Порекло презимена, село Даздарево (Бијељина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Даздарево, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ана Порекло становништва села Даздарево, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ана Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Даздарево (Бијељина)

Порекло презимена, село Даздарево (Бијељина)

Порекло становништва села Даздарево, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Даздарево (фото: www.raskovic.net)

Даздарево (фото: www.raskovic.net)

ДАЗДАРЕВО има 135 кућа. Село се дели на: Липовица, Гувњиште и Карин Пут.

Јефтићи (Никољдан) пре куге живели су на месту где су сада Малићи, осиромашили су и одселили у Криву Бару.

Ранкићи, звани Јовичићи (Аврамијевдан) од старине су у Даздареву,

Малићи (Јовањдан) из Црногорског Грахова су, тамо су се звали Нешковићи, поклали се с Турцима и доселили у Драгаљевац, мајка удовица са три ожењена сина (16 укућана), мајка са два унука од сина који је погинуо досели из Драгаљевца у Даздарево. Бег је позвао све кметове, а она је ишла кроз шуму и бележила међу секиром.

Савићи (Мратиндан) из Пушковца су,

Трифуновићи су из Горњег Магнојевића,

Авакумовићи, звани Маринковићи (Јовањдан), из Србије су,

Масталовићи, звани Милаковићи, из Црне Горе су (младожења убио бега што му је дирао младу),

Цвијановићи (Симуњдан) из Јасенице су код Кисељака,

Недићи (Симуњдан) из Грачанице су код Градачца.

Стевићи (Крстовдан) из Пушковца су,

Ошаповићи (Ђурђевдан) из Србије,

Јовановићи, звани Јанковићи и –Маџаревићи (Ђурђевдан) јесу од два брата досељена из Србије.

Унутрашње сељакање:

Јовановићи из Међаша,

Митровићи (Ђурђевдан) из Криве Баре. 1878. године отишли су у Србију, а одатле дошли у Даздарево,

Сарићи, звани Живановићи (Мратиндан) из Црњелова.

Непознатог порекла су:

Стевићи (Крстовдан) и –Милошевићи (Никољдан).

Било је »Бугара«, одселили су 1914. године, презивали су се Вуковић. Од њих су:

Станковићи (Ђурђиц).

После ослобођења 1945. године колонизиране су четири куће из Шековића: Костићи (2 куће), Зарићи и Пајићи.

Сеоска слава је Покрижак.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top