Poreklo stanovništva sela Vlasina, opština Surdulica. Prema studiji “Vlasina i Krajište”, Rista T. Nikolića iz 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Jovan Eror.
Položaj i tip: Selo Vlasina nahodi se oko depresije Vlasinskoga Blata. Sastoji se iz 24 male (mahale), a ima blizu 500 kuća. Male (mahale) na istočnoj strani Blata („preko Blato“) jesu mahom po stranama dolina i na kosanjicama ispod Bukove Glave*, prema Blatu, a male zapadno od Blata nahode se po dolinama i kosanjicama na podnožju Čemernika. Južni deo Vlasine zalazi u sliv Vrle Reke.
* Pojedini delovi vlasinskih mala (mahala) na istočnoj strani od Blata jesu u Bugarskoj, kao deo Dražine Male, od koje je u Srbiji oko 10k.
(Napomena: Podaci o mahalama (malama) su iz 1912. godine kada se na prostoru današnjeg Vlasinskog jezera nalazilo tzv. Vlasinsko Blato, granica između Srbije i Bugarske bila je nekoliko kilometara zapadnije od današnje granice, a istočno od granice bilo je nekoliko sela koja se danas nalaze u sastavu Republike Srbije. Navedene 24 mahale, prema današnjoj administrativnoj organizaciji, većinom pripadaju selima Vlasina Rid – zapadno od jezera, Vlasina Okruglica – južno od jezera i Vlasina Stojkovićeva – istočno od jezera.)
Slika 1. Isečak Đeneralštabne karte Srbije iz 1894. godine, sekcija Vlasina (izvor Digitalna Narodna biblioteka Srbije – Đeneralštabna karta Srbije)
Na istočnoj strani od Blata jesu ove male: Gadžina Mala je se obe strane doline Čavkovice, u izvorištu njenoga potoka. To je najstarija Gadžina Mala, osim koje postoje još dve, jedna na zapadnoj, a druga na južnoj strani od Blata u slivu Vrle Reke. Dražina Mala je pri savijutku istoimene doline u j.z. pravac, a poglavito s desne strane (vidi sliku). Ravan je doline prostrana i pod livadama. Stojkovičeva Mala je u početku i s obe strane Stojkovičeve doline; od Lališine Maleodvojena kosanjicom, kojom vodi nasip. Lališina je Mala u izvorištu i po stranama doline Lališine reke, čiji se deo, gde je nasip prelazi, zove Prestojčevica. Damnjaničeva Mala je s leve strane Stojkovičeve reke po Damnjaničevu Ridu. Druga Damnjaničeva Mala (mlađa po nastanku) jeste u početku, a s desne strane doline Javorice.
Na južnoj i j.i. strani Blata jesu ove male: Čubrini (ili Čubrina Mala) su na obloj i kratkoj kosanjici Okruglici do mesta Anovi. Simonovska Malaje na j.i. strani Blata s obe strane istoimene reke. Glavni deo Jarčeve Male (oko 14 k.) jeste s obe strane Jarčeva Potoka, ispod izvorišta, koje je pod šumom, a po blago nagnutim stranama doline. Jedan je deo ove male, (oko 9 k.) prema Vrloj Reci, u početku doline Javorice, gde se ova zove Smrdljika i to s leve strane.
Prema Vrloj Reci jesu ove vlasinske male: Staničeva Mala je s leve strane potoka Javorice, desne pritočice Vrle Reke, u njenom donjem delu; kuće su gore po kosi. Jelimirova Mala je s leve strane Vrle Reke, na terasastoj ravni, gde ima njiva i livada, a okolo šuma. Dolinom Mađernikom odvojena je ova mala od kose, na kojoj je selo Vučidelci. Šojina i Markovičeva Mala jesu s leve strane Gradske Reke, desne pritočice Vrle Reke, bliže razvođu Blata i Vrle Reke. Markovičevu Malu od Vrle Reke odvaja prostor Stanjino. Gradska je Mala u jednom delu izvorišta Gradske Reke: Šumanci i Kostadinovi su u početku Šumanske Doline, pod Kolibištem: Ranjinci su u početku Kušljine Doline, na čijoj su desnoj strani ispod ovih Kušljini, dele ih njive. Sokolovska je Mala u izvorištu Sokolovske Reke, na levoj strani doline jednog od njenih izvornih krakova (Paloje, Begovi).
Na zapadnoj strani Blata jesu ove male: Veličeva Mala je jednim delom (Stoilkovići 7 k. i Margitini 2 k.) s desne strane Veličeve Doline, bliže putu za Čemernik. Na levoj strani Surline Doline jesu Surlini (4 k.). Osim njih u ovoj su mali još: Strahinjini, Magdini i dr. (vidi skicu br. 3). Crkvena Mala je s leve strane Crkvenoga Potoka iznad Crkvene Livade, gde je postojalo prvo selo Vlasine. Osim njih na zapadnoj strani Blata su još i ove male: Mandžina, Čavdareva ili Gadžina (preseljenici iz Gadžine Male na istočnoj strani Blata), Prestojčeva, Dojčinova i dr. (vidi fotografiju br. 6).
Polom je krajnja vlasinska mala prema Crnoj Travi. Nahodi se na severnoj strani depresije Vlasinskoga Blata pod Planom. Kuće su u grupi.
Starine: U Dojčinovoj Mali meštani pominju neka „latinska grobišta“ od kojih nema nikakva traga.
Postanak sela Vlasine i poreklo stanovnika: Nije poznato koji su prvo naselili današnje selo Vlasinu. Selo je najpre postojalo, „staro selo“, ispod današnje Crkvene Male, s leve strane Crkvenoga Potoka, gde je danas Crkvena Livada. Odatle su se stanovnici (vidi str. 84-85) pomerali na imanja i osnovali današnje male. Kad su preci Damnjaničevih, stariji od pradedova, došli od Tikveša, zaselili su se u „starom selu“, u čijoj blizini i danas drže neku staru „livatku“, koju su im još preci držali. Onda je u „starome selu“ bio samo deda Jarac, od koga vode poreklo današnji Jarčevi*, stanovnici Jarčeve Male (22 k. slave Mitrovdan, pored njih su još dve kuće Simonovci slave Sv. Aranđela), koji su davnašnji. Damnjaničevu su iz starog sela docnije prešli na suprotnu stranu Blata, gde je stara Damnjaničeva Mala. Odatle su 3-4 kuće prešle ka Vrloj Reci, gde danas postoji takođe Damnjaničeva Mala, mlađa od prethodne. Ti su preseljenici bili pradedovi današnjim stanovnicima (čoveku od 60 godina) u Damnjaničevoj Mali prema Vrloj Reci. Ovde je onda bio „pustinjak“ ali dobro mesto. Slave Sv. Jovana Krstitelja. Među sobom se uzimaju od pre 10-15 godina. Ima ih oko 30 kuća (Mitine 4, Jankove 4, Đorine 2, Altanina 1, Ljubisav, Tonča, Manča, Jaćim, Krstine 2, Stojan, Zare, Nikola, Gligorije itd.). Neki vele da su od njih i Čubrini (3 k.). Posle ovih je još jedna „krv“ (doseljenik) došla iz Tikveša. Potomci toga doseljenika zasnovali su Lališinu i StojkovičevuMalu, koje drže Bukovu Glavu. Njihov se predak doselio iz Tikveša posle onih, što su zasnovali Damnjaničevu Malu. U početku je čuvao kobile dedu Jarcu u Jarčevoj Mali, koji ga oženi i načini mu kuću u današnjoj Lališinoj Mali. Dobio je tri sina. Od jednog postane Lališina Mala, od drugoga Stojkovičeva, a jedan se odselio u Bucaljevo (Ćustendilsko Krajište), gde od njega, vele, ima na 40 kuća. U Lališinoj Mali su: Milovanovići ili Strumini ili Dolinari jesu potomci prvih doseljenika, po kojima je mala dobila ime; ima ih oko 13 k. od kojih 6 slave Sv. Nikolu, a Čikini (7 k.) – Sv. Arhanđela; Vučini (7 k.) Sv. Nikolu; Radivojnovi (3 k.) – Sv. Nikolu, bili su isti sa Milovanovićima, sada se uzimaju. U Gadžinoj i Kulančićevoj Mali, koje su preko Blata, bile po predanju najpre po tri kuće (u Gadžinoj Kacapunje, Kojići i Ilčini – Pešići), od kojih su se ove danas razvile. Nisu bili braća, sli im, vele, zemlja bila „ortačka“. I u Gradskoj Mali najpre su bile samo tri kuće (poglavito starija porodica Pev., Vel., Ran.) i to samo tih starijih porodica, čiji su stariji bili u „selu“ Vlasine, gde su imali livade.
(* Jedan će reći, da su „od Jarčar“, ali uz to veli: „Tako sam čul, a ne znam deka je“.)
U Crkvenoj Mali (7k.) Popovi su od Strahinjih u Veličevoj Mali, Cvetkovići ili Trenčini su od Čavdarove Male (v. i s. 598); Stojančini – iz Toploga Dola; tu im predak bio sveštenik i zaostao. Veličeva Mala je od tri brata poreklom od Palanke (blizu Kratova), njihovi su potomci: Bankovci, Strahinjini od kojih su Božinovići, Stojkovići ili Andrejini i dr. Slave Sv. Aranđela (oko 25 k., a u Crkvenoj i Čavdarovoj Mali oko 5 k., ima ih, vele, na 1000 duša, a mnogi su se iselili) i Surle (4 k.). Karadačani (5 k.) – iz Krajišta u Bugarskoj, a po nekima isti su sa prethodnima. Magdinci su „od znepoljsko“, a po nekima od Prizrena ili od Skoplja. U toj su mali još: Stoilkovići ili Jančini (7 k.) slave sv. Aranđela, jedan od njih poreklom od posinjenika iz Crne Trave, Sv. Nikolu; do njih stanuju Margitini (2 k.) slave sv. Aranđela; Mandžini (v. Mandžinu Malu), 5 k. slave Petkovicu. U Mandžinoj su Mali: Mandžini (6 k.) – iz Ljubate, gde imaju rodove, slave Mitrov dan. U Gradskoj Mali: davnašnji su Pepeljaci ili Paunovi (5 k.) slave sv. Nikolu, Velkovci, Raninci (6 k.) kao i Šumanci (4 k., slave sv. Aranđela). Kušljini 1) su (4 k. slave sv. Arhanđela) „Znepoljci“, doselio im se deda Cveja (deda ča-Božilu od 60 god.); Moravće 2) (2 k.) su od Ćustendila (u V pojasu srodstva); u toj su mali još Pršini (4 k.) ili Kostadinovi, slave sv. Arhanđela; Vučkovi (3 k.) sv. Nikolu. Talandžini 3) (2 k.). U Sokolovoj Mali: Sokolovi 4) ( 3 k., slave sv. Arhanđela) su davnašnji; Paloje 5) (3 k. slave Petrov-dan) iz Znepolja, došao im „bašta“; Begovi (3 k., slave sv. Stevana) – „od preko Blato“; Grujići 2 k., slave sv. Nikolu. U Staničevoj Mali (oko 10 k.): Staničevi (3 k. slave sv. Arhanđela) – „od trnsko“ („iz nekoje selo Poganičevo?“); u toj su mali još Zlatanove, Spasove, Momčilove (po dve) i Džonine (tri) kuće.
1) Kušljin Grob tako je prozvat po jednome njihovom pretku, koji je tu poginuo.
2) Prozvati po prababi poreklom sa Morave.
3) Bila od njih neka Stana, koju su Turci zvali Talandža, pa po tome i prezime dobili.
4) Starac „Pavol“ (80 g.) iz te porodice zna za pretke Janka – Sokola – Lazara i Jovana, dalje imena ne zna, niti poreklo, veli: „Da l’žem sramota je“.
5) Paloja je lično osobeno ime.
U Markovičevoj Mali Markovičevi (5 k.) i Andrejčovi (2 k.) su jedna porodica (slave sv. Arhanđela), s njima su isto po nekima i Zeljari (3 k. slave sv. Arhanđela) i Koncovi (4 k., slave sv. Arhanđela); Krajni (6 k. slave sv. Arhanđela) su od Negotina, došli kad „madan bilo“, radili „na vignje“ i dr. U Simonovskoj Mali Simonovci su iz Toplog Dola, otuda im je „paračukunl’k“. Predak im je promenio mnogo mesta (Berkovo, Kolunicu, Lujin Pi do crkve, Leske) tražeći „po arno“, dok se stalno nastanio u Simonovskoj Reci, gde su sada; Cakini (5 k. slave sv. Arhanđela) su iz Kostrešovca, otkuda im se doselio „deda Džoka Milogled“, onda je u selu bio „deda Ilija Simonovski“, Milogled se najpre zaselio „dole“, gde je bila „golina“, pa po tom prešao na današnje mesto, gde je šuma i česma; od njih ima u Jarčevoj Mali 4 k. (Milan, Džoka, Stojan i dr.) i odseljenih u „leskovačko“: Čubrinima se ne zna poreklo; za Krajne v. prethodnu malu; Dimini su od Lališinih. U Šojinoj Mali: Šojini (oko 10 k., slave sv. Arhanđela) su „od kud Musulj, otkude Prolesac“; Koljandini (3 k., slave sv. Arhanđela). Čipaci (8 k. u istoimenoj mali slave sv. Arhanđela) su „od znepoljsko“. Došao im para-čukunded. Došli zbog rudarskog rada i naselili se na krčevini („istrsili goru“). Jelimirovi (3-4 k. u Jelimirovoj Mali) su „od trnsko“, vele iz sela „Velimirova“ (?), „pod silu došli“, jamačno doseljeni radi rudarskih poslova. U Dražinoj Mali, gde je i Uroševa ili Popova (Bakina) Mala, Staničevi (Miloš Kovački) su iz Boava, otkuda im se doselio praded; Zlatičevi (5 k.) su „od tua“; Savinih (6 k. slave sv. Nikolu) je bilo 7 brata, od njih su Zdravkovi (4 k.) i Skelčanje ili Skela (10 k.), koji se već izrodili, u Carici i u Božici ima ih oko 10 k.; Uroševi (3 k.) su iz Šipkovice ili Melne; Bakini (1 k.) su davnašnji, gotovo „rastikali se“; Mijailovci (oko 10 k., Popovi ili Popova Mala slave Mitrov-dan) su od Jedrena, s njima su isti Radenkovci. U Stojkovičevoj Mali (na 30 k.), koja je postala od doseljenika od Tikveša, žive: Ognjanovci (4 k.) koji su odavna („od bab’nl’k“) u selu, tako i Bogdanovci, Daškovi (7 k., slave sv. Arhanđela); Damnjaničevi (3 k., slave sv. Jovana), od kojih su Bukoglavci (3 k., slave sv. Jovana) poreklom od posinjenika iz porodice Bakinih; Kokošari (1 k. slave sv. Nikolu, ostali se raselili) od Stojkovičevih. U Gadžinoj Mali: Kocini (2 k.) i Kašini (3 k. slave sv. Arhanđela), Kacapunje (6 k., Nikola, Blagoje, Velin i dr.) slave sv. Jovana – svi su od Gadžinih; Pešići (2 k. slave sv. Jovana), Milenkovići i Novkovići (2 k., slave sv. Jovana). U Kumančićevoj Mali: Dimići (2 k.), Nikolići ili Krivčini (2 k., slave sv. Nikolu), Miljkovići (3 k., slave sv. Arhanđela), Miloš Andrejević (1 k.) od Veselinovića.
U Dojčinovoj Mali (na 15 kuća) prvi su se naselili Jovinci (slave sv. Arhanđela), nije poznato otkuda; posle njih dolaze Džokini (slave sv. Jovana), pa Milčini (slave sv. Nikolu) poreklom iz Božice i Babićevi (slave sv. Nikolu). Babićevi su poreklom „od Vlajkovi“ (mala u bliskom selu Klisuri u Bugarskoj): bila su tri brata, jedan ostao u Dojčinovoj Mali, od jednoga su Trenčini u Crkvenoj Mali, a jedan je u Gadžinoj Mali. U Prestojčevoj Mali (zove se i Tuvekdžijska ili Mijajlovska) su: Prestojčevi (2 k.); Ćelešovi (4 k., Stajko Savin) jesu od Trenčinih ili Cvetkovih u Crkvenoj Mali; Mijajlovi (3 k.), Ivkovi (1 k.), Tuvegdžija Nikola (1 k.), Ristić Donče (1 k.), Gadžini (3 k.), Radovanović Danko (1 k.) iz Veličeve Male. U Polomu (8 k.) su Crninci izgleda od Ćustendila (oblast), jer su se selili u Ćustendil, tamo se ženili i neko vreme živeli, pa se vratili; slave sv. Jovana. Karaguzovi ili Stajčovci* su iz Znepolja, doselio im se praded, koji je zatekao Crnjince (Pavlove). Ružićevi slave sv. Nikolu. Srbinci (1 k., Velin Rašić) slave sv. Jovana.
(* Ovu neki ubrajaju i u Stojkovičevu Malu.)
IZVOR: “Vlasina i Krajište”, Rista T. Nikolić (SANU, 1912.).
PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Jovan Eror.
14. februar 2016. u 15:50
Radovanovic Radoslav
Moj pradeda je sa vlasine od RADOVANOVICA slavimo svetog randjela, kada su se odselili oni su na novom mestu nazvali mahale isto tako kao sto su na Vlasini, moja mala se zove (vika)prestojcovi,baba mi je iz meckari ili(gadzinci)a druga baba je od ognjanovci. POZDRAV RODJACIMA AKO VAS IMA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
3. januar 2017. u 17:22
Nemanja Savic
Pozdrav svima koji citaju, zaista se jako retko nalaze izvori o Vlasini i Vlasincima. Moje poreklo je iz mahale Bankovi, zanima me da li u knjizi koja se navodi kao izvor informacija “Vlasina i Krajiste” od Riste Nikolica ima vise podataka ili je autor ovog teksta izvukao sve sto se tice Vlasine?
8. mart 2017. u 13:17
Zorica
Moji su takodje poreklom sa Vlasine, doselili se posle u okolinu Puste reke, tacnije selo Zlata. Promenili prezime ali su u selu i dalje poznati kao Bankovci. Sv.Arhangela Mihaila slavimo.
13. jul 2021. u 13:38
Nemanja Savic
I mi slavimo Sv. Arandjela.
30. jun 2022. u 13:18
Nemanja Savic
Postovana g. Zorice,
znate li kako se zvao predak koji se je doselio u selo Zlata iz mahale Bankovi?
Imam neki rodoslov pa bih voleo da ga dopunim.
POzdrav,
Nemanja
9. april 2017. u 17:15
Miroslav B Mladenovic Mirac
NAPOMENA:
Mnogo njih mi se obraćalo da im pomognem oko njihovog porekla po PREZIMENU. Nisu im poznati RODOVI i POREKLO roda. Naravno da u jednom RODU(od 1841-1885.g) su se prezimena menjala prema DEDOVIMA i PRADEDOVIMA; tako da u jednom rodu imamo više PREZIMENA sa jednom ili više krsnih slava(posle “podelbina” braća su uzimala svoju novu slavu). Dugo godina sam nosio u sebi želju da etnografski obradim ovak kraj ali lične i druge(ne)prilike mi nisu omogućile da to uradim. No, mnogo je njih UČENIH ljudi koji “šetkaju” tokom leta po Vlasininskim ridovima, ali niko ništa nije javno zabeležio od svoga RODOSLOVA.
To je isto i u svim ostalim OBLASTIMA Povlasinjlja sve do Leskovca. Toliko je novca utrošeno na tome i jedino što su nešto etnološki istraživali to je bilo još pre sto godina.
To je posebna TEMA za raspravu, a svake godine tobože se održavaju TKZ VLASINSKI SUSRETI od strane mog zenljaka(iz istog smo sela:on Donji a ja Gornji Dejan) i ništa nije ostavio od ZAPISA o svome poreklu RODOVA po prezimenima i RODOVIMA(a stariji je od mene). Svi su JURILI ili JURE za titulama i svi su se stideli svoga sociološkog porekla sa sela. Samo kada se ostari i kada te niko ne ferma za ništa onda se sete ZAVIČAJA.
Svi koji SRBUJU po SRBIJI samo od toga debelo naplaćuju po bilo kojoj osnovi čitav jedan vek.
Zato što sam ceo svoj životno-radni vek proveo kao nastavnik matematike na selo zbog kritičkog mišljenja i zato što sam RAZOBLIČIO mnoge neistine i laži.
Sela su nestala,a li se može DOPISATI nešto iz crkvenih dokemnata tamo gde su crkve postojale(venćanja pre Drugog svetskog rata u Vlasinskom kraju).
Pre neku godinu sam na državnoj televiziji odgledao SERIJAL o prirodnim lepotama Vlasinskog jezera(Vlasine) i URUŠENE ŠKOLE(VLASINA-RID selo, tada kao “glavni grad” opštine VLASINA, koja je posle rata stvorena veštačkim putem da se ne bi plaćalo zemljište seljacima za oduzetu zemlju stvaranja veštačkog VLASINSKOG JEZERA).
Srce me zabolelo kada je “okrenuo list” jedan od Kostadinovičća(koliko se sećam) i u POCEPANOM DNEVNIKU OŠ-ruinirane škole.
Jedina svetla tačka je da u ruiniranoj crkvi sam video na televiziji jedog među poslednjim čuvarima CRKVENIH KNJIGA,
Bilo mi je milo oko srca. Eto neko je sačuvao naš trag postojanja na Vlasini, jer smo mi većina niže dole prema Crnoj Travi, Lužnici i Vlasotincu zaseljeni sa Vlasine.
Video sam na GOOGLE da je crkva obnovljena, ali nigde nisam naipšao na TRAG gde se denuše CRKVENA DOKUMENTA.
Piso sam CRKVENIM OCIMA godinama, ali mi niko za ništa ne odgovara.
Indirekno bih bilo da se u 24 mahala sela VLASINA jedan deo prezimena po RODOVIMA potraži u MESNOJ ZAJEDNICI opštine SURDULICA a drugi deo u ISTORISKIM ARHIVAMA(neznam da li Surdulice, Vranja ili Leskovca)-jer jedan deo RODOVA se nalazi(po rođenju) na jednoj a drugi deo po umiranju na drugoj strani dokmenata.
Takve knjige crkvene bi trebalo da se obrade i postave barem po lokalnim digitalnim bibliotekama, pa bi svaki građanin mogao sam sebi da npravi sopstven RODOSLOV a istraživačima na jugu Srbije omogućilo da se dobije na jedno mesto IZVOR i ne bi lutalo po Leskovcu, Nišu, Skoplju i Beogradu radi istraživanja.
Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar iz Vlasotinca
26. avgust 2018. u 09:10
stefanović pavle
poštovani,ja bih o tvom poreklu prezimena,kao prvo ,moj čukun deda mladen mladenović,oko 1850rođ, je bio vlastelin,jer po njemu se i nazvala mahala,mlađini blizu stare granice k,o,božica.imao je4ili5 sinova ,jedan je bio stevan ili stefan ,petko za druge neznam imena .imanje je imao sve do sred jezera,a trla su se prostirala diljem od jezera pa do granice dejanove prve mahale ka božici,a čujem da se i graničila sa turčinom .moje su i nazivali karapan.poštovani ,ako možete da mi odgovorite na ovaj dopis ,a ida mi odgovorite i na onaj iz 23jan,18g,pod nazivom [email protected].,ovim se nadovezujem na onaj članak
28. januar 2021. u 13:17
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Ima Karapana i u odeljcima mahale Vučini koji se zove Lališini i Radivojnovi, Stojilkovi, malo ispod njih ka Krajnoj reci. Prezivaju se Najdanović. To je relativno blizu Mladžini (Mlađini) odmah preko brda ( preko Vučinog rida )
24. decembar 2022. u 17:34
Nikola Petrović
Poštovanje gospodine Miroslave, da li mogu ja da saznam nešto o mom pradedi Iliji Petroviću od Oca Prokopija (Proka) i poreklu našem, po priči mog dede Dragana Petrovića njegov otac je živeo u G. Dejan, da bi se kasnije odselio u D. Dejan(Period pre II sv. rata), mahala Suknari, Dragan je tamo živeo i proveo detinjstvo do 1948. Detaljno mi je ispričao o tom periodu provedenom u njegovom rodnom mestu naravno koliko se sećao jer je bio dete, ja sam istraživao u ovom sajtu na temu Gornji i Donji Dejan “poreklo” ali nigde ne nađoh nešto detaljnije o Petrovićima, krsna slava nam je Sv. Nikola. Sada živimo u Paraćinu. Da li se zna nešto o Petrovićima iz tog kraja, inače Ilija je bio žandar u kraljevoj vojsci pre rata, početkom drugog svetskog rata gubi mu se svaki trag, ne znamo da li je preživeo ili nije. Moj deda je 1941 godište. Ovo je moj mail:[email protected] ako možete javite se pa da porazgovaramo detaljnije, voleo bih da znam nešto više o svojim korenovima.. Pozdrav i svako dobro.
27. jun 2023. u 14:58
Saša Petrović
Poštovani gospodine Miroslave. Ja sam iz sela Mačkatica na zapadnim obroncima planine Čemernik a poreklo mi vuče sa Vlasine i sa dedine i babine strane. Trenutno sam u potrazi za poreklom koje mogu povezati sa Vlasinom radi dobijanja Bugarskih dokumenata. Deda mi je iz zaseoka Vlasinci u selu Mačkatica a oni su poreklom sa Vlasine iz mahale Jančini i slave slavu Sv. Petka. Babina strana je takođe sa Vlasine i zovu se Kuše. Svaka pomoć bi mi bila od koristi ako ste u mogućnosti. Svako dobro…
14. avgust 2023. u 16:50
Nemanja Savic
To bi zemljace znacilo da ti prakticno hoces da odes kod Bugara i kazes im da ti pripada njihovo drzavljanstvo jer ti je poreklo iz mahala Jancini i verovatno Kusljini po babi. Jasna je meni prakticna korist od toga ali ipak, koliko sam ja upucen bugarska granica je bila sa druge strane jezera (tada blata), tako da to u najmanju ruku nije fer i unosi pometnju u buducnosti. Nisam siguran da bi se to Jancinima i Kusljinima svidelo ….
22. mart 2024. u 00:19
ceda pejic
postovani , umesto pisanja,volo bih da se sretnrmo, o vlasini osim mene ,cobija ilica , trenutno zivih ,jako malo ljudi znaju, zbog svog porekla ,obrazovanja ,zlobe,drzave udbe islicno do 1967 je vlasina bila OPSINA i to najuredjenija na jugusrbije ,sa najobrazovanije ljude u srbiji u to vreme, sa najvise doktora nauka ,univerzitetskih proesora ,a samim tim i neposlusnih istaknuih ljudi , mesto sa dva ustanka protiv turaka . SUndinu reku prekrstise u jarcev potok ,nisu ti rekli gde STOILKOV AN , DVE TVRDJAVE IZ VREME LATINA . JA SAM iz PEJINI ,DEDA DOJICIN MI IMAO DUCAN U SOLUN , DEDA peja DVE DUGANJE deda zarije ,oficir kraljeve vojske , deda milam ,deda dinca,deda uros SOLUNCI prvi sin solunca ZARIJA zvrsio skolu za lokalnu samoupravu .1920 sa stratijom ilicem i vojoa cosa ,i pripremili ceo kraj za prve izbore 1921 ,i vranje ,ivlasotince .,, kasnije io sreski a potom i poslanik … PRVI i najveci presednik opstine posleratni DUSAN PEJIC od 1946 DO 1954. dakle sve sto vidis od jezera brane , 12 zemljoradnicih zadruga . 1922 bila eshumacija ,i sahrana nasih i bugarskih grobova i podignuti im spomenici ,na mesto OSMANOV GRM/pokazacu ti slike/ te godine je VLASINU je postio ALEKSANDAR kralj , bio i draza mihajlovic u to vreme vojni atase u sofiji i bugarski ministar i dogovorili . .. 1970 su surdulicani srusili buldozerom ,spomenike ,hapsili mog oca i jos mestana a tu postavili asfaltnu bazu….SRZ VLASINE JE OKRUGLICA . CEKAM TE ,POZZZ
9. april 2017. u 17:23
Miroslav B Mladenovic Mirac
NAPOMENA: Ako sa krsnom slavom Sv. Arhanđel(sv. Ranđel) nisu od VASOJEVIĆA(iz Crne Gore), prema sopstvenom istraživanju i iskustvu pisanja RODOSLOVA po selima u ovome kraju; na Vlasini i niže od Vlasine prema Crnoj Travi i Vlasotincu su se prilikom naseljavanja posle 1878.godine prema BERLINSKOM kongresu, mnogi srpski gradovi poput TRNA i RADOMIRA i još nekih drugih, topografski pripali BUGARSKOJ, pa su stanovnici SRBI i ostali koji su slavili krsne slave(mnogi drugi posrbljeni drugih nacija morali da se iseljavaju u vlasinsko-crnotravsko-lužničko-vlasotinačkom kraju.
Sa krsnom slavom Sv. NIKOLA su iz TRNSKE OBLASTI, a sa krsnom slavom su mahom iz RADOMIRSKE OBLASTI. Inače Sv. Ranđel(Aranđelovdan) kod nas Srba na jugu Srbije važi kao jedna od najstarih krsnih slava.
Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar iz Vlasotinca
23. januar 2018. u 10:24
[email protected]
poštovani mladenoviću,ja sam potomak ,mladena mladenovića zvali su ga karapan,,koji živeše na vlasini,imaše nekoliko sinova, ja znamza sina stefana , unuka nenka ,kruma,đošu ,stajka,petka neznam im imena .koliko ih je imao ,nenko je ima2 sina ,jedan je moj otac vladimir ,dok drugom neznam ime neznam ,odavno sam sišao sa vlasinu,i otišao u beli svet.danas tražim ostatke našeg porekla.imalo je jedno selo nazvano po njemu ,mlađini ,to je kada se krene prema božici.i bosilegradu .imali su imanje u stojkovićima ,a jedan deo oduzeli su radi jezera ,a sada se vidi jedan deo ostrva ,koje je bilo deo imanja naših. .pravim porodično stablo ,i potrebni su mi pomoć prijatelja koji nešto znaju o porodici mladenović pešić nenkov ,stefanović ,ili stefanov.milić najdanović todorov.ovi drugi koje nabrajam su sa majčine strane,todorov ,pešići đoševi, antovi ,moj deda aleksa pešić,rođ,1885 g, heroj u sva 4 rata bio predsednik božice od 58 g,do 66g,potom njegov sin stamenko,rođ, 1900g bio predsednik do 70gdok božica ima dve crkve iz razne epohe i imala je veliku školu sa 1000 đaka ,imala je svoj rudnik , administraciju policiju,i imala veliki broj sela i mahala,nekoliko čertvorogodišnjih škola .a ono što je najgore za nas koji hoćemo da pronađemo poreklo naših ,je to što matičari kroje naša prezimena u bugarska,i matične knjige daju u crkvu u ćustendil ,zbog čega to rade ,pitanje je za policiju .ako imate. da mi neke informacije pošaljete ,bio bih vam zahvalan.imate moj meil.
30. avgust 2023. u 02:57
Nebojša Janković
Poštovani. Moje poreklo je iz sela Mačkatica i pripadam familiji Janković. Krsna slava nam je arhangel Mihajlo. Prema nekim podacima koje imam naša familija potiče od Jankovića sa Cetinja potomaka Vasojevića. Tačnije Jankovića Krš u Crnoj Gori. Na Vlasinu se po nekim podacima do kojih sam došao prvi doselio neki moj daleki predak Pavle Janković. Po njemu je navodno nazvana mahala Pavlovo i još neka obeležja u okolini jezera. Da li imate bilo kakve informacije o tome? Bio bih vam veoma zahvalan jer želim da znam svoje poreklo što dalje u prošlosti. Pozdrav i hvala unapred!
9. april 2017. u 17:24
Miroslav B Mladenovic Mirac
DOPUNA: Samo da se zna da BUGARI nemaju krsne slave i oni slave mahom IMENDAN(Rođendan), Podvukao:M.M)
16. decembar 2017. u 23:18
Jela
Da li se zna nesto o mahali (maali) Velkove/Velkovi? Nalazi se iznad Klisure, u blizini su sela Raćine i Grubine. Moji su preci iz tog kraja, deda Petar Gopov, pradeda Stratija Iliev (Ilić), čukundeda Gopa…Slava Sv.Arhandjel Mihajlo. Po nekim pričama, poreklom smo iz Crne gore i pre ratova prezime nam je bilo Ilić.Da li se igde u knjigama u Klisuri može naći nešto više?
19. decembar 2017. u 00:39
Eror
Ne znam za izvore o Velkovima, ali mislim da je pokojna baba Marica, zena dedinog brata Vladimira Miladinovica iz Vlasine Stojkoviceve, bila od Velkovih iz Klisure. Znam da je svracao neki njen rodjak Gavrilo-Gavra iz Klisure.
1. novembar 2018. u 07:45
Slavoljub Miladinovic
Moji su poreklom negde sa Vlasine pa ako znate nesto molio bih vas za informacije
14. decembar 2021. u 04:08
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Miladinovići su od 600 – mahale oko današnje geografske odrednice 600. Rod su sa Momčilovićima isto od 600.
16. decembar 2021. u 15:24
Eror
Kako se zna da su rod sa Momčilovićima? Da li mislite na rod po direktnoj muškoj liniji ili ?
6. septembar 2021. u 15:22
Ivan
Mahala (Mala) Velkovi se nalazi i u Gornjem Toplom Dolu, i tu je najveća mahala u tom selu. Jel mislimo na istu?
3. februar 2018. u 09:02
Dermendyiev
O velkovima citajte najnoviju knjigu Ivana Mirkova Klisura Zaboravljena Svajcarska,Branislava Mihailovica Vlasina i vlasinci,nastavnika Draska iz Kolunicu,pravnika Dimitra Krsteva iz Poyarevca,Tiste T,Nikikica 1912
3. februar 2018. u 11:24
Dermendziev
Velkovi su nekad bili iznad Klisurske(Dervenske) Gradine.Naselili su Velkov rid.Od toga roda jedna porodica se seli kod promaje,tako da ta mahala Velkovi u blizini promaje vodi poreklo od Klisurskih Velkovih.Drugi covek iz Velkove oformio je Grubinu Mahalu.Iymeddju Grubine i Velkove postoji Latinsko groblje na mestu zvanom Cuka(1197),blizu Rasine doline.Dervenska kula sagradjena je po jednoj verziji 1830 ,a po drugoj 1860 godine.Prvi pop bio je Kira,a drugi mislim Radojcev iz Velkove.Inace Bozil Velkov je ucestvovao u mnogim bunama i u ratu protiv Turaka.Gopovi su naseljeni u Velkove iz Krife Feje,kod Besne Kobile.Nije cudo sto se stratija prezivao Ilic.Klisura se do 1919 yvala Trnska Klisura i ljudi su se prezivali na ov.Posto su ugari porayeni t,z.v Zapadnite kraista (Bosilegrad,Dimitrovgrad,Strumica) pripali su kraljevini SHS i svi ljudi od 1920 do 1942godine prezivali su se na ic.
Sto se tice Marice,ona je iz Velkove udata u Cikini na V.l.Stojkovicevov.Gasa iy Velkove je stvarno njen rodjak!
14. decembar 2021. u 04:12
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Stanovnoštvo Trna, Trnske Klisure, Radomira, pa sva sela naniže ka Ćustendilu su 1834. tražili da budu deo Srbije jer nisu Bugari. Ceo taj kraj je pod strašnom prisilom masovno bugarizovan.
Ta sela koja su ostala u Bugarskoj, ako nisu ubili komunistintradiciji, i dalje slave Slave.
25. februar 2018. u 02:06
Miroljub
Postovani
Interesuje me nesto vise o mahali Jarčovi .
O prezimenu Boskovic slavimo mitrovdan .
Hvala unapred
11. mart 2018. u 01:58
Sara
Pozdrav svima!Moje poreklo je iz mahale Čipilovi.Da li mozda neko zna nešto da mi kaže o mahali, kako je nastala i odakle su došli preci?Jedino što sam pročitala na ovom sajtu je da su Samardzijini imali prezime Čipilovi ali mi je to nešto čudno…Da li su i oni došli zbog zuluma iz Kočana.Hvala !
6. septembar 2021. u 15:26
Ivan
Zdravo.
Da tačno je, Čipilovi su poreklom iz Samardžijini, ne znam tačno u kom periodu su se odselili i otišli na mesto današnje mahale Čipilovi. Poreklo jeste iz Kočana, bežeći od turaka. Ipak smo sačuvali ime, krsnu slavu, tradiciju i srpsko poreklo.