Poreklo stanovništva sela Crnilo, opština Uroševac (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na podnožju Žegovca, na strani doline Crnilskog Potoka, koji se sa Gadimskog Brda spušta prema rečici Sazliji.
Zbijenog je tipa, a deli se na četiri mahale: Grainc, Ćukovc, Statovc i Krasniće. Prve tri mahale se zovu po imenima rodova u njima, a četvrta po fisu njenih stanovnika.
Selo su 1878. osnovali Arbanasi muhadžiri iz oslobođenih krajeva Srbije u toj i prethodnoj godini. Pre toga na mestu sadašnjeg sela bio lug, šuma. Po prvom svetskom ratu selo je počelo dobijati koloniste Srbe i Crnogorce.
Arbanaški rodovi:
– Grainc (11 k.) i Đukovc (11 k.), od fisa Tsača. Doseljeni 1878. kao muhaxiri iz Grainca i Ćukovca (Leskovac).
– Ivaj (2 k.), – Orant (5 k.), – Borinc (2 k.), svi od fisa Krasnića i – Gajtan (2 k.), od fisa Sopa, muhadžiri iz Ivanje, Orana, Borinca i Gajtana u Jablanici.
– Žini Potok (1 k.), od fisa Tsača i Statovc, od fisa Sopa, muhadžiri iz Žitnog Potoka i Statovca u Toplici.
Kolonisti:
– Runić (1 k.), 1922. iz Livanjekoj Polja, – Simić (1 k.), 1923. iz Graca (Kopaonik).
– Đorđević (1 k.), 1931. iz Blaževa (Kopaonik).
– Ćurčić (1 k.), 1929. iz Šume (Srez Moravički).
– Pavlović (3 k.) 1925. na kupovicu i utrinu, iz Mrkonje (Jablanica), gde je živeo 34 godine. Daljom starinom je iz Velike (Andrijevica).
– Marković (2 k.), 1925. i 1930. na kupovinu i utrinu iz Međedonaca (Jablanica), gde su živeli takođe 34 godine i čija starina je takođe u Velikoj.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
-270x270.jpg)
5. januar 2015. u 22:45
zoran
Dragutin i Živadinka Đorđević su do sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka živeli u Crnilu, a zatim su se preselili u selo Konarevo, kod Kraljeva. Dragutin je preminuo 1983. godine na dan svoje krsne slave, Đurđic, a Živadinka je preminula 1987. godine. Ove 2015. godine ni jedan od sinova više nije živ. Najstariji, Đorđe, je živeo u Bogutovcu i Kraljevu, i ostavio je iza sebe ćerke Mirjanu, Divnu i Snežanu iz prvog braka i Radomira, Gordanu i Svetlanu iz drugog braka. Srednji, Branislav, živeo je u Konarevu i ostavio je sina Dragana koji je oženjen Angelinom iz Bosne iz roda Petrovića. Imaju decu Dragutina, Daliborku i Mirjanu. Najmlađi Vlastimir živeo je u Grockoj pored Beograda gde je bio advokat. Iza sebe je ostavio sina Zorana koji se oženio Vesnom iz roda Simić iz Umčara koji su pomenuti u delu Podunavlje kao Simići Drenjaci. Imaju ćerku Nikoliju. Dragutinova i Živadinkina ćerka Marija Ilić i danas živi u Blaževu, tačnije u Bozoljinu i ima sina Veljka i ćerku Veru. Jefimija Miljković zvana Mila preminula je u Zaječaru u prognaništvu, ima sina Vladu. Radmila Simić je živela u Uroševcu, a sada živi u Beogradu, ima Vladu, Vladanku i Velju. Najmlađa Stanica Kovačević živi u Prilužju na Kosovu sa suprugom Budimirom, i nemaju dece.