Порекло становништва села Слатина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на подножју Копаоника, на саставцима Криве реке и Киселог потока.
Разбијеног је типа. Дели се на Горњу или Арнаутску, Крљегатску, Доњу и Кулаџијску махалу. Куће у махалама су збијене сем неколико усамљених колонистичких кућа изван Кулаџијске махале. Удаљења између махала су 200-500 м.
Село је на неки начин постало чифлик потурчењака Бадивуковића из Вучитрна. У њему су били чифчије и Срби и Арбанаси.
Српски родови:
– Топличани (4 к., Св. Никола). Досељени из Топлице, још кад су Арнаути насељавали Топлицу”.
– Зоговић (2 к., Ђурђевдан). Досељен из долине Ибра ниже Звечана после Топличана.
– Митић (2 к., Ђурђиц) из Бугарића (под Звечаном, сада Србовац) кад и Зоговићи.
– Чубрци (11 к., Св. Арханђео). Из своје старине Мораче иселили се прво у Метохију (пећку нахију), потом одатле у Крљегате (Ст. Колашин), одакле су се у Слатину преселили „на 12 година пре узимања Топлице”. Тад су (1865) затекли у селу 3-4 куће Срба (Топличане, Зоговиће, Митиће) и исто толико Арбанаса.
– Шетоњићи (3 к., Св. Петка). Доселили се из села Матице (иза Звечана) после Чубрка.
Арбанашки род је – Латифовић (2 к.), од фиса Бериша. Пресељен из Цецилије пре Чубрка.
Колонисти:
– Петровићи (1 к.), – Томашевићи (3 к.) и – Милетићи (1 к.). Досељени 1924. из Црне Горе.
– Бига (2 к.), досељен 1926. из Лике.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
29. април 2018. у 10:39
Smilja
Potrebne su mi informacije o Apostolovićima iz Slatine
20. мај 2018. у 20:24
Janicijevic
Smiljo ne znam za Apostoloviće iz Slatine, čak se i na spisku iseljenih iz Slatine ne spominju, nema ih ni na spisku učesnika oslobodilačkih ratova i drugog svetskog rata. Možete li mi reći koju slavu slavite i nešto o vašem poreklu?
28. мај 2018. у 20:28
Smilja
Interesujem se za poreklo Rakića iz Ibarskog Kolašina. Slava Đurđevdan, preslava Sv. Ilija. Poreklom smo Drobnjaci, u Preseku došli iz okoline Šavnika oko 1760,iz Preseke u Zupče 8 porodica oko 1830. Rod smo sa Jankovićima i Kovačevićima iz Oklaca. U Zupču je bilo 3 porodice Apostolovića,ali više podataka o njima nema, Preci od doseljenja u Preseku: Avram, Aleksandar( Leko),Milosav, Rako ,Neša koji je imao Apostola i Alempija. U selu smo pronašli Nešin grob (1825-1893). Moja preci idu preko Alempija,a Apostolovići od Apostola.
29. мај 2018. у 22:41
Janicijevic
Pa o Rakićima kolko vidim dosta znate. Apostolovići iz Zupča su poreklom od Klicanovića iz Čitluka, više o tome imate na ovoj stranici https://www.poreklo.rs/2015/10/30/poreklo-prezimena-selo-citluk-zubin-potok/. Sigurno su se doselili 1878. godine u Slatinu, jer se nakon oslobađenja Toplice 1877 dolaskom muhadžiri u Ibarski Kolašin, mnogo se Kolašinaca iselilo na Kosovo i u Toplički kraj.
29. мај 2018. у 22:45
Јанићијевић
Ево нешто о Слатини: Први пут се помиње се у турском попису области Бранковића 1455, са 18 српских кућа, међу којима је и кућа попа Богдана. У Девичком поменику су од 1763. до 1777. у више наврата Срби дародавци манастира из овог села. Не зна се да ли је живот овог села прекидан, јер има доказа да су данашњи Срби у овом селу од почетка 18. века. Међутим, постоје индиције да су Срби увек живели у овом селу, јер новодосељени Срби део села увек зову “Микића ливаде”, а по сазнању у задњих 150 до 200 година није било становника по презимену Микић. Нема трагова да је некада постојала црква и гробље у овом селу, како то Атанасије Урошевић тврди, већ су Срби увек користили цркву и гробље у суседном селу Бањској, удаљеној око 2 км, што и данас чине. Од 1922 до 1926. у ово село стигло је 6 кућа насељеника који су од стране државе добили утринску земљу. Међу овим насељеницима био је један од лидера Комунистичке партије Југославије – Петко Милетић са два брата. Старица Петрана Перовић за живота изразила је жељу да буде после смрти сахрањена у својој ливади у селу. Њезина родбина је овај аманет прихватила и сахранила је по њеној жељи и подигла скроман споменик који је од стране новог власника Албанца уништен.
30. мај 2018. у 18:20
Smilja
Hvala
12. фебруар 2019. у 18:10
ЈЂорђевић
Ја се сећам где су Апостоловића куће,било их је.Али ништа више не знам.
Овај списак исељених,погинулих на Википедији није сасвим потпун.Нема мог оца,стрица,нема ми прадединог брата погинулог у Првом рату…
16. фебруар 2019. у 01:16
Јанићијевић
Тај списак исељених и погинулих је састављао 1997. године Милош Анђелић, нажалост велики број Слатинаца се не налазе на том списку.
Имам слику Крлигатске махале из 1998. године, ако затреба неком могу да пошаљем на мејл.
Чубрци сем рођака у Топлици, имају рођаке Јовиће у село Свињаре код Косовске Митровице. У селу Горња Пакаштица (Подујево) до 1878. године су живели Катићи и Пардузи рођаци Чубрка који су се одселили за Топлицу. Катићи су се иселили у Горње Гргуре у Топлици, а Пардузи у Весековце у Бајгорску Шаљу.
Имали су и рођаке неке “Крљегаћане” у село Ресник код Вучитрна, они су се иселили у Топлицу 1900. године, али нисам успео да сазнам у које место су се иселили и како се презивају. Из Крлигата се око 1860. године иселили Радићи у село Белица у М. Подгору, они су се иселили 1878. године у село Заграђе у Топлици где их има и дан данас, презивају се Аврамовић. У Крлигате су до 1880. године живели рођаци Чубрка, али и они су се у периоду од 1878-1880. године иселили у Топлицу.
Написаћу у овом коментару укратко о пореклу Чубрка што сам успео да сакупим из литературе и предања које сам сакупљао пар година. У Слатину су 1865. године дошла три брата Јанићије, Ђорђе и Тодор, они су у Слатину дошли из Крлигата о Дреници. У Крлигате је негде око 1760. године дошао предак свих Чубрка Мојсило из села Дријен у Метохијском Подгору. У Дријен је Мојсило дошао из села Јошаница, из Дакај махале у Ругови. Мојсило се по доласку у Дрен скумио са Рашковићима Морачанима.
24. фебруар 2019. у 09:22
ЈЂорђевић
Да,ми кумујемо са Рашковићима и даље .
Хвала на информацијама.
Покојни стриц ми је причао да давнином Морачани потичу из околине Скадра.Много се селио наш народ.Косово је увек имало Срба.Ето,и након Велике Сеобе ,тамо су се досељавали људи …Жалосно је што у Слатини нема више Срба:(
Знате ли зашто тамо никада црква није направљена?Има ли суседна Бањска везе за Бановић Страхиња?
Поздрав!
24. фебруар 2019. у 13:20
Јанићијевић
Знам за то предање Богићевца Морачана о пореклу из Хотског Хума и да су се због крвне заваде са Грудама иселили у Морачу. Морачани генетски немају везе са Хотима, а наши историчари и етнолози сматрају да су Морачани у ствари стари Хоти.
Није направљена највероватније зато јер постоји црква у суседном селу Бањска које је удаљено 2км. Исти је случај и са селом Мироче, то село нема ни цркву, ни гробље, па су они своје покојнике сахранињавали у суседно село Гојбуља.
Не знам заиста да ли Бановић Страхиња има везе са Вучитрнском Бањском.
Кад смо код ових предања, сазнао сам да постоји још једно предање о пореклу Чубрка, које сем Чубрка имају и неке породице у Ругови и Бајгорској Шаљи. Мада о томе не бих јавно да пишем, јер очигледно се неким Чубрцима то не свиђа и не бих волео да упадам у свађу. Ја сам се тестирао преко компаније Јусек и за 2 месеца бих требао да добијем резултате, па ћемо видети које је предање је тачно.
27. фебруар 2019. у 09:49
ЈЂорђевић
Јавите резултате:)Шта ту има да се не свиђа.. Од истине се не може побећи…Слободно напиштите:)