ratovali za nju,kao nagradu dobili zemlju i tu i ostali do dana danasnjeg.Oni koji su ostali u Hrvatskoj su menjali mesta iz razlicitih razloga a samim tim i verovatno veru pa su mnogi prisilno ili dobrovoljno prelazili u katolicanstvo.Isto tako gde je bilo vise muskih clanova domacinstva onaj ko je ostajao u kuci nasledjivao je imetak i samim tim preuzimao slavu,Djurdjevdan,dok su ostali clanovi preuzimali neku drugu slavu.Svako dobro.

        Одговори
      • Bogdan

        U Lickoj Jesenici ima Vukelica u dva zaseoka i mislim da su doselili u drugom naseljavanju Licke Jesenice jer je vise puta opustela.Ima jedan zaseok Vukelic poljana gde su sve Vukelici i nisu svi u rodu a drugi zaseok potpolje gde ima i drugih prezimena .U lickoj Jesenici su svi pravoslavne vere i svi slave Djurdjevdan kao krsnu slavu .Nazalost u Oluji su se svi iselili mada je nesto malo starih ljudi vraceno ali izumiru a vecina je raseljena u Vojvodinu i nesto u uzu Srbiju a manji broj je skoro po svim kontinentima .

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top