Порекло презимена, село Власина (Сурдулица)

3. септембра 2014.

коментара: 21

Порекло становништва села Власина, општина Сурдулица. Према студији “Власина и Крајиште”, Риста Т. Николића из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.

 

Положај и тип: Село Власина находи се око депресије Власинскога Блата. Састоји се из 24 мале (махале), а има близу 500 кућа. Мале (махале) на источној страни Блата („преко Блато“) јесу махом по странама долина и на косањицама испод Букове Главе*, према Блату, а мале западно од Блата находе се по долинама и косањицама на подножју Чемерника. Јужни део Власине залази у слив Врле Реке.

* Поједини делови власинских мала (махала) на источној страни од Блата јесу у Бугарској, као део Дражине Мале, од које је у Србији око 10к.

(Напомена: Подаци о махалама (малама) су из 1912. године када се на простору данашњег Власинског језера налазило тзв. Власинско Блато, граница између Србије и Бугарске била је неколико километара западније од данашње границе, а источно од границе било је неколико села која се данас налазе у саставу Републике Србије. Наведене 24 махале, према данашњој административној организацији, већином припадају селима Власина Рид – западно од језера, Власина Округлица – јужно од језера и Власина Стојковићева – источно од језера.)

 Vlasina

 

Слика 1. Исечак Ђенералштабне карте Србије из 1894. године, секција Власина (извор Дигитална Народна библиотека Србије – Ђенералштабна карта Србије)

          На источној страни од Блата јесу ове мале: Гаџина Мала је се обе стране долине Чавковице, у изворишту њенога потока. То је најстарија Гаџина Мала, осим које постоје још две, једна на западној, а друга на јужној страни од Блата у сливу Врле Реке. Дражина Мала је при савијутку истоимене долине у ј.з. правац, а поглавито с десне стране (види слику). Раван је долине пространа и под ливадама. Стојковичева Мала је у почетку и с обе стране Стојковичеве долине; од Лалишине Мале одвојена косањицом, којом води насип. Лалишина је Мала у изворишту и по странама долине Лалишине реке, чији се део, где је насип прелази, зове Престојчевица. Дамњаничева Мала је с леве стране Стојковичеве реке по Дамњаничеву Риду. Друга Дамњаничева Мала (млађа по настанку) јесте у почетку, а с десне стране долине Јаворице.

            На јужној и ј.и. страни Блата јесу ове мале: Чубрини (или Чубрина Мала) су на облој и краткој косањици Округлици до места Анови. Симоновска Мала је на ј.и. страни Блата с обе стране истоимене реке. Главни део Јарчеве Мале (око 14 к.) јесте с обе стране Јарчева Потока, испод изворишта, које је под шумом, а по благо нагнутим странама долине. Један је део ове мале, (око 9 к.) према Врлој Реци, у почетку долине Јаворице, где се ова зове Смрдљика и то с леве стране.

            Према Врлој Реци јесу ове власинске мале: Станичева Мала је с леве стране потока Јаворице, десне приточице Врле Реке, у њеном доњем делу; куће су горе по коси. Јелимирова Мала је с леве стране Врле Реке, на терасастој равни, где има њива и ливада, а около шума. Долином Мађерником одвојена је ова мала од косе, на којој је село Вучиделци. Шојина и Марковичева Мала јесу с леве стране Градске Реке, десне приточице Врле Реке, ближе развођу Блата и Врле Реке. Марковичеву Малу од Врле Реке одваја простор Стањино. Градска је Мала у једном делу изворишта Градске Реке: Шуманци и Костадинови су у почетку Шуманске Долине, под Колибиштем: Рањинци су у почетку Кушљине Долине, на чијој су десној страни испод ових Кушљини, деле их њиве. Соколовска је Мала у изворишту Соколовске Реке, на левој страни долине једног од њених изворних кракова (Палоје, Бегови).

            На западној страни Блата јесу ове мале: Величева Мала је једним делом (Стоилковићи 7 к. и Маргитини 2 к.) с десне стране Величеве Долине, ближе путу за Чемерник. На левој страни Сурлине Долине јесу Сурлини (4 к.). Осим њих у овој су мали још: Страхињини, Магдини и др. (види скицу бр. 3). Црквена Мала је с леве стране Црквенога Потока изнад Црквене Ливаде, где је постојало прво село Власине. Осим њих на западној страни Блата су још и ове мале: Манџина, Чавдарева или Гаџина (пресељеници из Гаџине Мале на источној страни Блата), Престојчева, Дојчинова и др. (види фотографију бр. 6).

            Полом је крајња власинска мала према Црној Трави. Находи се на северној страни депресије Власинскога Блата под Планом. Куће су у групи.

Старине: У Дојчиновој Мали мештани помињу нека „латинска гробишта“ од којих нема никаква трага.

Постанак села Власине и порекло становника: Није познато који су прво населили данашње село Власину. Село је најпре постојало, „старо село“, испод данашње Црквене Мале, с леве стране Црквенога Потока, где је данас Црквена Ливада. Одатле су се становници (види стр. 84-85) померали на имања и основали данашње мале. Кад су преци Дамњаничевих, старији од прадедова, дошли од Тиквеша, заселили су се у „старом селу“, у чијој близини и данас држе неку стару „ливатку“, коју су им још преци држали. Онда је у „староме селу“ био само деда Јарац, од кога воде порекло данашњи Јарчеви*, становници Јарчеве Мале (22 к. славе Митровдан, поред њих су још две куће Симоновци славе Св. Аранђела), који су давнашњи. Дамњаничеву су из старог села доцније прешли на супротну страну Блата, где је стара Дамњаничева Мала. Одатле су 3-4 куће прешле ка Врлој Реци, где данас постоји такође Дамњаничева Мала, млађа од претходне. Ти су пресељеници били прадедови данашњим становницима (човеку од 60 година) у Дамњаничевој Мали према Врлој Реци. Овде је онда био „пустињак“ али добро место. Славе Св. Јована Крститеља. Међу собом се узимају од пре 10-15 година. Има их око 30 кућа (Митине 4, Јанкове 4, Ђорине 2, Алтанина 1, Љубисав, Тонча, Манча, Јаћим, Крстине 2, Стојан, Заре, Никола, Глигорије итд.). Неки веле да су од њих и Чубрини (3 к.). После ових је још једна „крв“ (досељеник) дошла из Тиквеша. Потомци тога досељеника засновали су Лалишину и Стојковичеву Малу, које држе Букову Главу. Њихов се предак доселио из Тиквеша после оних, што су засновали Дамњаничеву Малу. У почетку је чувао кобиле деду Јарцу у Јарчевој Мали, који га ожени и начини му кућу у данашњој Лалишиној Мали. Добио је три сина. Од једног постане Лалишина Мала, од другога Стојковичева, а један се одселио у Буцаљево (Ћустендилско Крајиште), где од њега, веле, има на 40 кућа. У Лалишиној Мали су: Миловановићи или Струмини или Долинари јесу потомци првих досељеника, по којима је мала добила име; има их око 13 к. од којих 6 славе Св. Николу, а Чикини (7 к.) – Св. Арханђела; Вучини (7 к.) Св. Николу; Радивојнови (3 к.) – Св. Николу, били су исти са Миловановићима, сада се узимају. У Гаџиној и Куланчићевој Мали, које су преко Блата, биле по предању најпре по три куће (у Гаџиној Кацапуње, Којићи и Илчини – Пешићи), од којих су се ове данас развиле. Нису били браћа, сли им, веле, земља била „ортачка“. И у Градској Мали најпре су биле само три куће (поглавито старија породица Пев., Вел., Ран.) и то само тих старијих породица, чији су старији били у „селу“ Власине,  где су имали ливаде.

(* Један ће рећи, да су „од Јарчар“, али уз то вели: „Тако сам чул, а не знам дека је“.)

У Црквеној Мали (7к.) Попови су од Страхињих у Величевој Мали, Цветковићи или Тренчини су од Чавдарове Мале (в. и с. 598); Стојанчини – из Топлога Дола; ту им предак био свештеник и заостао. Величева Мала је од три брата пореклом од Паланке (близу Кратова), њихови су потомци: Банковци, Страхињини од којих су Божиновићи, Стојковићи или Андрејини и др. Славе Св. Аранђела (око 25 к., а у Црквеној и Чавдаровој Мали око 5 к., има их, веле, на 1000 душа, а многи су се иселили) и Сурле (4 к.). Карадачани (5 к.) – из Крајишта у Бугарској, а по некима исти су са претходнима. Магдинци су „од знепољско“, а по некима од Призрена или од Скопља. У тој су мали још: Стоилковићи или Јанчини (7 к.) славе св. Аранђела, један од њих пореклом од посињеника из Црне Траве, Св. Николу; до њих станују Маргитини (2 к.) славе св. Аранђела; Манџини (в. Манџину Малу), 5 к. славе Петковицу. У Манџиној су Мали: Манџини (6 к.) – из Љубате, где имају родове, славе Митров дан. У Градској Мали: давнашњи су Пепељаци или Паунови (5 к.) славе св. Николу, Велковци, Ранинци (6 к.) као и Шуманци (4 к., славе св. Аранђела). Кушљини 1) су (4 к. славе св. Арханђела) „Знепољци“, доселио им се деда Цвеја (деда ча-Божилу од 60 год.); Моравће 2) (2 к.) су од Ћустендила (у V појасу сродства); у тој су мали још Пршини (4 к.) или Костадинови, славе св. Арханђела; Вучкови (3 к.) св. Николу. Таланџини 3) (2 к.). У Соколовој Мали: Соколови 4) ( 3 к., славе св. Арханђела) су давнашњи; Палоје 5) (3 к. славе Петров-дан) из Знепоља, дошао им „башта“; Бегови (3 к., славе св. Стевана) – „од преко Блато“; Грујићи 2 к., славе св. Николу. У Станичевој Мали (око 10 к.): Станичеви (3 к. славе св. Арханђела) – „од трнско“ („из некоје село Поганичево?“); у тој су мали још Златанове, Спасове, Момчилове (по две) и Џонине (три) куће.

1) Кушљин Гроб тако је прозват по једноме њиховом претку, који је ту погинуо.

2) Прозвати по прабаби пореклом са Мораве.

3) Била од њих нека Стана, коју су Турци звали Таланџа, па по томе и презиме добили.

4) Старац „Павол“ (80 г.) из те породице зна за претке Јанка – Сокола – Лазара и Јована, даље имена не зна, нити порекло, вели: „Да л’жем срамота је“.

5) Палоја је лично особено име.

            У Марковичевој Мали Марковичеви (5 к.) и Андрејчови (2 к.) су једна породица (славе св. Арханђела), с њима су исто по некима и Зељари (3 к. славе св. Арханђела) и Концови (4 к., славе св. Арханђела); Крајни (6 к. славе св. Арханђела) су од Неготина, дошли кад „мадан било“, радили „на вигње“ и др. У Симоновској Мали Симоновци су из Топлог Дола, отуда им је „парачукунл’к“. Предак им је променио много места (Берково, Колуницу, Лујин Пи до цркве, Леске) тражећи „по арно“, док се стално настанио у Симоновској Реци, где су сада; Цакини (5 к. славе св. Арханђела) су из Кострешовца, откуда им се доселио „деда Џока Милоглед“, онда је у селу био „деда Илија Симоновски“, Милоглед се најпре заселио „доле“, где је била „голина“, па по том  прешао на данашње место, где је шума и чесма; од њих има у Јарчевој Мали 4 к. (Милан, Џока, Стојан и др.) и одсељених у „лесковачко“: Чубринима се не зна порекло; за Крајне в. претходну малу; Димини су од Лалишиних. У Шојиној Мали: Шојини (око 10 к., славе св. Арханђела) су „од куд Мусуљ, откуде Пролесац“; Кољандини (3 к., славе св. Арханђела). Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“). Јелимирови (3-4 к. у Јелимировој Мали) су „од трнско“, веле из села „Велимирова“ (?), „под силу дошли“, јамачно досељени ради рударских послова. У Дражиној Мали, где је и Урошева или Попова (Бакина) Мала, Станичеви (Милош Ковачки) су из Боава, откуда им се доселио прадед; Златичеви  (5 к.) су „од туа“; Савиних (6 к. славе св. Николу) је било 7 брата, од њих су Здравкови (4 к.) и Скелчање или Скела (10 к.), који се већ изродили, у Царици и у Божици има их око 10 к.; Урошеви (3 к.) су из Шипковице или Мелне; Бакини (1 к.) су давнашњи, готово „растикали се“; Мијаиловци (око 10 к., Попови или Попова Мала славе Митров-дан) су од Једрена, с њима су исти Раденковци. У Стојковичевој Мали (на 30 к.), која је постала од досељеника од Тиквеша, живе: Огњановци (4 к.) који су одавна („од баб’нл’к“) у селу, тако и Богдановци, Дашкови (7 к., славе св. Арханђела); Дамњаничеви (3 к., славе св. Јована), од којих су Букоглавци (3 к., славе св. Јована) пореклом од посињеника из породице Бакиних; Кокошари (1 к. славе св. Николу, остали се раселили) од Стојковичевих. У Гаџиној Мали: Коцини (2 к.) и Кашини (3 к. славе св. Арханђела), Кацапуње (6 к., Никола, Благоје, Велин и др.) славе св. Јована – сви су од Гаџиних; Пешићи (2 к. славе св. Јована), Миленковићи и Новковићи (2 к., славе св. Јована). У Куманчићевој Мали: Димићи (2 к.), Николићи или Кривчини (2 к., славе св. Николу), Миљковићи (3 к., славе св. Арханђела), Милош Андрејевић (1 к.) од Веселиновића.

            У Дојчиновој Мали (на 15 кућа) први су се населили Јовинци (славе св. Арханђела), није познато откуда; после њих долазе Џокини (славе св. Јована), па Милчини (славе св. Николу) пореклом из Божице и Бабићеви (славе св. Николу). Бабићеви су пореклом „од Влајкови“ (мала у блиском селу Клисури у Бугарској): била су три брата, један остао у Дојчиновој Мали, од једнога су Тренчини у Црквеној Мали, а један је у Гаџиној Мали. У Престојчевој Мали (зове се и Тувекџијска или Мијајловска) су: Престојчеви (2 к.); Ћелешови (4 к., Стајко Савин) јесу од Тренчиних или Цветкових у Црквеној Мали; Мијајлови (3 к.), Ивкови (1 к.), Тувегџија Никола (1 к.), Ристић Донче (1 к.), Гаџини (3 к.), Радовановић Данко (1 к.) из Величеве Мале. У Полому (8 к.) су Црнинци изгледа од Ћустендила (област), јер су се селили у Ћустендил, тамо се женили и неко време живели, па се вратили; славе св. Јована. Карагузови или Стајчовци* су из Знепоља, доселио им се прадед, који је затекао Црњинце (Павлове). Ружићеви славе св. Николу. Србинци (1 к., Велин Рашић) славе св. Јована.

(* Ову неки убрајају и у Стојковичеву Малу.)    

 

ИЗВОР: “Власина и Крајиште”, Риста Т. Николић (САНУ, 1912.).

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Коментари (21)

Одговорите

21 коментара

  1. IVAN ANDONOV

    da li zna neko nesto o mahali tufedzije. svi slave sv nikolu. saznao sam da je na turskom jeziku tufedzija znaci kovac ili oruzar…tako nesto.

  2. ČUBRA

    Čubrini slave sv. Arhangela vekovima ,a poreklo se ne zna zato što smo vanzemaljci

    • Љуба, Димини

      За Чубрине сам чуо из приче деде и бабе да је стара Чубрина мала била у близини Димине мале, тачније испод старог пута за Божицу и пољане,(ту је мала мочвара) отприлике североисточно од Димине мале. То место се и данас зове тј. звало “Чубрино.” Одатле се одселили на Округлицу. Поздрав (можда сте и ванземаљци јер “чубрите” уши 😃)

  3. стефановић павле.

    поштовани ,имам нове информације о чукундедама,младен младеновић ,је имао три брата,јосим,микаил или михајло,џора или ђорђе,и 0они су имали синове ,јосим ,је имао ефтима ,за друге незнам ,а младен ,је имао петка,стефана и митка,,петко је имао више деце ,сина стајка и кћери,стефан је имао синове ,риза или риста ,ненка ,или драгана ,тако пише у родни лист,ђошу или ђорђа,и кћер,гина,митко је имао васила,ранђела од њих ,ранђелов,или ранђеловић постали и димитровићи и димитров,мој деда зе звао ,драган ,а и ненко ,које му је право име незнам ,тако пише у м,к,р,младеновић ненко а у катастру ,пише драган.и имао је сина владимирани стефанов син ђоша или ђорђе ,имао је синове љубена и крума и кћер милевку..шта ћу рећи на крају,племе младеновић је било велико ,ја пишем само о 4 брата.за које знам,презимена су мењана у свакога понаособ .породице које су од младеновића ,су младеновићи младенов,николић,николов,микаилови димитрријевић,димитријев стефановић,стефанов стеванов,ранђеловић ранђелов,стајков василов,ђошев.ту има доста још који су своја презимена узимали по дедама ,ово су претежно ,који су живели у млађину и ,дејанову махалу.има их још породица које нисам навео ,а које су исто пленски повезане са младеновићима,јованови,величковић или величков,итд.па драга браћо ако се пронађете у овоме ,позовите нас ,ми само желимо да се вратимо нашим коренима и да сазнамо ко је још од наших,да га упишемо у родословик ,илити породично стабло.крв није вода кад се проспе да у земљу оде.за сада имам од чукундеде младеновића потомке из осам колена ,а из стефановиће родио се седми потомак.марко краљевић.хвала унапред фамилијо

  4. стефановић павле.

    погреших једну породицу, коју назвах димитровић, уместо да напишем, димитријевић

  5. Ilic Ivan

    Da li neko zna nešto o familije(Paloje).Poticu iz sokolove mahale na Vlasini i 1920g.su se preselili na Kosovu(Vitina).Pra deda se zvao Ilic Milan i Natalija koji su izrodili Draginju,Desku,Dusana i Dragoljuba.Cukun deda se zvao Ivan po kome i ja nosim ime.Slava Ilica je sv.Dimitrije.Pozdrav svim Palojama!