Порекло презимена, село Лугавчина (Смедерево)

2. септембра 2014.

коментара: 17

Порекло становништва села Лугавчина, град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква Св. Николе у Лугавчини
Црква Св. Николе у Лугавчини

Положај села.

Село лежи у долини Мораве. Сеоске куће су распоређене између Језаве и десне стране Цариградског Друма и само један део циганских кућа прелази на леву страну друма. У атару Лугавчине Морава јако меандрира и на тај начин одузима или додаје земљу атару овог села.

Воде.

Пије се бунарска вода. Извори су: Ладан Бунар и Лалића Извор (код цркве).

Земље и шуме.

Зиратно земљиште и ливаде су изван села. Између Језаве и Мораве; нарочито су добра имања у Бисаку, Русини, Ђили и Кладама. Виногради су у Глоговцу и Каштанском Брду. Шуме нема, поред Мораве су врбаци.

Тип села.

Лугавчина је насеље збијеног типа. Куће су груписане и ушорене пред сеоских путева који излазе на Цариградски Друм, затим на Језаву или воде за Осипаоницу. Једна група циганских кућа издвојена је и налази се, као што је већ речено, са леве стране Цариградског Друма. Село се дели на: Средину Села, Кључ (Кључку Малу) и Кулан (Куланску Малу).

Постанак, име села и порекло становништва.

Село је засновано на Селишту, јужније од места где се од Цариградског Друма одваја пут за ово село. Ту је данас сеоско гробље и ту су се населили Јосићи, Дабићи, Ерчићи, Седларци и још неке породице. Како је село било поред друма, из страха од Турака, раселе се и населе у луговима око саме Језаве и због лугова и село добије то име. Доцније су се, колико се село развијало, приближавали опет Цариградском Друму.

У селу с у ове породице:

Јосићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу непознатог порекла.

Дабићи, славе Аранђеловдан. Чукундедови Дамњан и Гмитар доселили су се са Косова: куће су им биле најпре у Селишту одакле због Турака побегну „у Луг и Језаву“.

Степићи (Петровићи, Перићи и Глишићи), славе Јовањдан. Старином су са Косова. Најпре су били у Селишту.

Ерчићи (Илићи, Јеремићи, Максимовићи и Стокићи), славе Томиндан. Њихов прадед Петар Ера дошао је из Мрчајеваца, љубићски-руднички округ, где имају рођаке. Турци су му отели сестру, због чега је убио Турчина и морао бежати. Дође у Селиште, одакле пређе са осталима у Луг поред Језаве.

Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобоку.

Рудаковићи, славе Алимпијевдан. Старином су са Косова. У Осипаоници су им род Јовичићи.

Стојковићи, славе Ђурђевдан. Три брата су дошла од Власотинаца. Један је остао овде, други у Коларима док је трећи отишао „преко“.

Срејићи, славе Ђурђиц. Прадед Јовица доселио се из Гараша, јасенички – крагујевачки округ.

Поповићи (Тонићи), славе Ђурђиц. Њихов предак, поп Јован, дошао „од Нишевачко“.

Машићи, славе Св. Враче. Доселили се из Михајловца.

Марјановићи (Марковићи), славе Стевањдан. Стари се доселили од Крушевца.

Цигани (са разним презименима) се деле у две групе. Прву групу чине коритари, који станују преко Цариградског Друма. Раније су живели у чергама у луговима поред Мораве, па их власти „сагнале“ у село. Другу групу чине Цигани-Роми ковачи, свирачи и земљорадници, који станују у селу.

Михајловићи (Буцићи), славе Јовањдан. Непознатог порекла.

Ристићи, славе Никољдан. Прадед Риста дошао из Вртогоша, пчињски – врањски округ.

Петковићи („Бугари“), славе Св. Петку. Доселили се „из јужних крајева“.

Јанићијевићи, славе Лучиндан. Деда Јанићије дошао из Шумадије. Служио и био пандур у селу.

Дрењаковићи, славе Лазаревдан. Дошли пре 60 година из Голобока од Дрењаковића.

Маринковићи, славе Никољдан. Непознатог порекла.

Радивојевићи су род Седларцима. Славе, као и они, Аранђеловдан.

Кузмановићи, славе Св. Враче. Непознатог порекла.

Спасићи (Васићи), славе Ђурђиц. Пореклом су из Пољане –Пожаревац.

Петровићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед Јован се доселио из Жагубице, хомољски – пожаревачки округ.

Давидовићи (Влачићи), славе Св. Петку. Прадед Никола је из Баваништа дошао у Каону, звишки-пожаревачки округ. Његов син Паун из Каоне се преселио у Лугавчину.

Пауновићи, славе Никољдан. Пореклом су од Лесковца.

Андрејићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.

Глишићи, славе Јовањдан. Доселили се из Брзохода, пожаревачки округ.

Митровићи (Калафатовићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Ракићи (Милетићи), славе Аранђеловдан. Доселили се са Косова.

Марковићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Отац дошао жени у кућу (у Седларску породицу), славе очеву славу – Никољдан и мајчину – Аранђеловдан.

Влаовићи, славе Св. Петку. „Власи“.

Лазаревићи – из Лозовика***.

Милошевићи – из Лозовика***.

Нешићи – из Бугарске***.

Петровићи – из Трна у Бугарској***.

Миљковићи – из Лесковца***.

Радовановићи – из Пожаревца***.

Петровићи – из Трновче***.

Николићи – из Лучице, Пожаревац***.

Митићи – из Врања***.

Јанковићи – из Трновче***.

Ђорђевићи – из Неготина***.

Митићи – из Старе Србије***.

Симићи – из Пожаревца***.

Стевановићи – из Осипаонице***.

Златановићи – из Добраче, Куманово***.

Мијатовићи – из Скобаља***.

Милетићи – изу Голобока***.

Миљковићи – из Осипаонице***.

Петровићи – из Страже, Трстеник***.

Станимировићи – из Аустрије***.

Перићи – из Пожаревца***.

Николићи – из Којнице, Куманово***.

Павловићи – из Лозовика***.

Ненадовићи – из Лучице, Пожаревац***.

Радуловићи – из Милошевца***.

Стокићи – из Лозовика***.

Миљковићи – из Сараораца***.

Милићевићи – из Јужне Србије***.

Христићи – из Писадора***.

Село има једно гробље у Селишту.

 

*** Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Марина

    ,,По казивању деде Ђуре Тришиног, старог 65 година, наши преци дођоше из Вучитрна (Косово) пред турском најездом, у потрази за бољим животом и земљом. Уз Божију помоћ кренуше четири брата, поневши домаћу културу, веру православну и Крсну славу Св. Архангела Михаила. Један од браће беше Скока и настани се у Лозовику, па његови потомци понеше презиме Скокић по његовом имену. Други брат одлучи да крене преко Дунава, где му се губи сваки траг. Он је начинио доста зулума Турцима. Трећи брат зваше се Седлар и настани се у Лугавчини, па његови потомци понеше презиме по њему – Седларевићи. Четврти брат зваше се Вукашин. Одмарајући се у селу Лугавчини, гледаше стабло са коренима и гранама, па сазнавши од мештана да га је вода донела, закључи да ће га вода и однети, те настави пут даље у брда, према Голобоку. На једном брду близу воде (данас служи селу за водовод), већ су били настањени Игњатовићи и Гајићи, који су пресретали Турке, пљачкали их и убијали, а пошто су били поцепани и голих бокова, преживели их назваше – голобчанима, па тако доби место име ГОЛОБОК. Вукашин, Вучо се са својим синовима Гајом, Аврамом и удовом снајом Бисенијом (жена Радована) и њених седам синова, настани на другом брду (данас код школе)” Из књиге ,,Бисенијини Бисери-родослов” 2002, Миодраг (Драгољуб) Бисенић – Цуле, стр.15
    Синови Бисенијини и Радованови: Радивоје (Радивојевићи, Радоје (Радојевићи), Василије Васа 1807 (Васићи), Јован 1811 (Јовановићи и Бисенићи), Милош 1822 (Радовановићи), Стеван 1823 (Бисенићи) и Периша 1828 (Бисенићи).
    Порекло села Лозовик – Скокићи (Јанковићи), (30 к., св. Арханђео), доселио предак Степа (Скока у нашој књизи ,,Бисенијини бисери,,) са Косова у другој половини 18. века. Имају фамилију у Војводини.
    Порекло села Лугавчина – Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобоку.
    Порекло села Голобок Бисенићи, Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи, Радовановићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна.
    Гајићи (Аврамовићи, Петронијевићи (45 к., св. Арханђел). Заједничког су порекла са Бисенићима те им је и старина иста.

  2. Mimi

    Postovani,

    Marinkovic su isto poreklom iz Vucitrna sa Kosova. Slavimo St Nikolu. Marinko Stanic ili Stankovic sa svojom porodicom je dosao u Lugavcinu i promenio prezime u Marinkovic. Imam rodno stablo pa cu pogledati tacnije detalje.

  3. Aleksandar

    Popovici iz Lugavcine poreklom su od Nisevacke…Sta od Nisevacke klisure?Mislim da je taj podatak netacan i ako neko zna nesto vise o poreklu prezimena Popovic iz Lugavcine neka napise.