Poreklo prezimena, selo Vlasina (Surdulica)

Poreklo stanovništva sela Vlasina, opština Surdulica. Prema studiji “Vlasina i Krajište”, Rista T. Nikolića iz 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Jovan Eror.

Položaj i tip: Selo Vlasina nahodi se oko depresije Vlasinskoga Blata. Sastoji se iz 24 male (mahale), a ima blizu 500 kuća. Male (mahale) na istočnoj strani Blata („preko Blato“) jesu mahom po stranama dolina i na kosanjicama ispod Bukove Glave*, prema Blatu, a male zapadno od Blata nahode se po dolinama i kosanjicama na podnožju Čemernika. Južni deo Vlasine zalazi u sliv Vrle Reke.

* Pojedini delovi vlasinskih mala (mahala) na istočnoj strani od Blata jesu u Bugarskoj, kao deo Dražine Male, od koje je u Srbiji oko 10k.

(Napomena: Podaci o mahalama (malama) su iz 1912. godine kada se na prostoru današnjeg Vlasinskog jezera nalazilo tzv. Vlasinsko Blato, granica između Srbije i Bugarske bila je nekoliko kilometara zapadnije od današnje granice, a istočno od granice bilo je nekoliko sela koja se danas nalaze u sastavu Republike Srbije. Navedene 24 mahale, prema današnjoj administrativnoj organizaciji, većinom pripadaju selima Vlasina Rid – zapadno od jezera, Vlasina Okruglica – južno od jezera i Vlasina Stojkovićeva – istočno od jezera.)

Slika 1. Isečak Đeneralštabne karte Srbije iz 1894. godine, sekcija Vlasina (izvor Digitalna Narodna biblioteka Srbije – Đeneralštabna karta Srbije)

          Na istočnoj strani od Blata jesu ove male: Gadžina Mala je se obe strane doline Čavkovice, u izvorištu njenoga potoka. To je najstarija Gadžina Mala, osim koje postoje još dve, jedna na zapadnoj, a druga na južnoj strani od Blata u slivu Vrle Reke. Dražina Mala je pri savijutku istoimene doline u j.z. pravac, a poglavito s desne strane (vidi sliku). Ravan je doline prostrana i pod livadama. Stojkovičeva Mala je u početku i s obe strane Stojkovičeve doline; od Lališine Maleodvojena kosanjicom, kojom vodi nasip. Lališina je Mala u izvorištu i po stranama doline Lališine reke, čiji se deo, gde je nasip prelazi, zove Prestojčevica. Damnjaničeva Mala je s leve strane Stojkovičeve reke po Damnjaničevu Ridu. Druga Damnjaničeva Mala (mlađa po nastanku) jeste u početku, a s desne strane doline Javorice.

            Na južnoj i j.i. strani Blata jesu ove male: Čubrini (ili Čubrina Mala) su na obloj i kratkoj kosanjici Okruglici do mesta Anovi. Simonovska Malaje na j.i. strani Blata s obe strane istoimene reke. Glavni deo Jarčeve Male (oko 14 k.) jeste s obe strane Jarčeva Potoka, ispod izvorišta, koje je pod šumom, a po blago nagnutim stranama doline. Jedan je deo ove male, (oko 9 k.) prema Vrloj Reci, u početku doline Javorice, gde se ova zove Smrdljika i to s leve strane.

            Prema Vrloj Reci jesu ove vlasinske male: Staničeva Mala je s leve strane potoka Javorice, desne pritočice Vrle Reke, u njenom donjem delu; kuće su gore po kosi. Jelimirova Mala je s leve strane Vrle Reke, na terasastoj ravni, gde ima njiva i livada, a okolo šuma. Dolinom Mađernikom odvojena je ova mala od kose, na kojoj je selo Vučidelci. Šojina i Markovičeva Mala jesu s leve strane Gradske Reke, desne pritočice Vrle Reke, bliže razvođu Blata i Vrle Reke. Markovičevu Malu od Vrle Reke odvaja prostor Stanjino. Gradska je Mala u jednom delu izvorišta Gradske Reke: Šumanci i Kostadinovi su u početku Šumanske Doline, pod Kolibištem: Ranjinci su u početku Kušljine Doline, na čijoj su desnoj strani ispod ovih Kušljini, dele ih njive. Sokolovska je Mala u izvorištu Sokolovske Reke, na levoj strani doline jednog od njenih izvornih krakova (Paloje, Begovi).

            Na zapadnoj strani Blata jesu ove male: Veličeva Mala je jednim delom (Stoilkovići 7 k. i Margitini 2 k.) s desne strane Veličeve Doline, bliže putu za Čemernik. Na levoj strani Surline Doline jesu Surlini (4 k.). Osim njih u ovoj su mali još: Strahinjini, Magdini i dr. (vidi skicu br. 3). Crkvena Mala je s leve strane Crkvenoga Potoka iznad Crkvene Livade, gde je postojalo prvo selo Vlasine. Osim njih na zapadnoj strani Blata su još i ove male: Mandžina, Čavdareva ili Gadžina (preseljenici iz Gadžine Male na istočnoj strani Blata), Prestojčeva, Dojčinova i dr. (vidi fotografiju br. 6).

            Polom je krajnja vlasinska mala prema Crnoj Travi. Nahodi se na severnoj strani depresije Vlasinskoga Blata pod Planom. Kuće su u grupi.

Starine: U Dojčinovoj Mali meštani pominju neka „latinska grobišta“ od kojih nema nikakva traga.

Postanak sela Vlasine i poreklo stanovnika: Nije poznato koji su prvo naselili današnje selo Vlasinu. Selo je najpre postojalo, „staro selo“, ispod današnje Crkvene Male, s leve strane Crkvenoga Potoka, gde je danas Crkvena Livada. Odatle su se stanovnici (vidi str. 84-85) pomerali na imanja i osnovali današnje male. Kad su preci Damnjaničevih, stariji od pradedova, došli od Tikveša, zaselili su se u „starom selu“, u čijoj blizini i danas drže neku staru „livatku“, koju su im još preci držali. Onda je u „starome selu“ bio samo deda Jarac, od koga vode poreklo današnji Jarčevi*, stanovnici Jarčeve Male (22 k. slave Mitrovdan, pored njih su još dve kuće Simonovci slave Sv. Aranđela), koji su davnašnji. Damnjaničevu su iz starog sela docnije prešli na suprotnu stranu Blata, gde je stara Damnjaničeva Mala. Odatle su 3-4 kuće prešle ka Vrloj Reci, gde danas postoji takođe Damnjaničeva Mala, mlađa od prethodne. Ti su preseljenici bili pradedovi današnjim stanovnicima (čoveku od 60 godina) u Damnjaničevoj Mali prema Vrloj Reci. Ovde je onda bio „pustinjak“ ali dobro mesto. Slave Sv. Jovana Krstitelja. Među sobom se uzimaju od pre 10-15 godina. Ima ih oko 30 kuća (Mitine 4, Jankove 4, Đorine 2, Altanina 1, Ljubisav, Tonča, Manča, Jaćim, Krstine 2, Stojan, Zare, Nikola, Gligorije itd.). Neki vele da su od njih i Čubrini (3 k.). Posle ovih je još jedna „krv“ (doseljenik) došla iz Tikveša. Potomci toga doseljenika zasnovali su Lališinu i StojkovičevuMalu, koje drže Bukovu Glavu. Njihov se predak doselio iz Tikveša posle onih, što su zasnovali Damnjaničevu Malu. U početku je čuvao kobile dedu Jarcu u Jarčevoj Mali, koji ga oženi i načini mu kuću u današnjoj Lališinoj Mali. Dobio je tri sina. Od jednog postane Lališina Mala, od drugoga Stojkovičeva, a jedan se odselio u Bucaljevo (Ćustendilsko Krajište), gde od njega, vele, ima na 40 kuća. U Lališinoj Mali su: Milovanovići ili Strumini ili Dolinari jesu potomci prvih doseljenika, po kojima je mala dobila ime; ima ih oko 13 k. od kojih 6 slave Sv. Nikolu, a Čikini (7 k.) – Sv. Arhanđela; Vučini (7 k.) Sv. Nikolu; Radivojnovi (3 k.) – Sv. Nikolu, bili su isti sa Milovanovićima, sada se uzimaju. U Gadžinoj i Kulančićevoj Mali, koje su preko Blata, bile po predanju najpre po tri kuće (u Gadžinoj Kacapunje, Kojići i Ilčini – Pešići), od kojih su se ove danas razvile. Nisu bili braća, sli im, vele, zemlja bila „ortačka“. I u Gradskoj Mali najpre su bile samo tri kuće (poglavito starija porodica Pev., Vel., Ran.) i to samo tih starijih porodica, čiji su stariji bili u „selu“ Vlasine,  gde su imali livade.

(* Jedan će reći, da su „od Jarčar“, ali uz to veli: „Tako sam čul, a ne znam deka je“.)

U Crkvenoj Mali (7k.) Popovi su od Strahinjih u Veličevoj Mali, Cvetkovići ili Trenčini su od Čavdarove Male (v. i s. 598); Stojančini – iz Toploga Dola; tu im predak bio sveštenik i zaostao. Veličeva Mala je od tri brata poreklom od Palanke (blizu Kratova), njihovi su potomci: Bankovci, Strahinjini od kojih su Božinovići, Stojkovići ili Andrejini i dr. Slave Sv. Aranđela (oko 25 k., a u Crkvenoj i Čavdarovoj Mali oko 5 k., ima ih, vele, na 1000 duša, a mnogi su se iselili) i Surle (4 k.). Karadačani (5 k.) – iz Krajišta u Bugarskoj, a po nekima isti su sa prethodnima. Magdinci su „od znepoljsko“, a po nekima od Prizrena ili od Skoplja. U toj su mali još: Stoilkovići ili Jančini (7 k.) slave sv. Aranđela, jedan od njih poreklom od posinjenika iz Crne Trave, Sv. Nikolu; do njih stanuju Margitini (2 k.) slave sv. Aranđela; Mandžini (v. Mandžinu Malu), 5 k. slave Petkovicu. U Mandžinoj su Mali: Mandžini (6 k.) – iz Ljubate, gde imaju rodove, slave Mitrov dan. U Gradskoj Mali: davnašnji su Pepeljaci ili Paunovi (5 k.) slave sv. Nikolu, Velkovci, Raninci (6 k.) kao i Šumanci (4 k., slave sv. Aranđela). Kušljini ¹⁾ su (4 k. slave sv. Arhanđela) „Znepoljci“, doselio im se deda Cveja (deda ča-Božilu od 60 god.); Moravće ²⁾ (2 k.) su od Ćustendila (u V pojasu srodstva); u toj su mali još Pršini (4 k.) ili Kostadinovi, slave sv. Arhanđela; Vučkovi (3 k.) sv. Nikolu. Talandžini ³⁾ (2 k.). U Sokolovoj Mali: Sokolovi ⁴⁾ ( 3 k., slave sv. Arhanđela) su davnašnji; Paloje ⁵⁾ (3 k. slave Petrov-dan) iz Znepolja, došao im „bašta“; Begovi (3 k., slave sv. Stevana) – „od preko Blato“; Grujići 2 k., slave sv. Nikolu. U Staničevoj Mali (oko 10 k.): Staničevi (3 k. slave sv. Arhanđela) – „od trnsko“ („iz nekoje selo Poganičevo?“); u toj su mali još Zlatanove, Spasove, Momčilove (po dve) i Džonine (tri) kuće.

¹) Kušljin Grob tako je prozvat po jednome njihovom pretku, koji je tu poginuo.

²) Prozvati po prababi poreklom sa Morave.

³) Bila od njih neka Stana, koju su Turci zvali Talandža, pa po tome i prezime dobili.

⁴) Starac „Pavol“ (80 g.) iz te porodice zna za pretke Janka – Sokola – Lazara i Jovana, dalje imena ne zna, niti poreklo, veli: „Da l’žem sramota je“.

⁵) Paloja je lično osobeno ime.

            U Markovičevoj Mali Markovičevi (5 k.) i Andrejčovi (2 k.) su jedna porodica (slave sv. Arhanđela), s njima su isto po nekima i Zeljari (3 k. slave sv. Arhanđela) i Koncovi (4 k., slave sv. Arhanđela); Krajni (6 k. slave sv. Arhanđela) su od Negotina, došli kad „madan bilo“, radili „na vignje“ i dr. U Simonovskoj Mali Simonovci su iz Toplog Dola, otuda im je „paračukunl’k“. Predak im je promenio mnogo mesta (Berkovo, Kolunicu, Lujin Pi do crkve, Leske) tražeći „po arno“, dok se stalno nastanio u Simonovskoj Reci, gde su sada; Cakini (5 k. slave sv. Arhanđela) su iz Kostrešovca, otkuda im se doselio „deda Džoka Milogled“, onda je u selu bio „deda Ilija Simonovski“, Milogled se najpre zaselio „dole“, gde je bila „golina“, pa po tom  prešao na današnje mesto, gde je šuma i česma; od njih ima u Jarčevoj Mali 4 k. (Milan, Džoka, Stojan i dr.) i odseljenih u „leskovačko“: Čubrinima se ne zna poreklo; za Krajne v. prethodnu malu; Dimini su od Lališinih. U Šojinoj Mali: Šojini (oko 10 k., slave sv. Arhanđela) su „od kud Musulj, otkude Prolesac“; Koljandini (3 k., slave sv. Arhanđela). Čipaci (8 k. u istoimenoj mali slave sv. Arhanđela) su „od znepoljsko“. Došao im para-čukunded. Došli zbog rudarskog rada i naselili se na krčevini („istrsili goru“). Jelimirovi (3-4 k. u Jelimirovoj Mali) su „od trnsko“, vele iz sela „Velimirova“ (?), „pod silu došli“, jamačno doseljeni radi rudarskih poslova. U Dražinoj Mali, gde je i Uroševa ili Popova (Bakina) Mala, Staničevi (Miloš Kovački) su iz Boava, otkuda im se doselio praded; Zlatičevi  (5 k.) su „od tua“; Savinih (6 k. slave sv. Nikolu) je bilo 7 brata, od njih su Zdravkovi (4 k.) i Skelčanje ili Skela (10 k.), koji se već izrodili, u Carici i u Božici ima ih oko 10 k.; Uroševi (3 k.) su iz Šipkovice ili Melne; Bakini (1 k.) su davnašnji, gotovo „rastikali se“; Mijailovci (oko 10 k., Popovi ili Popova Mala slave Mitrov-dan) su od Jedrena, s njima su isti Radenkovci. U Stojkovičevoj Mali (na 30 k.), koja je postala od doseljenika od Tikveša, žive: Ognjanovci (4 k.) koji su odavna („od bab’nl’k“) u selu, tako i Bogdanovci, Daškovi (7 k., slave sv. Arhanđela); Damnjaničevi (3 k., slave sv. Jovana), od kojih su Bukoglavci (3 k., slave sv. Jovana) poreklom od posinjenika iz porodice Bakinih; Kokošari (1 k. slave sv. Nikolu, ostali se raselili) od Stojkovičevih. U Gadžinoj Mali: Kocini (2 k.) i Kašini (3 k. slave sv. Arhanđela), Kacapunje (6 k., Nikola, Blagoje, Velin i dr.) slave sv. Jovana – svi su od Gadžinih; Pešići (2 k. slave sv. Jovana), Milenkovići i Novkovići (2 k., slave sv. Jovana). U Kumančićevoj Mali: Dimići (2 k.), Nikolići ili Krivčini (2 k., slave sv. Nikolu), Miljkovići (3 k., slave sv. Arhanđela), Miloš Andrejević (1 k.) od Veselinovića.

            U Dojčinovoj Mali (na 15 kuća) prvi su se naselili Jovinci (slave sv. Arhanđela), nije poznato otkuda; posle njih dolaze Džokini (slave sv. Jovana), pa Milčini (slave sv. Nikolu) poreklom iz Božice i Babićevi (slave sv. Nikolu). Babićevi su poreklom „od Vlajkovi“ (mala u bliskom selu Klisuri u Bugarskoj): bila su tri brata, jedan ostao u Dojčinovoj Mali, od jednoga su Trenčini u Crkvenoj Mali, a jedan je u Gadžinoj Mali. U Prestojčevoj Mali (zove se i Tuvekdžijska ili Mijajlovska) su: Prestojčevi (2 k.); Ćelešovi (4 k., Stajko Savin) jesu od Trenčinih ili Cvetkovih u Crkvenoj Mali; Mijajlovi (3 k.), Ivkovi (1 k.), Tuvegdžija Nikola (1 k.), Ristić Donče (1 k.), Gadžini (3 k.), Radovanović Danko (1 k.) iz Veličeve Male. U Polomu (8 k.) su Crninci izgleda od Ćustendila (oblast), jer su se selili u Ćustendil, tamo se ženili i neko vreme živeli, pa se vratili; slave sv. Jovana. Karaguzovi ili Stajčovci* su iz Znepolja, doselio im se praded, koji je zatekao Crnjince (Pavlove). Ružićevi slave sv. Nikolu. Srbinci (1 k., Velin Rašić) slave sv. Jovana.

(* Ovu neki ubrajaju i u Stojkovičevu Malu.)    

IZVOR: “Vlasina i Krajište”, Rista T. Nikolić (SANU, 1912.).

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Jovan Eror.