Poreklo stanovništva sela Slatina, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na podnožju Kopaonika, na sastavcima Krive reke i Kiselog potoka.
Razbijenog je tipa. Deli se na Gornju ili Arnautsku, Krljegatsku, Donju i Kuladžijsku mahalu. Kuće u mahalama su zbijene sem nekoliko usamljenih kolonističkih kuća izvan Kuladžijske mahale. Udaljenja između mahala su 200-500 m.
Selo je na neki način postalo čiflik poturčenjaka Badivukovića iz Vučitrna. U njemu su bili čifčije i Srbi i Arbanasi.
Srpski rodovi:
– Topličani (4 k., Sv. Nikola). Doseljeni iz Toplice, još kad su Arnauti naseljavali Toplicu”.
– Zogović (2 k., Đurđevdan). Doseljen iz doline Ibra niže Zvečana posle Topličana.
– Mitić (2 k., Đurđic) iz Bugarića (pod Zvečanom, sada Srbovac) kad i Zogovići.
– Čubrci (11 k., Sv. Arhanđeo). Iz svoje starine Morače iselili se prvo u Metohiju (pećku nahiju), potom odatle u Krljegate (St. Kolašin), odakle su se u Slatinu preselili „na 12 godina pre uzimanja Toplice”. Tad su (1865) zatekli u selu 3-4 kuće Srba (Topličane, Zogoviće, Mitiće) i isto toliko Arbanasa.
– Šetonjići (3 k., Sv. Petka). Doselili se iz sela Matice (iza Zvečana) posle Čubrka.
Arbanaški rod je – Latifović (2 k.), od fisa Beriša. Preseljen iz Cecilije pre Čubrka.
Kolonisti:
– Petrovići (1 k.), – Tomaševići (3 k.) i – Miletići (1 k.). Doseljeni 1924. iz Crne Gore.
– Biga (2 k.), doseljen 1926. iz Like.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
29. april 2018. u 10:39
Smilja
Potrebne su mi informacije o Apostolovićima iz Slatine
20. maj 2018. u 20:24
Janicijevic
Smiljo ne znam za Apostoloviće iz Slatine, čak se i na spisku iseljenih iz Slatine ne spominju, nema ih ni na spisku učesnika oslobodilačkih ratova i drugog svetskog rata. Možete li mi reći koju slavu slavite i nešto o vašem poreklu?
28. maj 2018. u 20:28
Smilja
Interesujem se za poreklo Rakića iz Ibarskog Kolašina. Slava Đurđevdan, preslava Sv. Ilija. Poreklom smo Drobnjaci, u Preseku došli iz okoline Šavnika oko 1760,iz Preseke u Zupče 8 porodica oko 1830. Rod smo sa Jankovićima i Kovačevićima iz Oklaca. U Zupču je bilo 3 porodice Apostolovića,ali više podataka o njima nema, Preci od doseljenja u Preseku: Avram, Aleksandar( Leko),Milosav, Rako ,Neša koji je imao Apostola i Alempija. U selu smo pronašli Nešin grob (1825-1893). Moja preci idu preko Alempija,a Apostolovići od Apostola.
29. maj 2018. u 22:41
Janicijevic
Pa o Rakićima kolko vidim dosta znate. Apostolovići iz Zupča su poreklom od Klicanovića iz Čitluka, više o tome imate na ovoj stranici https://www.poreklo.rs/2015/10/30/poreklo-prezimena-selo-citluk-zubin-potok/. Sigurno su se doselili 1878. godine u Slatinu, jer se nakon oslobađenja Toplice 1877 dolaskom muhadžiri u Ibarski Kolašin, mnogo se Kolašinaca iselilo na Kosovo i u Toplički kraj.
29. maj 2018. u 22:45
Janićijević
Evo nešto o Slatini: Prvi put se pominje se u turskom popisu oblasti Brankovića 1455, sa 18 srpskih kuća, među kojima je i kuća popa Bogdana. U Devičkom pomeniku su od 1763. do 1777. u više navrata Srbi darodavci manastira iz ovog sela. Ne zna se da li je život ovog sela prekidan, jer ima dokaza da su današnji Srbi u ovom selu od početka 18. veka. Međutim, postoje indicije da su Srbi uvek živeli u ovom selu, jer novodoseljeni Srbi deo sela uvek zovu “Mikića livade”, a po saznanju u zadnjih 150 do 200 godina nije bilo stanovnika po prezimenu Mikić. Nema tragova da je nekada postojala crkva i groblje u ovom selu, kako to Atanasije Urošević tvrdi, već su Srbi uvek koristili crkvu i groblje u susednom selu Banjskoj, udaljenoj oko 2 km, što i danas čine. Od 1922 do 1926. u ovo selo stiglo je 6 kuća naseljenika koji su od strane države dobili utrinsku zemlju. Među ovim naseljenicima bio je jedan od lidera Komunističke partije Jugoslavije – Petko Miletić sa dva brata. Starica Petrana Perović za života izrazila je želju da bude posle smrti sahranjena u svojoj livadi u selu. Njezina rodbina je ovaj amanet prihvatila i sahranila je po njenoj želji i podigla skroman spomenik koji je od strane novog vlasnika Albanca uništen.
30. maj 2018. u 18:20
Smilja
Hvala
12. februar 2019. u 18:10
JĐorđević
Ja se sećam gde su Apostolovića kuće,bilo ih je.Ali ništa više ne znam.
Ovaj spisak iseljenih,poginulih na Vikipediji nije sasvim potpun.Nema mog oca,strica,nema mi pradedinog brata poginulog u Prvom ratu…
16. februar 2019. u 01:16
Janićijević
Taj spisak iseljenih i poginulih je sastavljao 1997. godine Miloš Anđelić, nažalost veliki broj Slatinaca se ne nalaze na tom spisku.
Imam sliku Krligatske mahale iz 1998. godine, ako zatreba nekom mogu da pošaljem na mejl.
Čubrci sem rođaka u Toplici, imaju rođake Joviće u selo Svinjare kod Kosovske Mitrovice. U selu Gornja Pakaštica (Podujevo) do 1878. godine su živeli Katići i Parduzi rođaci Čubrka koji su se odselili za Toplicu. Katići su se iselili u Gornje Grgure u Toplici, a Parduzi u Vesekovce u Bajgorsku Šalju.
Imali su i rođake neke “Krljegaćane” u selo Resnik kod Vučitrna, oni su se iselili u Toplicu 1900. godine, ali nisam uspeo da saznam u koje mesto su se iselili i kako se prezivaju. Iz Krligata se oko 1860. godine iselili Radići u selo Belica u M. Podgoru, oni su se iselili 1878. godine u selo Zagrađe u Toplici gde ih ima i dan danas, prezivaju se Avramović. U Krligate su do 1880. godine živeli rođaci Čubrka, ali i oni su se u periodu od 1878-1880. godine iselili u Toplicu.
Napisaću u ovom komentaru ukratko o poreklu Čubrka što sam uspeo da sakupim iz literature i predanja koje sam sakupljao par godina. U Slatinu su 1865. godine došla tri brata Janićije, Đorđe i Todor, oni su u Slatinu došli iz Krligata o Drenici. U Krligate je negde oko 1760. godine došao predak svih Čubrka Mojsilo iz sela Drijen u Metohijskom Podgoru. U Drijen je Mojsilo došao iz sela Jošanica, iz Dakaj mahale u Rugovi. Mojsilo se po dolasku u Dren skumio sa Raškovićima Moračanima.
24. februar 2019. u 09:22
JĐorđević
Da,mi kumujemo sa Raškovićima i dalje .
Hvala na informacijama.
Pokojni stric mi je pričao da davninom Moračani potiču iz okoline Skadra.Mnogo se selio naš narod.Kosovo je uvek imalo Srba.Eto,i nakon Velike Seobe ,tamo su se doseljavali ljudi …Žalosno je što u Slatini nema više Srba:(
Znate li zašto tamo nikada crkva nije napravljena?Ima li susedna Banjska veze za Banović Strahinja?
Pozdrav!
24. februar 2019. u 13:20
Janićijević
Znam za to predanje Bogićevca Moračana o poreklu iz Hotskog Huma i da su se zbog krvne zavade sa Grudama iselili u Moraču. Moračani genetski nemaju veze sa Hotima, a naši istoričari i etnolozi smatraju da su Moračani u stvari stari Hoti.
Nije napravljena najverovatnije zato jer postoji crkva u susednom selu Banjska koje je udaljeno 2km. Isti je slučaj i sa selom Miroče, to selo nema ni crkvu, ni groblje, pa su oni svoje pokojnike sahraninjavali u susedno selo Gojbulja.
Ne znam zaista da li Banović Strahinja ima veze sa Vučitrnskom Banjskom.
Kad smo kod ovih predanja, saznao sam da postoji još jedno predanje o poreklu Čubrka, koje sem Čubrka imaju i neke porodice u Rugovi i Bajgorskoj Šalji. Mada o tome ne bih javno da pišem, jer očigledno se nekim Čubrcima to ne sviđa i ne bih voleo da upadam u svađu. Ja sam se testirao preko kompanije Jusek i za 2 meseca bih trebao da dobijem rezultate, pa ćemo videti koje je predanje je tačno.
27. februar 2019. u 09:49
JĐorđević
Javite rezultate:)Šta tu ima da se ne sviđa.. Od istine se ne može pobeći…Slobodno napištite:)