Порекло становништва села Прилужје, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници између Лаба и Ситнице, на простору где се Лаб пред својим ушћем знатно (до на 1 км) приближава Ситници тако да до једне или друге реке од села нема више од 300 м.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу (према Лабу) и Доњу махалу (према Ситници). Откако је 1923. добило истоимену железничку станицу на прузи Скопје-К. Митровица, село је почело да се шири према станици и већ је допрло до ње.
У селу се држао један стариначки род. Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.
Родови:
– Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
– Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.
– Чунгићи (4 к., Св. Петка) и – Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
– Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.
– Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
– Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
– Митровић (1 к., Св. Лука). Преселио се из Племетине око 1870. Даљом старином је из Црне Горе.
– Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.
– Ночићи (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Племетине око 1890. Даља старина им је у Бајчини у Лабу.
– Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.
– Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.
Цигани муслимани:
– Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.
– Браимовић (1 к.) Пресељен 1931. из Грабовца.
– Куртићи (2 к.). „Шетали свуда”. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
30. септембар 2014. у 21:00
Milos
Masici su slavili i slave sv. Pahomija . Vi ste to mozda pogresili.
1. октобар 2014. у 05:16
Војислав Ананић
У књизи, страна 273. лепо пише да Машићи славе Св. Јована Крститеља. Значи, Милоше, нисмо погрешили.
Поздрав,
Војислав
3. октобар 2014. у 08:36
Milos
Nije tacno a ako imate celu knjigu Kosovo od Atanasija Urosevica . Jel mozete da mi je pozajmite.
3. октобар 2014. у 14:11
Шарко
Милоше,
Ovde možeš da skineš knjigu Kosovske kotline i još mnoge druge knjige… http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Земо, јеси ли заинтересован да тестираш ДНК? Више информације о ДНК имаш на http://www.poreklo.rs/forum/index.php – региструј се..
Ovde imamo preko 550 ljudi širom nekadašnje Jugoslavije koji su testirali DNK, od te brojke imamo oko pet do deset Srba sa prostora Kosova i Metohije. http://www.poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/
3. октобар 2014. у 16:29
Војислав Ананић
Милоше, како можете тако категорички да тврдите да нисам навео тачне податке из књиге? Значи ли то да сам слагао? Навео сам тачно и број стране, 273. Уколико лаже аутор књиге, онда сам и ја слагао. Ако нисте успели да скинете књигу, напишите ми Вашу мејл адресу, како бих вам је доставио.
Војислав
3. октобар 2014. у 21:38
Milos
Evo zemo [email protected]
hvala
3. октобар 2014. у 21:39
Milos
Ne kazem ja da si ti slagao nego nije ni pisac kriv mozda su oni krivi sto su piscu pogreno rekli
3. октобар 2014. у 21:45
Milos
Sarko molim te ako mozes zemo nadji mi nekako tu knjigu svuda je trazim .
4. октобар 2014. у 13:11
Шарко
Zemo, ja ću da ti kažem kako da skineš knjigu, samo te molim da slediš moja upustva….
Klikni na ovaj link: http://www.mediafire.com/view/fy1acza40z89ihb/Atanasije_Urosevic_-_Kosovo.pdf u desnom gornjem uglu klikni na DOWNLOAD, i pojaviće ti se nova strana – ne žuri pusti da prođe nekih 30 sekundi.. i onda u desnom gornjem uglu klikni na DOWNLOAD (53.54 MB) nakon nekoliko sekundi skorz na dnu u donjem levom uglu pojaviće se prozorčić u pdf formatu koji će se uploadovati od dva do tri minuta i kad bude spremna za otvaranje klikni na: Atanasije Urosevic – Ko…pdf da je otvoriš i to je sve kasnije možeš da je memoriše u nekom folderu, kako bi je imao na netu…
U svakom slučaju, ako se ne snađeš, javi mi se – ovo je moja adresa : [email protected]
4. октобар 2014. у 07:01
Војислав Ананић
Милоше,
И поред моје најбоље воље да ти помогнем и да ти књигу пошаљем, нисам у могућности јер књига има три пута више мегабајта него што је дозвољено за слање и компјутер не прима моју пошиљку. Значи, мораћеш сам да је скинеш или ако не знаш како, нађи некога да ти то уради. Кад отвориш наш сајт, имаш поглавље ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. Кликни да се отвори и иди скроз доле где пише КОСОВО. Прва по реду је књига КОСОВО Атанасија Урошевића. Кликни на њу и покушај да је скинеш. Није тешко.
Срећно!
Војислав
4. октобар 2014. у 07:48
Војислав Ананић
Покушао сам да ти књигу пошаљем уз помоћ ГУГЛ ДИСКА али се враћа назад. Значи, мораћеш сам да је скинеш.
Војислав