Порекло становништва села Прилужје, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници између Лаба и Ситнице, на простору где се Лаб пред својим ушћем знатно (до на 1 км) приближава Ситници тако да до једне или друге реке од села нема више од 300 м.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу (према Лабу) и Доњу махалу (према Ситници). Откако је 1923. добило истоимену железничку станицу на прузи Скопје-К. Митровица, село је почело да се шири према станици и већ је допрло до ње.
У селу се држао један стариначки род. Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.
Родови:
– Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
– Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.
– Чунгићи (4 к., Св. Петка) и – Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
– Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.
– Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
– Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
– Митровић (1 к., Св. Лука). Преселио се из Племетине око 1870. Даљом старином је из Црне Горе.
– Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.
– Ночићи (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Племетине око 1890. Даља старина им је у Бајчини у Лабу.
– Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.
– Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.
Цигани муслимани:
– Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.
– Браимовић (1 к.) Пресељен 1931. из Грабовца.
– Куртићи (2 к.). „Шетали свуда”. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
4. октобар 2014. у 11:22
Milos
Vojo sta mislis gde moze knjiga da se kupi nabavi ili tako nesto .
4. октобар 2014. у 11:38
Војислав Ананић
Милоше, сад кад сам успео да смањим број мегабајта, хтео сам да ти књигу пошаљем. Међутим, увек ми се враћа назад. Изгледа да ниси написао тачно твоју мејл адресу. Молим те, провери, па је напиши поново.
Војислав
4. октобар 2014. у 12:11
Војислав Ананић
Милоше,
Не знам где може да се набави књига. Издата је у Београду 1965. у Издавачкој установи Научно дело, у оквиру САНУ, Српски етнографски зборник књига LXXVIII, Одељење друштвених наука Насеља и порекло становништва, књига 39.
Ма, може ти је неко једноставно скинути.
Јеси ли проверио своју Е-маил адресу? Има ли грешке у њој?
Војислав
4. октобар 2014. у 12:28
Milos
Mozes na ovu da mi posaljes . [email protected]
11. јануар 2015. у 10:27
Драгиша
Господине Ананићу,
почињем озбиљно да истражујем порекло презимена и породице Терентић из Прилужја,али је то као и за многе друге породице са најмање два века живљења на косовској висоравни,тежак и дуготрајан посао- уколико се жели утемељење на чињеницама.
Нас је око 35 домова(највише у Прилужју) и до сада нисмо чули да на просторима бивше СФРЈ има других Терентића.Додуше,помиње се Терентић као породични надимак или помоћно презиме у Шекулару али ништа више од тога,а и године нашег доласка у Прилужје и њиховог помињања се не “гађају”.
Интересује ме да ли имате неких сазнања више о презимену и продици Терентић,него што је записано у студији Атанасија Урошевића “Косово”.
Поздрав!
11. јануар 2015. у 12:02
Војислав Ананић
Драгиша, жао ми је што не могу да ти помогнем. Сем у наведеној књизи А. Урошевића “Косово”, нигде нисам наишао на презиме Терентић. Јеси ли покушао преко интернета под ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ТЕРЕНТИЋ?
Поздрав!
25. јануар 2015. у 03:03
Ivan Tomic
Moja familija je poreklom iz Priluzja.Tj prezivam se Tomic.Tomici vode poreklo od Rakica.ovde pise da su se rakici doselili iz Laba.Mozete li preciznije reci gde se to mesto nalazi?
25. јануар 2015. у 17:41
Војислав Ананић
Иване, нисам историчар, али, колико ми је познато, Лаб код Подујева је била жупа кнеза Лазара. Да ли и данас поред реке Лаб још увек постоји и насеље ЛАБ, заиста не знам. То ти може рећи неко ко је пореклом из тих крајева.
Поздрав,
Војислав
22. фебруар 2015. у 18:47
sasa
Masici jesu slavili Svetog Jovana nekada davno. Ne znam ni ja do kada. Ne znam ni kako je doslo do podele ali sad slave Svetoga Pahomija. Navodno on je bio brat Svetome Jovanu. I ja takodje slavim Svetog Pahomija
26. фебруар 2015. у 12:15
Sinisa
Masici slave Sv. Pahomija slavili su Svetog Jovana. Slava je po crkvenim knijgama promenjena jer su Jovanu Masicu umirala deca odmah po rodjenju pa je dan kad je rodjeno prvo koje prezivelo uzeo za slavu. Zato Sv. Pahomije i nije na spisku slava i niko nikad nije cuo za tu slavu u celoj Srbiji, jer je to nazovi obican dan po crkvenim knijgama. Sveti Jovan i sveti Pahomije nisu braca.