Poreklo stanovništva sela Prilužje, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u ravnici između Laba i Sitnice, na prostoru gde se Lab pred svojim ušćem znatno (do na 1 km) približava Sitnici tako da do jedne ili druge reke od sela nema više od 300 m.
Zbijenog je tipa. Deli se na Gornju mahalu (prema Labu) i Donju mahalu (prema Sitnici). Otkako je 1923. dobilo istoimenu železničku stanicu na pruzi Skopje-K. Mitrovica, selo je počelo da se širi prema stanici i već je doprlo do nje.
U selu se držao jedan starinački rod. Selo je bilo čifluk Mehmudbegovića iz Peći.
Rodovi:
– Mašići (3 k., Sv. Jovan Krstitelj), starinci.
– Terentići (4 k., Sv. Jovan Krstitelj). Doseljeni iz Laba krajem 18. veka.
– Čungići (4 k., Sv. Petka) i – Bugarići (2 k., Sv. Nikola). Doseljeni od Skoplja kad i Terentići.
– Parlići (6 k., Sv. Petka). Doseljeni iz Brazde (Skopska Crna gora) u Bivoljak da izbegnu krvnu osvetu. Tu su dugo živeli i namnožili se jako, pa jedni odatle otišli u Vučitrn, a drugi (oko 1840) prešli u Prilužje. Tad su u selu živeli neki Srbi Rockomanovići, koji su se docnije otselili u Srbiju.
– Rakići (18 k., Mitrovdan). Doselili se iz Laba posle Parlića.
– Popovići (6 k., Sv. Nikola). Potiču od Sekulića u Gračanici, odakle su se oko 1860. preselili u Prilužje da izbegnu krvnu osvetu, jer su ubili nekog pravoslavnog Ciganina što im je na pričešću u gužvi zgazio dete. Da bi prikrili poreklo promenili su slavu (u Gračanici slavili Mitrovdan). Dalja starina im je u Pologu.
– Mitrović (1 k., Sv. Luka). Preselio se iz Plemetine oko 1870. Daljom starinom je iz Crne Gore.
– Minići (2 k., Sv. Nikola). Preselili se iz Leskovčića oko 1890.
– Nočići (4 k., Sv. Vrači). Preseljeni iz Plemetine oko 1890. Dalja starina im je u Bajčini u Labu.
– Došljaci (4 k., Sv. Pantelejmon). Preseljeni iz Batusa oko 1900.
– Tominčići (1 k., Sv. Arhanđeo). Dovedeni davno odnekud kao pastorci.
Cigani muslimani:
– Eminovići (3 k.) i – Šabanovići (1 k.). Preseljeni iz Novog Sela Mađunskog, prvi oko 1895, a drugi 1933.
– Braimović (1 k.) Preseljen 1931. iz Grabovca.
– Kurtići (2 k.). „Šetali svuda”. U Prilužju nastanjeni 1919. Poslednji rod se bavio kovaštvom, a ostali bili nadničari. Ovi nadničari 1934. nisu imali ni zemlje ni kuće. Stanovali su u kolibama od busenja.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
4. oktobar 2014. u 11:22
Milos
Vojo sta mislis gde moze knjiga da se kupi nabavi ili tako nesto .
4. oktobar 2014. u 11:38
Vojislav Ananić
Miloše, sad kad sam uspeo da smanjim broj megabajta, hteo sam da ti knjigu pošaljem. Međutim, uvek mi se vraća nazad. Izgleda da nisi napisao tačno tvoju mejl adresu. Molim te, proveri, pa je napiši ponovo.
Vojislav
4. oktobar 2014. u 12:11
Vojislav Ananić
Miloše,
Ne znam gde može da se nabavi knjiga. Izdata je u Beogradu 1965. u Izdavačkoj ustanovi Naučno delo, u okviru SANU, Srpski etnografski zbornik knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39.
Ma, može ti je neko jednostavno skinuti.
Jesi li proverio svoju E-mail adresu? Ima li greške u njoj?
Vojislav
4. oktobar 2014. u 12:28
Milos
Mozes na ovu da mi posaljes . [email protected]
11. januar 2015. u 10:27
Dragiša
Gospodine Ananiću,
počinjem ozbiljno da istražujem poreklo prezimena i porodice Terentić iz Prilužja,ali je to kao i za mnoge druge porodice sa najmanje dva veka življenja na kosovskoj visoravni,težak i dugotrajan posao- ukoliko se želi utemeljenje na činjenicama.
Nas je oko 35 domova(najviše u Prilužju) i do sada nismo čuli da na prostorima bivše SFRJ ima drugih Terentića.Doduše,pominje se Terentić kao porodični nadimak ili pomoćno prezime u Šekularu ali ništa više od toga,a i godine našeg dolaska u Prilužje i njihovog pominjanja se ne “gađaju”.
Interesuje me da li imate nekih saznanja više o prezimenu i prodici Terentić,nego što je zapisano u studiji Atanasija Uroševića “Kosovo”.
Pozdrav!
11. januar 2015. u 12:02
Vojislav Ananić
Dragiša, žao mi je što ne mogu da ti pomognem. Sem u navedenoj knjizi A. Uroševića “Kosovo”, nigde nisam naišao na prezime Terentić. Jesi li pokušao preko interneta pod POREKLO PREZIMENA TERENTIĆ?
Pozdrav!
25. januar 2015. u 03:03
Ivan Tomic
Moja familija je poreklom iz Priluzja.Tj prezivam se Tomic.Tomici vode poreklo od Rakica.ovde pise da su se rakici doselili iz Laba.Mozete li preciznije reci gde se to mesto nalazi?
25. januar 2015. u 17:41
Vojislav Ananić
Ivane, nisam istoričar, ali, koliko mi je poznato, Lab kod Podujeva je bila župa kneza Lazara. Da li i danas pored reke Lab još uvek postoji i naselje LAB, zaista ne znam. To ti može reći neko ko je poreklom iz tih krajeva.
Pozdrav,
Vojislav
22. februar 2015. u 18:47
sasa
Masici jesu slavili Svetog Jovana nekada davno. Ne znam ni ja do kada. Ne znam ni kako je doslo do podele ali sad slave Svetoga Pahomija. Navodno on je bio brat Svetome Jovanu. I ja takodje slavim Svetog Pahomija
26. februar 2015. u 12:15
Sinisa
Masici slave Sv. Pahomija slavili su Svetog Jovana. Slava je po crkvenim knijgama promenjena jer su Jovanu Masicu umirala deca odmah po rodjenju pa je dan kad je rodjeno prvo koje prezivelo uzeo za slavu. Zato Sv. Pahomije i nije na spisku slava i niko nikad nije cuo za tu slavu u celoj Srbiji, jer je to nazovi obican dan po crkvenim knijgama. Sveti Jovan i sveti Pahomije nisu braca.