Порекло презимена, село Мухаџер Талиновац (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мухаџер Талиновац, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Мухаџер Талиновац, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Мухаџер Талиновац (Урошевац)

Порекло презимена, село Мухаџер Талиновац (Урошевац)

Порекло становништва села Мухаџер Талиновац, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Muhadzer Talinovac

Село је у равници, у близини Талиновца, а око 4 км североисточно од Урошевца.

Збијеног је типа. Дели се на махале Петровц и Мрљак, чији су називи дошли по најбројнијим мухаџирским кућама досељеним из Петровца и Мрљака у Топлици. Махале су подељене улицом.

Село су 1864. основали Черкези, које су Турци као избеглице из свог завичаја под руском управом колонизовали. При досељењу мухаџира из Србије 1878, Черкези се, бојећи се скорог доласка Србије на Косово, сви из овог села преселе у Урошевац, да би се одатле иселили дубље у унутрашњност Турске (неки од њих су у Урошевцу остали све до 1912). При напуштању села било их је око 20 кућа. Као успомена на њих је топограски назив Черкеско гробље или арбанашки: Вора т’ Черкезве. По исељењу Черкеза у селу су се населили Арбанаси мухаџири из Топлице. Задржавши исто име села на чијем је атару подигнуто, а за разлику од њега, ово је село, по својим становницима мухаџирима, добило атрибут „Муаџер“. Од 1913. су се у селу почели настањивати и Срби на купљеним имањима од мухаџира који су се исељавали у Турску.

Арбанаси мухаџири:

Петровц (7 к.), од фиса Климената. Досељен 1878. из Петровца (Топлица), даљу старину зна у Ругову.

И остали мухаџири су из топличких села:

Тмава (3 к.), од фиса Краснића, из Тмаве;

Микуловц (4 к.), од фиса Тсача, из Микуловца;

Брезниц (1 к.), од фиса Гаша, из Брезнице;

Мрљак (3 к.), од фиса Шаље, из Мрљака;

Палом (2 к.), од фиса Сопа, из Пролома;

Купина (3 к.), од фиса Краснића, из Купине;

Душуловц (1 к.), од фиса Сопа, из Дешилова (Топлица).

Српски родови:

Дзумовићи (3 к., Ваведење),

Совијини (3 к., Св. Никола).

Крстићини (5 к., Ваведење),

Арсовци (5 к., Св. Никола),

Ешековци (4 к., Ваведење),

Дејановићи (1 к., Св. Никола),

Џангини (2 к., Ваведење),

Трбусићи (1 к., Св. Никола),

Билиндаровићи (1 к., Ваведење),

сви досељени из Горњег Села у Сретечкој Жупи 1913. на купљена имања сем последњег рода који је досељен 1924.

Џукелини (9 к., Ђурђиц) 1913. из Мушникова (Сретечка жупа) на куповицу.

Спасићи (1 к., Св. Арханђео), 1927. из Јажиица у Сиринићу на купљено имање.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top