Порекло презимена Веселица Reviewed by Momizat on . Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Веселице воде порекло од Секулића, чији су корени из данашње Црне Горе. Огранак су групе родова Лалић-Прица-Шијан. У Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Веселице воде порекло од Секулића, чији су корени из данашње Црне Горе. Огранак су групе родова Лалић-Прица-Шијан. У Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Илија Шикман » Порекло презимена Веселица

Порекло презимена Веселица

Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

Веселице воде порекло од Секулића, чији су корени из данашње Црне Горе. Огранак су групе родова Лалић-Прица-Шијан. У Босанску Крајину су се доселили из Коренице (Лика). Од ове групе родова изведена су презименима: Секулићи, Веселице, Шијани, Баслаћи, Вујиновићи, Миљковићи, Зубовићи, Сријемци, Лалићи. Сви славе Светог Арханђела, али нису повезани са великом групом родова Родић-Стојсављевић, чија је „закопина“ за сву Босанску Крајину Велика Попина (Грачац).

Шематизмом Дабробосанске митрополије Веселице су пописане са славом Свети Арханђел Михаил у 2 епархије (Глиница и Рујница). Спадају у презимена са једном славом тако да је врло јасно да се ради о једној породици (роду).

Данас у Хрватској, Веселице су Хрвати, већим делом из Сиња. Сразмерно највише Веселица у протеклих стотину година рођено у Сињу. У Хрватској данас живи око осамдесет Веселица у више од тридесет домаћинстава. Средином прошлог века било је приближно стотину, па се њихов број до данас смањио чак за једну петину. Ово смањене је највећим делом последица грађанскаог рата у Хрватској 1991-1995. године када се Веселице Срби исељавају под налетом хрватске „Олује“.

Порекло презимена

Презиме Веселица може бити матронимичког порекла. Турци их прозвали Веселицама по баби „величасти“. Може бити и по карактерној особини претка: весел-човек веселе нарави. Презиме је настало од придева весел и наставка -ица, који има демунитивно-хипорисничко значење. Др Велимир Михајловић, региструје презиме Веселица у Поменику манастира Беочина у Срему после 1620. године, у Поуњу и Зеници у Босни, као и у Хрватској у околини Сиња, Лабина и Чазме. По њему, настало је градњом од мушког имена Весел, додајући наставак -ица, Веселица, Веселић.

Миграција Сеоба Веселица креће са југа из Црне Горе и иде преко северне Далмације у Лику. Матица Веселица у Босанској Крајини је из Велике Попине из околине Грачаца. Највероватније да се за Лаудоновог рата из Поуња пресељавају на Кордун.

Распрострањеност „Поуње у Босанској Крајина“

Милан Карановић путујући по овој области евидентирао је Веселице у:

Бугар (Бихаћ)-Веселица 2 куће, слава Арханђеловдан. Досели из Садиловца (Кордун) гдје су се звали Секулићи.

Глиница (Крупа)-Веселица 1 кућа, слава Арханђеловдан. Доделили из Лике пре Окупације.

Дреновац (Крупа)-Веселица 1 кућа, слава Арханђеловдан. Доселили из Лике пре Окупације. Звали се Секулићи.

Крндија (Цазин)-Веселица 1 кућа (1 кућа у Беширевића Крндији), слава Архaнђеловдан. Дошли из Лике пре Окупације. Звали се Секулићи. Нису имали мушког потомка па је презиме угашено. Пре Другог светског рата из Кршље (Кордун) приженио се у наведену породицу Милан Радаковић, који је на кућишту Веселица остао до 1968. године када је одселиo у Бешку (Инђија).

Рујница (Цазин)-Веселица, породица изумрла. Остало опустело Веселичко кућиште, на које су се насели Грбићи из Врела око 1840. године.

Веселице су присутне у седам жупанија Хрватске, у укупно 14 општина и 18 насеља, знатно више у урбаним срединама (69%). Данас их највише живи у Валтури код Пуле (20), Загребу (20), Сињу (9). Лабину (7) и у Пули (5).

Веселице су данас у Босни и Херцеговини пописани у два насеља са три домаћинста у Републици Српској. Нема их евидентираних у Федерацији БиХ.

У Републици Србији данас је евидентирано 32 домаћинства у 18 насеља. Највише их живи у Београду (5) и Новом Саду (5). Све остале Веселице живе на данашњем простору Војводине.

Познати

Марко Веселица (1935-)економиста и политичар

Владимир Веселица (1938-) министар, економист и научник, Главице

ИЗВОРИ: 

Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“, Београд 1925. године

Телефонски именици бивших Република СФРЈ

*

ДОДАТАК: Текст Александра Бачка о породици Веселица. Приредила Весна Веселица.

Породица Веселица је из места Буковица код Цазина у Босанској Крајини. Крсна слава Веселица је Св. Арханђел Михаило, 21. новембар (8. новембра по старом календару).

Веселице су досељене у Цазинску Крајину из краја на граници Кордуна и Лике, из места Садиловац. У Цазинској Крајини је је ова породица, по подацима из 1920-22. године живела у местима Бугар и Крндија (Беширевића Крндија) у делу ове области према реци Корани, док је у недалеком месту Рујница већ у то време била изумрла. Поред тога, Веселице су живеле и у северном делу Цазинске Крајине, у Глиници и Дреновцу. Сви ови огранци су заједничког порекла, славе Св. Арханђела, а досељени су у другој половини 19. века, пред аустроугарску окупацију Босне (1878. године) или непосредно после ње.”

У Садиловцу је, после Другог светског рата (1948. године), било само једно домаћинство Веселица са 4 укућанина, док су се други раселили на различите стране. Поред огранка ове породице који је прешао у Цазинску Крајину, од њих су, свакако, и Веселице у Новом Селу код Петриње.

Старо презиме Веселица било је Секулић. Своје ново презиме је ова породица највероватније добила у Садиловцу. Предање каже да су по некој баби из њихове породице, која је била “веселичаста”, добили своје садашње презиме. Међутим, Веселица је и лично женско име које се и данас јавља међу Србима у појединим крајевима (источна Босна, југозападна и источна Србија, Бачка). Због тога се може рећи да је презиме Веселица највероватније настало од истоветног женског имена, и да спада у ред презимена без наставка, каква су честа у крајишким пределима (као, не пример, презимена Урош, Милош, Богдан и друга). Секулићи, који су у сродству са Веселицама има и данас на више места, између осталог у Злопољцу код Бихаћа. И они славе Св. Араханђела Михаила.

Постоје и Веселице и Веселичићи који нису ни у каквом сродству са својим презимењацима у Цазинској крајини. Такав је случај са римокатоличком породицом Веселица у Главицама код Сиња у Далмацији. Они ту живе од краја 17. века и још од тог времена се презивају Веселице (Веселичићи), дакле имали су то презиме у периоду када су се, по свему судећи, преци босанскокрајишких Веселица још презивали Секулић. Предак ових у Главицама, поменут 1709. године, звао се Вид Веселичић, и био је пореклом од римокатоличких Веселица у Дувањском Пољу. Ни Веселичићи, римокатоличка породица која је у 15. веку живела код Рибника у јужној Лици, нису род са Веселицама-Секулићима. Ти Веселичићи су ту били старинци, и представљали су род у “хижи Тугомерића” у “племену Могоровића”.

Садиловац, који се налази непосредно на некадашњој аустријско-турској граници, насењен је за време рата тих двеју држава 1788-1791. године. Наиме, у том рату је уска област на некадашњој граници, у којој се налази Садиловац, прешла из турских у аустријске руке. Тада је насељено и ово место, са 33 породице, од којих је око половине дошло из унутрашњости аустријске територије (Лика, Кордун…), а остале породице су пребегле са турске територије у Босни. У овом насељавању су, без сумње, у Садиловац дошли преци Секулића, доцнијих Веселица. Пореклом су из кореннчког краја у Лици, где живи већи број њихових сродника.

Бројне породице Шијана, Прица и Лалића у кореничком крају су у сродству сд Веселицама и Секулићима. И оне славе св. Арханђела Михаила, осим појединих огранака који су променили славе (тако се, на пример, јављају и малобројне Прице сд славама Св. Јован, Св. Ђорђе и Св. Никола). Прица је 1915. године било у Лици укупно 124 куће, а најзаступљенији су били у: Брлогу (16 кућа), Понору код Коренице (14 кућа) н Решетару код Личког Петровог Села, северно од Коренице (12 кућа). Лалића је 1915. године било укупно 28 кућа на територији Лике, од тога највише у Брлогу (8 домова) и у Омољцу код Коренице (8 кућа). У сродству са Прицама и Лалићима су и друге бројне породице, које славе исту слдву, д знатан број њих је пресељен у Поуње у Босни. То су: Балаћи, Вујиновићи, Миљковићи, Зубовићи и Сријемци. Веселице, дакле, припадају једном врло разгранатом личком роду са славом Св. Арханђел Михаило, чији се огранци пружају и преко граница Лике.

У коренички крај, који је услед борби у аустријско-турском рату опустео 1685. године, доселили су се 1690. године насељеници из Брлога, Бриња и околине Оточца. Једдн део ових досељеника је боравио само кратко време у крају око Брлога, Бриња и Оточца, пошто су се ту били доселили из кореничког краја 1685. године, па су се после 5 година вратили у свој завичај у Кореницу. Други део ових досељеника су опет били старије становништво брлошко-брињског и оточачког краја, које се по први пут доселило у коренички крај. Узрок ових пресељавања је лежао у томе што су Оточац, Брлог и Бриње од старине били аустријска крајишка насеља, док је већи део Лике (сд Кореницом) тада био под Турцима. Становништво се склањало из турске Лике у аустријски део ове провинције, да би се, по ослобођењу вратило назад.

Прице и Лалићи су учествовали у овом насељавању запустелог кореничког краја 1690. године као повратници, који су се само 5 година задржали у исељеничким логорима у околини Оточца. Године 1686. се међу избеглицама из турског дела Лике насењених у оточачком крају помињу домаћини: Марко, Мишљен, Никола и Слава Прица, као и Радован Лалић. Од Секулића се у истом списку из 1686. године помињу: Костадин, Кузман, Радојица и Тома. Међутим, не може се са сигурношћу рећи да ли је неки од ових Секулића био у сродству са Лалићима и Прицама, пошто су на оточачком подручју живели и римокатолички Секулићи (Секуле), даљим пореклом из Сења, који нису у сродству са својим православним презимењацима и чије потомство и данас борави у околини Оточца.

Један огранак Прица и Лалића је одсељен даље на запад, у Брлог, где и данас живи. Погрешна је тврдња која доводи њихово порекло у везу сд досељавањем Срба из Подлапца и 3 њему суседна личка села у Брлог 1611. године.

У Лици и суседним областима постоји још један велики род са славом Св. Арханђел Михаило, за који се не може пронаћи било какво сродство са Веселицама, Шијанима, Прицама и Лалићима. То је род Стојисављевића, Родића и других мањих породица.

Даље порекло Беселица, Секулића и њихових сродника се не може сд сигурношћу установити, али је највероватније да су и они, као и већина личких Срба старином из Херцеговине у њеном некадашњем (ширем) обиму. У прилог томе би ишао и податак да Дракулићи, једно од најбројнијих кореничких братстава (славе Св. Стефана Дечанског, Мратиндан) има предање о свом пореклу из Корјенића, источно од Требиња, на данашњој херцеговачко-црногорској граници. И данас тамо имају своје сроднике са истом славом, али их се већина иселила. Такође, Дракулићи имају предање да су њихови преци назвали личку Кореницу њеним данашњим именом по Корјенићима из којих су дошли. Кореница се, иначе, први пут помиње у историјским изворима 1489. године. Из Корјенића је порекло, и породица Варићак у околини Коренице, чији лички огранак слави Св. Ђорђа и св. Николу.

Занимљиво је то да у херцеговачким Корјенићима живи и један велики стариначки род сд славом Св. Арханђел Михаило. Већина огранака тог рода је исељена, а само мањи део је остао у матици. Један од најраније исељених огранака је отишао на запад, у Далмацију и Хрватску. Да је то исељавање било пре почетка 17. века види се из податка да једна од ових корјенићких породица, Бакочи, зна за своје исељенике у Далмацију, у околину Сиња, а у попису из 1604. године се у близини Сиња јавља место Бакоћи.

Стариначки родови сд славом Св. Арханђео у Корјенићима, као и многи њихови исељеници имају предање да су у сродству са старом племићком кућом Бранковића. Вредно је поменути то да је управо у требињском крају (највероватније у Корјенићима) живео Младен, деда Вук Бранкокића, као и то да лоза банатско-ердељског грофа Ђурђа Бранковића изводи своје порекло из Корјенића. По средњовековној традицији, деспотска кућа Бранковића је изводила своје порекло од Вукана Немањића.

Дакле, у великој старини, најкасније половином 17., а вероватно још крајем 15. века, формиран је у кореничком крају у Лици род Прица-Лалића. Старином је овај род највероватније из Херцеговине, а постоје и индиције да је ово огранак стариндчког рода са славом Св. Архднђел Михаило из Корјенића. Тај род у Корјенићима има традицију да је у сродству са деспотском кућом Бранковића. Прице и Лалићи су, услед аустро-турских сукоба из кореничког краја прешли 1685. године у недалеку околину Оточца, тада на аустријској страни, да би се 1690. године вратили, по ослобођењу Коренице, на своја стара огњишта. Одатле је огранак овог рода, под презименом Секулић, прешао у Садиловац, код тромеђе Кордуна, Лике и Босанске Крајине, у време насељавања овог места 1788-1791. године. Ту су, по некој својој преткињи, променили презиме у Веселица, и почели се расељавати на различите стране. Један огранак Веселица је прешао у Цазинску Крајину у другој половини 19. века.

 


Коментари (4)

  • Весна

    Поштовани, пратим рад вашег сајта, све похвале.
    2001.год. порекло мог презимена, Веселица, урадише Александар Бачко, Агенција Искон, верујем прилично темељно.
    Уколико сте занинтересовани, могу да Вам пошаљем скенирано да прочитате, и уколико будете желели допуните оно што написасте и постависте на овом сајту везано за презиме ВЕСЕЛИЦА.
    Срдачан поздрав и успех у даљем раду.
    Весна

    Одговори
    • Defendor

      Слободно пошаљите, адреса уредништва је info@poreklo.rs, тамо само нагласите да је то допуна овом тексту, а неко ће се већ побринути да то убаци у текст.

      Одговори
  • Илија

    Весна, једно појашњење везано за презиме Веселица. Навели сте да је породица Веселица из села Буковица код Цазина. Ова породица је била у селу Крндија (Беширевића Крндија) општина Цазин. Данас село Крндија више није у територијалној подели општине Цазин. Крндија је 1981. године припојена селу Буковица и ако посматрамо са ове дистанце онда јесу ове Веселице из Буковице. Село Крндија је моје родно место, просторно и по броју становника скоро два пута већа од Буковице.Неко је одлучио да је припоји Буковици, сматрам без разлога. Нажалост данас немам родне Крндије, осим у личним документима.

    Одговори
  • Vladimir

    Ja sam Veselica koji se ne preziva tako. Moj se deda rodio kao Veselica ali je poginuo kao neko drugi. Prezime mu je promenjeno tokom drugog svetskog rata. Moj otac je prvi rođen sa ovim novim prezimenom. Ja planiram da vratim prezime USKORO. Deda mi je inače od Veselica iz sela Bugar.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top