Порекло презимена, село Камендол (Гроцка, Београд)

28. август 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Камендол (по књизи Камендо), градска општина Гроцка – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Kamendol

Положај села.

По положају које има, Камендол чини изузетак од осталих насеља у Смедеревском Подунављу. Кроз село протиче Камендолски Поток, чији је извор код сеоског гробља. Сеоске куће су у самој долини потока; по странама их нема и ту су имања. Село се развија низ поток, према истоку.

Воде.

Пије се већином изворска вода. Извори су: Крајински Бунар, Сеоски Бунар, Андрејића Бунар, Ајдучица и др. Има доста извора и у сеоском атару.

Земље и шуме.

Имања су око села. Виногради су на Орловом Брду, Крајинском Брду, Трајином Брду, Суварју и Табли. Испаше су у Трски, Макљашу, Великим Њивама и Црним Барама. Зиратна земља је у Орепку, Малој Равни, Маџарској Равни, Дебељаку, Липском Лугу и Вучју. Највише шума има у Микуљи, Црној Бари и Грујином Гробљу.

Испаше су нарочито добре, због тога Камендолци имају најбољу стоку.

Тип села.

Камендол је насеље збијеног типа. Дели се на крајеве: Крајинску Малу, Песак, Ајдучицу, Сувар, Андрејића Крај и Карићеве Куће.

Име селу.

Прича се, да су некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на уском путу двоји сватови, код садашње куће Милојка Петронијевића, па како нису хтели једни другима да се склоне са пута, побију се и изгину. На месту погибије неко побије камен, и како је камен био у долу – долини, то и село добије по томе ово име.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању, Камендол је добио прве становнике крајем 17. века и прве куће су биле око изворишта Камендолског Потока, одакле се село постепено ширило на исток, низ поток.

У селу су ове породице:

Видосављевићи (Брзаци), славе Никољдан. Прадед Видосав је дошао из Васојевића у Студеницу, па доцније овде.

Андрејићи (Рашићи), славе Андријевдан. Старином су из Корита – између Пештера и Бихора. Неко време су били у Студеници. Њихов прадед Сима сишао са калуђерима, који су носили ћивот Светог Краља и са њима дошао до манастира Рајиновца. Даље није могао да иде, јер му је жена била бременита. Када су калуђери са ћивотом кренулу даље, он дође у Камендол, подигне колибу и настани се. У селу је затекао Видосавављевиће, Гавранску фамилију и Липшиће.

Ђорђевићи (Гавранска фамилија), славе Стевањдан. Прадед Ђорђе дошао са Косова. Најпре се населили у близини Гроцке, на месту Гаврану, по чему су добили надимак.

Липшићи (Николићи, Петронијевићи, Симићи и Ђорђевићи), славе Никољдан. Непознатог порекла. Петронијевићи се били одселили у Мало Орашје па се вратили.

Карићи (Павловићи), славе Никољдан. Непознатог порекла.

Пауновићи, славе Ђурђиц. Прадед Паун дошао из околине Врања. Био мајстор и правио вреће.

Поповићи, славе Лучиндан. Пре 70 година дошли из Мајдана, таковски-руднички округ.

Савићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе.

Новаковићи, славе Малу Госпојину. Деда дошао из Црне Горе.

Лазићи-Јовановићи (Ливадари), славе Св. Ћирила и Методија. Деда Петар дошао из Божурње, крагујевачка Јасеница.

Ђорђевићи (Јовичини), славе Никољдан и Ђурђиц. Непознатог су порекла.

Стевановићи (Декићи), славе Св. Петку. Деда Дека се доселио из Крајине.

Павловићи су род Новаковићима, славе, као и они, Малу Госпојину.

Миладиновићи (Којићи и Лелићи), славе Ђурђиц. Деда човеку од 67 година дошао из Крајине, зову их „Крајинцима“ и по томе је цео крај назван.

Стојадиновићи, славе Ђурђиц. „Вла Илија“, њихов деда се доселио из Баната.

Јојићи (Јовановићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Ђорђевићи („Ере“), славе Марковдан. Старином су из Старог Влаха.

Јовановићи („Ере“), славе Ђурђиц. Старином су из Старог Влаха.

Петровићи, славе Петровдан. Прадед се доселио из Крајине.

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Slavisa

    Prezimena nisu sva upisana,nezna se iz kog razloga?