Ћуприја и околна села

15. септембра 2014.

коментара: 7

Батинац, Бигреница, Вирине, Влашка, Дворица, Иванковац, Исаково, Јовац, Кованица, Крушар, Мијатовац, Остриковац, Паљане, Сење, Супска, Ћуприја

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Порекло становништва села Дворица, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Куће овог села су поред пута Јагодина – Варварин, између Доњег Јовца и Сињег Вира. По положају слично је суседним селима. Окренуто је више истоку. Од Велике Мораве удаљено је 3-4 километра.

    Воде.
    Кроз село протиче Дворнички Поток, који не пресушује. И поток и Морава чине штете када се излију.
    Пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Места у сеоском атару су: Зелена Страна, Бачије, Поточе, Присоје, Луг, Старо Село, Костино Дуваниште, Шупљаја, Свињица, Медвећиште, Врбак, Пљошта, Велика Деверсиловица (брег), Мала Деверсиловица (брдо), Мало Брдо, Врлетна Страна, Велико Брдо, Стевулинак (брдо), Тополовица (њиве, пашњаци и шуме). Сеоске утрине су у Великом и Малом Косичу, у Великој и Малој Деверсиловици, Тополовици и Бачијама, и то више под пашом а мање под шумом..

    Тип села.

    -Куће су доста разређене и у једном правцу преме путу („насипу“). Село се дели на Горњи и Доњи Крај, који су један од другога удаљени око један километар.

    Старине у селу.

    -У Лугу, испод пута према Морави, има развалина од неке старе цркве. По Ј. Мишковићу, ово село је за време Турака било као нека мала касаба (варошица) и имало неколико дућана и један велики хан.

    Постанак села и порекло становништва.

    Село је два пута је премештано. Први пут је било до Велико Мораве, одакле је пресељено због поплаве на место Костино Дуваниште, па отуда на данашње место. Некада се звало Праскавица, због „прасака“ (брескви), којих је раније ту било много. У списку села 1818. и 1819. године помиње као село Праскавица; године 1822. се не помиње као „Праскавица“ већ Дворица.
    Дворица има 70 кућа, 12 родова са 200 становника.
    Стариначки родови су:
    -Радосављевићи и Милосављевићи, славе Никољдан.
    -Ставановићи – Јовањдан.
    -Миливојевићи и Миловановићи – Ђурђевдан и Ђурђиц.
    -Баџићи – Св. Тодор.
    Новији досељеници:
    -Вучковићи и Ђокићи, славе Аранђеловдан. Преци су име доселили из Рамнова пре сто година.
    -Ђорђевићи и Лемезани, славе Никољдан.. Доселили се из Својнова у Темнићу пре око 100 година.
    -Гајићи, славе Игњатијевдан. Доселили се „од Бољеваца“ у Тимочкој Крајини пре 100 година.
    -Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пирота пре скоро 100 година.
    -Милутиновићи и Весићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Рамнова пре 70 година.
    -Велимировићи, славе Аранђеловдан. Предак се доселио пре 70 година из Параћина – призетио се у Весиће.
    -Ђорђевићи други, славе Св. Петку. Предак се доселио пе 70 година из Мајура – призетио се у изумрли род Марића.
    -Весићи, славе Аранђеловдан и Св. Василије. Они су из Јовца одакле се предак призетио пре око 70 година у род Милутиновића.
    Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина друга недеља великог поста („Пачиста недеља“).
    Становници Горњег Краја сахрањују се у сињевирском, односно трешњевачком, а Доњег Краја у доњојовачком гробљу.

  2. Порекло становништва села Јовац (по књизи Доњи и Горњи Јовац), општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Доњи Јовац:

    Положај села.

    -Ово село је на подножју огранака планине Јухора, који ссе у правцу тока Велике Мораве пружају ка северу, према Јагодини. Кроз село протиче поток Врањевац који силази са брда Врањевца, од Градишта. Кроз село пролазиу пут Јагодина – Варварин. Више кућа има са леве стране пута, ка Великој Морави, а мањи на десној, у страни. Село спада у ред моравских села на ивици моравске равнице, чинећи тако прелаз између равних и брдских насеља.

    Воде.

    Пије се бунарска вода.

    Земље.

    -У моравској равници су њиве и ливаде на местима званим: Орнице, Окно, Кључ, Луг, Ковачевица, Орашјак, Бегов Кључ, Моравиште и Медвеђиште. У страни више села су њиве, виногради, шуме и пашњаци на местима познатим по именима: Свињци, Виноградско Место, Жито или Житиште, Грабовац, Илин Поток, Рашинац, Крстатак, Туторови Свињци, Гмитровићевица, Орлово Гнездо (чукара), Водица, Козара, Ђотинац, Селиште, Добитњак, Мандрдина Бусија, Некрштено, Беговица, Велика Обала, Преко Баре, Велико Божинче, Мало Божинче, Велико Косиче и Мало Косиче. Брда су (сва обрасла ситном шумом) су: Врањевац, Градиште, Две Границе и Два Гроба.

    Тип села.

    Село је долинског типа; не дели се на крајеве, већ само на родове. Ј. Мишковић наводи да се ово село дели на Ужарску, Плањанску и Некрштену Махалу. Данас су те махале тако измештене да их је тешко разликовати. Некрштена Махала данас не постоји, већ се тако зове један део сеоског атара.

    Постанак села и порекло становништва.

    Доњи Јовац је старије насеље. Године 1837. помиње се у аустријском војном списку јагодинског дистрикта као хајдучко насеље (Jehovac). Ото Дубислав Пирх га назива Велики Јовац за разлику од Малог или Горњег Јовца. Пирх помиње и село Врањевац у потоко Врањевцу. Данас нема трагова од тога насеља.
    Старо Село било је у Селишту, код Ковачевице, па се отуда овамо поместило пре 150 година, јер га је Морава подривала („опачувала“) и плавила.
    Доњи Јовац има 180 кућа, 24 рода и 1850 становника.
    Стариначки родови.
    -Вићићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Овамо су се доселили из Старог Села.
    -Випићи – Никољдан.
    -Вучићи – Ђурђиц* и Алимпијевдан.
    *Писац, за разлику од осталих писаца, Св. Ђорђе назива Ђурђиц, остали Ђурђевдан, оп. Милодан.
    -Петровићи – Св. Врачи.
    -Стаменковићи – Митровдан.
    -Јанковићи – Стевањдан.
    -Чивутани или Чивутарци – Митровдан.
    Новији рдови:
    -Буљанци, славе Св. Петку. Преци су им се доселили пре 130 година из села Буљана код Ћуприје, зову их „Власима“.
    -Лазићи и Бусиловци, славе Јовањдан. Доселили се пе 130 година из села Бусилова, Ћуприја.
    -Миљојковци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Врања пре 130 гдоина.
    -Миладиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова кад’ и Миљојковићи.
    -Плањани, славе Никољдан. Доселили се пре 120 година из Плане код Параћина.
    -Бабастанићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Алексинца. Довела их баба Стана пре 120 година, када је отуда побегла од Турака.
    -Глувићи, славе Митровдан.. Доселили се са Косова пре 120 година.
    -Ивановићи, славе Илиндан, Андријевдан и Ђурђевдан. Предак се доселио пре 100 и више година из околине Параћина, призетио се у род Миленковића.
    -Ужарци, славе Св. Петку. Доселили се из Мајура пре 100 и више година а тамо из околине Параћина.
    -Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђуревдан. Доселили се из околине Параћина пре 100 и више година.
    -Тобошаревићи, славе Митровдан. Доселили се из Трешњевице пре 80 година а тамо се доселили из околине Трна, Бугарска. Сматрају се да су род Миладиновићима и Ратковићима из (Велике ) Трешњевице.
    -Савићи, Св. Врачи. Предак се доселио из Рамнова пре 60 година призетивши се у род Петровића.
    Не знају своје порекло нити када су се и одакле доселили:
    -Симићи – Митровдан.
    -Тодосијевићи – Лазаревдан.
    -Аврамовићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Праћинци, славе Св. Атанасије „Настаћије“. Они су из Параћина.
    -Камберовићи и Усејиновићи, славе Св. Василије и Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми и баве се ковачким занатом. Било их је четири кућа од којих су се две преселиле у Рашевицу – Темнић.
    Гробље је у средини села, са десне стране пута из смера од Јагодине. У њему се сахрањују и из Горњег Јовца и из Доњег Краја Дворице.
    Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветине су: Младенци – за здравље чељади, Св. Софроније – за ораче и копаче и Јаков исповедник за здравље домаће стоке.

    Горњи Јовац:

    Положај села.

    -Ово село је испод Доњег Јовца у страни окренутој истоку. Од пута Јагодина – Варварин удаљено је око килиометар и по. Има неколико кућа у равници поред пута. Према току Велике Мораве требало би данашњи Доњи Јовац да се зове Горњи Јовац и обратно. Ови називи су из времена када је Доњи Јовац био ближи Великој Морави у линији исток-запад.

    Воде.

    -У селу се пије изворска вода. Извори се зову: Божинац, Точурак, Укицки, Кладенац и Ћирички Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су у моравској долини на местима која се зову: Поток, Прилеп, Церница, Острво, Старе Новине, Црна Бара, Угљарница, Врањевац и Горње Брдо. Њиве, шуме и пашњаци су у странама и по брдима а на местима под именима: Равница, (зараван), Говеђарник (Говедарник), Градиште (брдо), Томинац, Велико Брдо, Карбин Поток, Шарбановац, Дугачка Коса и Андровица (утрина).

    Земље и шуме.

    -Куће су према положају земљишта збијеније и ређе. Село се дели на Горњу Махалу и Доњу Махалу, или Горњи Крај и Доњи Крај. Горња Махала (Крај) је у страни и знатно је већи; старије насеље и са чешћим кућама. Доња Махала (Крај) је у равници и знатно мања, са ређим кућама новијег постанка. Махале су одвојене једна од друге око пола километра.
    Име селу.

    -Име Јовац дошло је, по једном предању, због многе јове (иве) која је ту некада расла (у Старом-Доњем Јовцу), а по другом (као и по Ј. Мишковићу) место је тако названо по неком Јови, који се ту први доселио.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Горњи Јовац је млађе насеље од Доњег Јовца. Прича се да је Горњи Јовац насељен на појатама („трлима“) Доњег Јовца. Тоје, кажу, било пре сто и више година. Изгледа да се већи број старинаца иселио из Доњег Јовца у Горњи Јовац.
    Горњи Јовац има 60 кућа, 18 родова и 205 становника.
    Рдови –старинци:
    -Костићи, славе Никољдан. Они су из Доњег Јовцџа.
    -Ђурићи, славе Никољдан. Сматрају се да су са Костићима један род.
    -Ћирићи, славе Митровдан. Они су из Доњег Јовца.
    -Пешићи;
    -Лалићи;
    -Ђорђевићи;
    -Миловановићи и;
    -Илићи –сви славе Јовањдан и сви су из Доњег Јовца (Старог Села).
    Досељеници су:
    -Бурмазевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Забреге код Параћина пре 140 година.
    -Јовићи, славе Митровдан. Доселили се из околине Лесковца пре 130 година.
    -Стојановићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Предак се доселио из Рибара призетивши се у род Укића пе 80 година.
    -Павловићи , славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Рашевице – Темнић, пре 80 година.
    -Гргићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Старог Рамнова пре 80 година.
    -Симићи, славе Никољдан.. Доселили се из Остриковца пре 70 година.
    -Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Дослили се из Бунара пре 70 година.
    -Никодијевићи, славе Часне Вериге. Доселили се из Рибара пре 70 година.
    -Јелкићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се из Рамнова пре 70 година.
    -Савићи, славе Св. Врачи. Досели се из Рамнова пре 90 година.
    -Новаковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Рамнова пре 60 година.
    Не знају за прекло а новији су досељениц:
    -Укићи – Митровдан.
    -Миленковићи – Митровдан.
    Литија и сеоске заветине су када и у Доњем Јовцу.
    Гробље је заједничко са доњејовачким.

  3. Порекло становништва села Остриковац, општина Ћуприја – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је између Горњег Јовца, Рамнова и Андровице. Више кућа има у страни окренутој североистоку, а мање у равници и поред железничке пруге Јагодина – Ћуприја. И ово село је на прелазу између долинских и брдских села.

    Воде.

    Кроз село протичу Митачки Поток и Божинац који чине Остриковачки Поток. Пије се бунарска и изворска вода. Главнији су извори: Јовандилски Кладенац (у потоку Божинцу), Митачки Кладенац (у Митачком Потоку) и Ћосицки Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су у равници на местима: Поток, Прилеп, Церница, Острво, Старе Њиве и Црна Бара. Шуме и пашњаци су у странама и о брдима на местима: Угљарица, Андревица (Андрејевица), Горње Брдо и Равница.

    Тип села.

    -Село је тимочког типа и дели се на Горњу у Доњу Малу. Горња Мала је у брду и у страни а Доња Мала је у равници.

    Име селу.

    -Село је добило име по острику (врста траве) која ту у изобиљу расте.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прича се да је ово село постало од рамновачких појата („трла“ и колиба), које је после расељавањем и насељавањем порасло, умножило се и тако постало село. По малом, незнатном броју старинаца изгледа да је новијег порекла.
    Остриковац има 70 кућа, 11 родова и 400 становника.
    Родови старинци:
    -Митаковићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.
    Досељеници:
    -Николићи, славе Јовањдан. Доселили се са Косова из села Каменара пре 130 година. Најпре су били у Рамнову, па се овде преселили због поплаве. Зову их Бурдељцима због тога што су у прво веме живели у „бурдељима“ – земуницама.
    -Николићи други, славе Ваведење. Доселили се из околине Врања пре 130 година.
    -Миладиновићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Мајура, одакле је стари Миладин дошао пре 120 година, призетивши се у овом селу.
    -Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Лесковца пре сто и више година..
    -Станојловићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из околине Лесковца пре сто и више година.
    -Стојановићи други (Јовандолци), славе Митровдан. Доселили се из Топлице пре сто и више година. Мисли се да су арбанашког порекла, али се не зна поуздано.
    -Милосављевићи и Мусићи, славе Св. Петку. Доселили се из Топлице пре сто и више година.
    -Голубовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ћупреије пре 80 година.
    -Милошевићи, славе Никољдан. Предак се доселио из околине Врања пре 80 година, као мутавџија.
    -Љубисављевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се њихово порекло.
    Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине су: Задушни понедељак, пред зимске задушнице (за здравље чељади), Св. Вартомолеј за винограде (да их „хала“ не убије) и трећи април по новом календару за здравље стоке.
    Гробље је на брегу више села. Најстарији писани надгробни „белег“ је из 1832. године.

  4. Порекло становништва села Вирине, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на обема странама Виринског Потока.

    Воде.

    -У средини села је извор Кладенац а на крају села извор Браник.

    Земље и шуме.

    -Делови атара су: Станојева Главица, Слатина, Клаћево, Јечмениште, Мала Врба, Велика Врба, Окопац, Чукара, Велико Поље, Код Чесме, Младо Селиште, Утрина, Забрдица, Топлик и Виринско Брдо.

    Тип села.

    -Село се дели на махале: Прњавор, Лазићску, Ђурђицку, Андрејицку и Поповићску Малу. Има 139 кућа и 9 родова.
    Године 1819. у селу је било 28 кућа и 32 пореске главе а 1870. године 120 пореских глава..

    Име селу:

    -По предању село је добило име по неком великом виру.

    Старине у селу.

    -У селу постоје зидине за које се прича да су од манастира, то казује и крај села који се и данас зове Прњавор. Тај манастир је доцније промењен у цркву и у њој су служили за дуго година свештеници из Попвићске фамилије. Ко га је и када подигао, како се звао, не зна се. Око цркве се налазе стари српски новци као и комади старог земљасног посуђа и оружја.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прича се да је село постојало пре Косова. Да је старо сведоче и многи старинци. Није премештано.
    У Андрејицкој Мали су:
    -Андрејићи су старинци, славе Никољдан.
    У Прњавору су:
    -Миленковићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ракићи су старинци, славе Мратиндан-Мину.
    -Рашићи и Вељковићи су са Косова. Са Миленковићима су род. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    У Лазићској Мали су:
    -Лазићи су се доселили из Ражња пре 160 година, славе Никољдан.
    -Рајићи су се доселили из околине Врања, славе Аранђеловдан.
    У Ђурђицкој Мали су:
    -Ђурђицћи су старинци, славе Стевањдан
    У Поповићској мали су:
    -Поповићи су старинци. Они су дали највише свештеника, који су опслуживали поменуту цркву. Славе Стевањдан.
    Сеоска слава су Тројице (Духови) а заветине: Бели Четвртак – по Васкрсу за здравље стоке и Св. Илија за здравље деце.

  5. Порекло становништва села Исаково, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на обема странама Исаковачког Потока, који ниже села утиче у Вирински Поток.

    Воде.

    -У селу је само један извор – Одоногићски Кладенац.

    Земље и шуме.

    -У селу су следећи делово његовог атара: Софијана, Чумаљ, Ракибара, Шуваница, Бабина Глава, Забрдица, Буковик, Стари Брест, Старо Исаково, Нови Брест, Збег, Капетанове Њиве, Утрине, Моштаничко Брдо, Грљај, Станојева Главица, Вирински Поток и Вирински Кључ.

    Тип села.

    -Село се дели на: Циганску, Корланску, Моштаничку, Керицку и Гробљанску Малу.
    У селу је око 200 кућа и 13 родова.
    Године 1819. село је имало 50 кућа и 55 пореских глава а 1870. године имало је 199 пореских глава.

    Старине у селу.

    -У мести званом Селиште или Старо Исаково налазе се људске кости и комади земљаног посуђа. У непоредној близини су, приликом орања и риљања, ископаване урне са пепелом, те изгледа да су ту и биле похрањене у већем броју.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Старо село је било на јужној страни у односу на данашње, у Старом Исакову. На данашње место је пресељено за време Турака, јер је претходно место било на њиховом удару. У Старом Исакову постоји и данас доста извора са лепом и јаком водом.
    У Циганској Мали има 18 кућа Цигана-Рома, који не знају одакле су досељени. То су:
    -Бећаревићи, славе Св. Петку.
    -Миловановићи – Никољдан.
    -Бобоковићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Монићи – Аранђеловдан.
    У Короланској Мали су:
    -Короланци, славе Св. Петку. Они су старинци, мисли се да су дошли из Старог Исакова.
    -Предићи, славе Митровдан. Они су старинци.
    -Главаши, славе Никољдан. Порекло им је непознато.
    -Ћујићи, славе Никољдан. Они су се доселили из Маџарске пре 150 година.
    У Моштаничкој Мали су:
    -Одоногићи, славе Аранђеловдан. Доселили су из околине Црене Реке.
    У Керицкој Мали су:
    -Керићи, славе Никољдан. Сматрају се за старинце, овамо су се доселили из Старог Исакова
    -Цирићи, славе Никољдан. Доселили су се из Подгорца код Црне Реке.
    -Првуловићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Маџарске или Ердеља. Зови ух „Маџари“.
    У Гробљанској мали су:
    -Ступарани, славе Св. Петку. Доселили су се из Подгорца пре 150 година.
    Сеоска слава је Бели Четвтртак а заветине Петровдан и Младенци.

  6. Порекло становништва села Кованица, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на странама Кованичког Потока, који се улива у Иванковачку Реку.

    Воде.

    -У селу се служе водом са извора Врела.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Заброво, Грабчина, Стеванов Врх, Хајдучка Главица, Хајдучки Кладенац, Стража, Дугачка Пољана, Врањи Камен, Ђула, Река, Чука, Поток, Пигљен, Виногради, Бара, Мокреш, Мосна, Гарник, Јелњак, Липа, Орница, Каметница, Врх, Вуја Рупа, Пландиште, Војиново Брдо, Дераново Брдио и Ржаново Брдо.

    Подаци о селу.

    -У селу је око 60 кућа и 4 рода.
    Године 1819. у селу је било 15 кућа и 18 пореских главаа 1870. године било је 63 пореске главе.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по томе што су ту некада ковани оклопи за јунаке а по другој легенди што је ту постојала рударска ковница или кованица. Ово друге биће да је вероватније.

    Старине у селу.

    -Више села у месту званом Врх налазе се комади од мачева, стрела, копаља, буздована и другог старинског оружја.
    У Клисури се налазе зидине, за које се не зна од чега су ти остаци.
    У месту Ђули налазе се мачеви, рударске велике земљане лампе, велике мамузе, узенгије и др.

    Постанак села и порекло становништва.

    Не зна се тачно када је село настало. Предање каже да је село премештано. Најпре је било на јужној страни, ка Бигреници, у Селишту; отуда се повукло дубље у клисуру или због непријатеља или због врелске пијаће воде, која је по хладноћи и лакоћи за пиће одиста јединтвена. Данашње становништво је досељено, старинаца нема.
    Родови су:
    -Ђорићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Дошли су са Косова.
    -Ранајци и Панићи, славе Јовањдан. Сматрају се да су род Ђорићима и дошли су са Косова са великим буљуцима оваца.
    -Динићи, Радојковићи и Радивојевићи – славе Никољдан. Доселили су се са Косова пре 200 година дотеравши много оваца.
    -Миладиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. И они су се доселили са Косова.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан – први четвртак по Вазнесењу а заветина Св. Јован Главосек (Усековање) – ради здравља оваца.

  7. vojislav ananić

    ЋУПРИЈА

    Област Ћуприје је била настањена још у камено доба. О томе говоре праисторијска налазишта у околини Ћуприје. Стублина је археолошко налазиште у селу Супска, где је заступљена комплетна статиграфија виничанске културе. Предмети који су пронађени у близини манастира Раванице воде нас још у камено доба. У ћупријском крају откопана су и два сребрна илирска појаса са палметама и неколико комада накита од филиграна уз богату керамику гвозденог доба.

    У гвоздено доба настањивали су је Трачани, у равничарском делу племе Мези, а у планинском Трибали. У IV веку Трачани су се повукли у планинске пределе, а област Мораве населили су Келти. Њихова владавина није дуго трајала, јер су се на западу Балканског полуострва појавили Римљани.

    Око 15.г. п.н.е. Римљани су заузели област Мораве. Са собом су донели своју културу и цивилизацију. Ћуприја је у то доба била прилично насељена и била је најважније римско насеље Хорреум Марги на путу Виминацијум-Наиссус (Костолац-Ниш) и представљало је главни привредни, трговачки, саобраћајни, стратегијски центар, као и центар за израду оружја и највеће складиште жита по чему је град и добио име Житница Мораве. Такође је била и највеће градско насеље Горње Мезије, али највећу важност је имала што се налазила на месту где је био главни прелаз преко Мораве, где су Римљани имали зидани мост. У том периоду кроз Ћуприју је пролазио један од главних римских путева – Виа Милитарис. У самом центру, постоји налазиште римског града Хореум Марги. На месту данашње касарне, пронађене су многе ископине из тог периода, као што су: новац, водовод, саркофази, табла са натписом Хорреум Марги. Хуни су у В веку срушили Хорреум Марги, а 100 година касније, обновио га је Јустијан И.

    Равно се први пут помиње средином XII века. Арнолд из Либека (који је описао пут Хенриха Лава), идући за свету земљу 1172.године, помиње се Равно, под именом Рабнел-Рабенелле. Касније се опет помиње 1183.године, када је Фридриха Барбаросу с крсташина овде дочекало изасланство Немањино. У другој четвртини XIII века, Равно су прегазили Татари.

    За време турске владавине, Ћуприја је била паланка, станица на Цариградском путу и преноћиште за одмор путника. За време војног похода Сулејмана Величанственог (1521-66), са привременим понтонским мостом на Морави, насеље се јавља као град Морава. Од друге половине 17.века Мехмед-паша Ћуприлић, подигао је стални мост Ћуприју, када је и град добио садашње име. У XВИ и XВИИ веку, Ћуприја је и пристаниште на Великој Морави. Постоје докази да се Моравом бродило до почетка XIX века.
    Извор: Интернет