Порекло презимена, село Црнило (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црнило, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Црнило, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Црнило (Урошевац)

Порекло презимена, село Црнило (Урошевац)

Порекло становништва села Црнило, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на подножју Жеговца, на страни долине Црнилског Потока, који се са Гадимског Брда спушта према речици Сазлији.

Збијеног је типа, а дели се на четири махале: Граинц, Ћуковц, Статовц и Красниће. Прве три махале се зову по именима родова у њима, а четврта по фису њених становника.

Село су 1878. основали Арбанаси мухаџири из ослобођених крајева Србије у тој и претходној години. Пре тога на месту садашњег села био луг, шума. По првом светском рату село је почело добијати колонисте Србе и Црногорце.

Арбанашки родови:

Граинц (11 к.) и Ђуковц (11 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаxири из Граинца и Ћуковца (Лесковац).

Ивај (2 к.), – Орант (5 к.), – Боринц (2 к.), сви од фиса Краснића и – Гајтан (2 к.), од фиса Сопа, мухаџири из Ивање, Орана, Боринца и Гајтана у Јабланици.

Жини Поток (1 к.), од фиса Тсача и Статовц, од фиса Сопа, мухаџири из Житног Потока и Статовца у Топлици.

Колонисти:

Рунић (1 к.), 1922. из Ливањекој Поља, – Симић (1 к.), 1923. из Граца (Копаоник).

Ђорђевић (1 к.), 1931. из Блажева (Копаоник).

Ћурчић (1 к.), 1929. из Шуме (Срез Моравички).

Павловић (3 к.) 1925. на куповицу и утрину, из Мркоње (Јабланица), где је живео 34 године. Даљом старином је из Велике (Андријевица).

Марковић (2 к.), 1925. и 1930. на куповину и утрину из Међедонаца (Јабланица), где су живели такође 34 године и чија старина је такође у Великој.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (1)

  • zoran

    Драгутин и Живадинка Ђорђевић су до средине седамдесетих година двадесетог века живели у Црнилу, а затим су се преселили у село Конарево, код Краљева. Драгутин је преминуо 1983. године на дан своје крсне славе, Ђурђиц, а Живадинка је преминула 1987. године. Ове 2015. године ни један од синова више није жив. Најстарији, Ђорђе, је живео у Богутовцу и Краљеву, и оставио је иза себе ћерке Мирјану, Дивну и Снежану из првог брака и Радомира, Гордану и Светлану из другог брака. Средњи, Бранислав, живео је у Конареву и оставио је сина Драгана који је ожењен Ангелином из Босне из рода Петровића. Имају децу Драгутина, Далиборку и Мирјану. Најмлађи Властимир живео је у Гроцкој поред Београда где је био адвокат. Иза себе је оставио сина Зорана који се оженио Весном из рода Симић из Умчара који су поменути у делу Подунавље као Симићи Дрењаци. Имају ћерку Николију. Драгутинова и Живадинкина ћерка Марија Илић и данас живи у Блажеву, тачније у Бозољину и има сина Вељка и ћерку Веру. Јефимија Миљковић звана Мила преминула је у Зајечару у прогнаништву, има сина Владу. Радмила Симић је живела у Урошевцу, а сада живи у Београду, има Владу, Владанку и Вељу. Најмлађа Станица Ковачевић живи у Прилужју на Косову са супругом Будимиром, и немају деце.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top