Порекло презимена, село Шантаровац (Јагодина)

Порекло становништва села Шантровац (данас Шантаровац), град Јагодина – Поморавски округ. Из књиге Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село је између Шуљковца и Бунара, у благој страни окренутој више североистоку. Од Шуљковца је удаљено преко два километра док је Бунару ближе.

Воде.

Испод села протиче Белица а кроз село Гробљански Поток, који тече само за време киша и топљења снегова.

Пије се бунарска и изворска вода. Најглавнији извор је Стари Кладенац, за који кажу да је још „из турскога доба“.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Доњи Кључ, Горњи Кључ, Виноградиште, Поље, Логориште, Вучинац, Река, Бубан и Стари Бунар. Њиве, шуме и пашњаци (измешано) су на местима која се зову: Доње Брдо, Горње Брдо, Церовик, Црвени Брег, Лукарско, Збеговиште, Пецин Поток, Сува Бара, Дивље Поље (Дивљача) и Чукара. Шуме: Гај, Брестовачки Поток, Валога и Анатема.

Тип села.

Село је средње збијености. У средини села куће су гушће а по ивицама ређе. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Горња Мала зове се још и Вукањска Мала. Она је у страни, у брду, а Доња Мала је ниже ове, ближе Белици.

Шантровац има 186 кућа, 16 родова и 956 становника.

Име селу.

Према једном предању Шантровац у Шуљковац су населила два брата, од који је један био „шантав“ (сакат) у руку а други „чуљ“ (без уха). „Шантави“ се прво населио у Шантровац и по њему се село назвало. „Чуљави“ се населио у Шуљковцу и по њему се село назвало прво Чуљковац а касније Шуљковац.

По другом предању, које се и у песми очувало, Шантровац је тако назван због „шантавих“ (неисправних) секира и мотика, каквих је било код сељака у овом селу; а Шуљковац, што пшеница ту никада није добро рађала, већ је била „штура“ и „шуљчива“.

По трећем непоузданом предању, оба села су тако названа по местима из којих су дошли први досељеници.

 

Порекло становништва.

Родови су:

–Топаловићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Топлице пре 150 година. Има их у Малој Крушевици, испод Благотина у Темнићу.

–Вукањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукоње испод Јастрепца пре 140 година.

–Стојановићи, Павловићи и Саџићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 140 година из села Илина код Бољеваца. Зову их „Власима“.

–Кулизићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 140 година а тамо су дошли са Косова.

–Грковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Рженици и у Вељој Глави у Жупи.

–Лазаревићи, Ере – славе Аранђеловдан. Дослили су се из Студенице пре 120 година.

–Милосављевићи други и Калпачије, славе Јовањдан. Доселили су се из Прћиловице код Алексинца пре 120 година. Стари Милисав се удавио у Морави кад је бежао од Турака, а овамо се доселила његова три сина и жена.

–Игњатовићи и Компираши, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Топлице пре 100 и више година.

–Младеновићи, Ђорђевићи и Чуперићи, славе Илиндан и Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке пре 100 и више година.

–Дерци, славе Аранђеловдан. Доселили се из Копај-Кошаре у околини Сврљига пре 100 и више година.

–Јанићијевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 година. Има их у Церници, Темнић.

–Алемпијевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Крушевца када и Јанићијевићи.

–Гајчанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 80 година из Жупањевца у Левчу, где их има преко 40 кућа.

Не зна се одакле су дошли:

–Ђурђевићи и Глетавци, славе Стевањдан.

–Томићи, славе Св. Врачи.

Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: „Ранђелица“ – 19. септембра по Новом календару за „берићет“ и „Макивеј“ – 14 августа по Новом календару за здравље чељади и стоке.

Гробље је у Доњој Мали, у Доњем Шантровцу.

 

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.