Порекло презимена, село Мужичане (Штимље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мужичане, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Мужичане, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Мужичане (Штимље)

Порекло презимена, село Мужичане (Штимље)

Порекло становништва села Мужичане, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Muzicane, mapa

Село је у равници, на Грковљачкој (Штимњанској) реци, између села Рашинца и Војновца.

Збијеног је типа. На махале се не дели, већ се два сеоска дела подељена реком узајамно зову Отуд реке и Одовуд реке.

Између овог села и Војновца је топографски назив Старо Село. Ту је једна црквица, а ту је и гробље овог села. Не зна се кад је и зашто село измештено одатле. У селу има старинаца.

Српски родови:

Поповићи (7 к., Ђурђиц) и – Столовићи (2 к., Ђурђиц), старинци.

Јововићи (1 к., Св. Јован Златоусти) и – Паћаризи или Ћирковићи (5 к., Св. Арханђео), досељеници непознатог порекла.

Бугаровићи (4 к., Св. Никола), досељени почетком 19. века из Леске код Призрена.

Сиринићани (1 к., Св. Никола). Досељени 1919. из Виче у Сиринићу.

Поарбанашени Срби:

Суљовит (2 к.), старинци и дељеници („кушерије“) Срба Поповића. На ислам прешли око 1800. Појасеви уназад 1931: Љатиф (75 г.), Саит, Љатиф, Суља. – Ушли у фис Краснић.

Еминовић (1 к.), старинац, дељеник Суљовита.

Демировит (2 к.), старинац. 1931. је шесдесетогодишњи човек био у трећем појасу – од поисламљивања (Алит 60 г., Исен, Демир). Срби Столовићи из овог села су им били ујаци. Ушли су у фис Гаш.

Ковачеви (1 к.), досељени 1916. из истоименог поисламљеног и поарбанашеног рода у Д. Неродимљи.

Арбанашки родови:

Ћеајовит (3 к.), од фиса Гаша. Догонили стоку на зимовање у другој половини 18. века и населили се. Појасеви уназад 1931: Исак 50 г., Мехмет, Фазли, Али, Суља, Исенћехаја.

Гунца Грчол (4 к.), од фиса Елшана. Досељен почетком 19. века из Злобужана у Подрими.

– Гунцат (7 к.), од фиса Гаша. Досељен из Гунцата у Подрими кад и Грчол.

Бећировит (1 к.), од фиса Гаша. Пресељен из Белинца 1925.

Арбанашки мухаџирски родови досељени 1878:

Џинипоток (1 к.), од фиса Елшана, из Житног Потока (Топлица).

Драгуш (2 к.), од фиса Елшана, из Драгуше (Топлица),

Шилова (1 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица).

Ивања (2 к.), од фиса Краснића, из Ивање (Јабланица).

Бокулорам (6 к.), од фиса Шкреља, из Буколорама (Топлица).

Цигани:

Нурединовић (2 к.). Досељен око 1880. из Гиљанца (Подрима).

Габељ (1 к.) и – Рамановић (2 к.), око 1905. из Рашинца.

Ређеповић (2 к.), око 1905. из Војновца.

Рамадановић (1 к.), из Лашкобаре 1913. и – Ибишовић (2 к.) из Муковца 1919.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top