Порекло презимена, село Читлук (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Читлук, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Порекло становништва села Читлук, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Читлук (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Читлук (Зубин Поток)

Порекло становништва села Читлук, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Читлук на тераси између Дубоког Потока и Чардачине, својим именом показује да је било беговски посед. Али првобитно насеље данашњег становништва није било овде, него у брду на малој заравни, и зове се Металице или „Старо Село“. Отуда су они, силазећи са стоком на зимске стаје и испашу, искоришћавали површине по терасама и око Ибра. Данашњи најплоднији крај Макве био је тада ненасељен. Међутим у Читлуку има остатака старијих насеља. На једној тераси на крају села је место Чардачине, где се види старо гробље и рушевине неког груписаног насеља. Ту је по народном предању била варош и суд. Мештани тврде да је ту нађен печат патријарха Арсенија Чарнојевића, који је однео руски конзул из К. Митровице. Врло је верозатно да је на месту Чардачине било неко управно средиште за Колашин. Сем тога, на Дубљу у средини села очувано је гробље ранијег српског становништва.

Данашњи читлучани су досељени као чифчије из разних колашинских села: Клицановићи-Поповићи (4 к. Св. Ђорђе и Св. Илија), дошли су из Пресјеке пре 150 година. Рођаци су им Дробњаци у Пресјеци. Доселио се поп Радојица, најпре у Лостан (Доброшевина), а затим код цркве у Дубоком Потоку, где се види њихово гробље. Овамо су се спустили тек 1936 г. Ова породица дала је 19 попова, који су одржавали манастир Дубоки Поток. Од њих су Вучинићи у Доброшевини (3 к.) и Апостоловићи у Зупчу (3 к.).

Читлучани или Чибучани (10 к., Св. Лука) доселили су се од Никшића. Отуда су побегли, јер је један од два брата убио кума. Најпре су се населили у Вељем Бријегу, у данашњем Селишту (Башчи), као чувари имања Амзагића из Вучитрна. Одатле су прешли у Лостан на врх Доброшевине; затим се померили у Старо Село (Металице). Ту су живели у задрузи, која је имала 77 чељади и 800 коза и оваца. Из Старог Села, у којем су сада само летње колибе и две куће њихових рођака из Угљара, спустили су се у Читлук. Њихов родоначелник је, кажу, Милоје, који је живео пре 150 година.

Друга грана Читлучана — Маричићи (4 к.) пстомци су Илије, брата или братучеда Милојевог. И они су сишли из Старог Села са 60 чељади у Десин Поток близу Чардачине. У Глухаћу, засеоку Читлука, живели су Полићи (4 брата), који су се отселили.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top